Marko Nastić: Moja najveća gastronomska avantura u Kolumbiji
24.12.2017 13:14
Foto:
Najpoznatijem srpskom di-džeju hrana je veoma važna, pamti večeru u kolumbijskom restoranu u kojem se stolice i stolovi nalaze u plićaku na obali mora, a od kada je postao otac, najviše se raduje kada obeduje s kćerkom Bjankom i suprugom Aleksandrom
Razotkrivanje Marka Nastića: Oduševljava me moja kćerka, ona je moj heroj
Najbolji srpski di-džej Marko Nastić (38) bio je u prilici da obeduje u najboljim svetskim restoranima i na najčudnovatijim mestima. Nastupao je u svim većim gradovima Evrope, Azije, Južne i Severne Amerike, ali iako mu je to jedno od omiljenih jela, suši još nije jeo u Japanu. Obožava azijsku kuhinju, pa i u Beogradu pronalazi restorane u kojima može da naruči miso supu, ramen ili prolećne rolnice.
- Kad nastupam u inostranstvu, pre odlaska na put obavezno napravim listu interesantnih lokacija koje treba posetiti, šta videti i probati. Sve radim u dogovoru sa organizatorima, a oni najčešće žele da se pokažu u najlepšem svetlu pa me vode na ekskluzivna mesta. Bio sam u dobrim restoranima i služili su mi svakakve specijalitete, što spada u lepšu stranu mog posla. Ima i onih dana kad kasno stignem u klub gde sam angažovan i moram da uzmem nešto usput. Moj najveći protivnik godinama je džet-leg, mnogo sam leteo u kratkim vremenskim razmacima, malo spavao, a pred nastup jeo šta stignem. Kad mogu da biram, sve je lepše i drugačije.
ULIČNA PRAVILA
Iako nikad ne bi probao pohovane bube i pržene skakavce, voli da testira nove ukuse. U Tajlandu se usudio da kupi uličnu hranu.
- Tamo mi je sve izgledalo privlačno. Važno mi je da jelo bude higijenski ispravno, ne bih mogao da pojedem nešto što ne izgleda čisto, u tom smislu mi je bitan i ambijent u kome se služi ili servira hrana. Što se ostalih mesta tiče, mogu reći da sam odličan suši pronašao u Brazilu i u Hondurasu, jer Japan, gde je sigurno najbolji, nisam još posetio. Prilikom poslednjeg boravka Njujorku otkrio sam ramen, a pošto je tamo sve skupo, to je najisplativija moguća hrana. Trenutno je to i moje omiljeno jelo, a prave ga u nekoliko restorana u Beogradu.
Najveću gastronomsku avanturu doživeo je tamo gde ju je, verovatno, najmanje očekivao.
- Bilo je to u Kartaheni u Kolumbiji. Ne sećam se tačno šta smo jeli, čini mi se rakov, a odveli su me u neku od uvala na Karipskom moru. Prizor nije izgledao atraktivno, ali je bilo interesantno jer se restoran nalazio u vodi. Kao, na primer, da vas neko odvede na Adu Ciganliju i postavi stolove i stolice u plićaku, eto, tako mi je to delovalo, ali je svakako bilo zabavno i drugačije.
Dok je bio mlađi mogao je da nastupa i nakon što se počasti pljeskavicom, ali s vremenom se to promenilo.
- Kad se malo ugojim, povedem računa pa nedelju dana jedem isključivo kuvano povrće i meso iz “dry cookera”. Kod kuće smo, zahvaljujući mojoj supruzi Aleksandri, ishranu bazirali na proteinima, najčešće mesu, koje kombinujemo s povrćem i ne mešamo ga sa ugljenim hidratima. To je osnovno pravilo. Trudimo se da nam na meniju budu raznovrsne namirnice i da barem jednom nedeljno imamo ribu za ručak. Svakog dana kuvamo supe, čorbe, potaže, najčešće od piletine, sa dosta bataka. Ishrana mi se poboljšala od kada sam studio preselio u stan gde živim, a i mnogo sam srećniji jer više vremena provodim sa kćerkom Bjankom. Ranije sam na putu do posla jeo na svakakvim mestima. Sad mi je lepše da to činim sa njih dve, a sa Aleksandrom volim da s vremena na vreme odem na večeru.
MIRIS KOZICA
Iako je za nabavku i pripremanje hrane najčešće zadužena supruga Aleksandra, Marko je odličan kuvar. Rano se upoznao sa svim kulinarskim tajnama, a danas svoje umeće rado, priznaje i retko, pokazuje drugima.
- Veoma mlad sam naučio da kuvam. Gledao sam kako to radi moja devojka, krao cake od prijatelja, skupljao znanja iz kuvara. U početku sam iz zabave spremao po receptima. Sada znam sve da napravim, a šta ću kuvati zavisi od trenutnog raspoloženja. Za bavljenje kuhinjom treba vremena, a da bih iskoristio dan i bio što produktivniji, Aleksandra je rešila da pripremu obroka preuzme na sebe.
Ne zna da li je bolji kuvar od svoje supruge, ali tvrdi da je majstor za biftek.
- Nemam sopstveni recept. Sviđa mi se kad je živ i spremam ga vrlo jednostavno, u kombinaciji sa soja sosom ili nekim drugim ljutim, uz dobar senf. A senf isključivo nabavljam u radnji “Delice” i volim originalni francuski “Dijon”. Za sebe bih mogao da kažem da sam pristojan kuvar, ali pošto je muzika moja najveća strast, možda bih još bolje kuvao da njoj nisam toliko posvećen.
Nije samo doživljaj kad Marko pušta muziku, već i kad priprema hranu.
- Uživam da spremam za druge, ali i kad drugi kuvaju za mene, jer većina mojih prijatelja su odlični kulinari. Ranije smo se okupljali češće, jednom mesečno smo organizovali neku klopu ili kućne žurke sa pićem i zakuskom. Danas se ređe viđamo, što zbog poslovnih obaveza, što zbog dece. Poslednji put smo Aleksandra i ja za društvo pravili kozice. Spremali smo ih na buzaru i usmrdeli smo ceo stan. Mislim da nam je kuća tri naredne nedelje mirisala na to i rešili smo da se više ne upuštamo u te poduhvate. A kad su nam nedavno dolazili u posetu Aleksandrini roditelji, ja sam na sebe preuzeo pripremu hrane. Pravio sam mesni rolat i baš sam se potrudio - nekoliko dana sam držao meso u marinadi.
Najnovije.
Lifestyle.
