Aneta Kovačić: Princeza na zrnu nara

Voditeljki vesti na RTS-u ishrana je postala uživanje a ne obaveza otkada je počela da osluškuje potrebe svog organizma, pa je tako s jelovnika proterala crvena mesa i umesto njih uvrstila potaže, čorbe i smutije bazirane na voću i lanenim semenkama

Dušica Spasić: Jutarnji program gastro štreberke

Kao veliki esteta voditeljka vesti RTS-a Aneta Kovačić (41) ume da se divi i fino postavljenom stolu i pogledu koji se pruža s neke terase ili restorana gde obeduje, a jednako kao ukus jela važno joj je društvo u kojem se nalazi.

- Volim da uživam u svemu, ne samo u hrani - priznaje Aneta i nastavlja: - Sve mi je bitno, od ukusa jela do načina na koji je dekorisano. Imam nepogrešiv instinkt za biranje mesta na kojima se dobro jede, koji posebno dolazi do izražaja na putovanjima. Tada me neka snažna sila vodi baš u pravcu ulice u kojoj se nalazi restoran gde je ponuda vrhunska. Retko kad grešim, a uvek se ispostavi da je taj lokal, osim što se u njemu služe divni specijaliteti, smešten na odličnoj poziciji. Na letovanju obavezno dam sebi oduška u svakom smislu, pa i po pitanju gastronomije. Poslednjih godina odlazim na grčka ostrva, pre svega na Santorini. Tamo se osećam kao da sam u kontaktu s bogovima, i znam sebi da ugodim čak i ako jedem sama. Postala sam pravi ekspert za grčku nacionalnu kuhinju. Ta hrana me uvek energetski podigne.

Kako je ušla u srednje godine, tako joj se promenio ukus. Dok je ranije izbegavala čorbasta jela, ona koja se jedu kašikom, danas su ona neizostavna na njenom jelovniku.

- Prijaju mi čorbice i potaži, posebno onaj od bundeve, kao i od koprive, koji sam prvi put probala prošle godine. Osim što su vrlo ukusni, veoma su zdravi. Slične je pravila i moja nana, i kad budem odlučila da se ozbiljnije bavim kuhinjom, trudiću se da budem baš kao ona, pošto je sve kuvala s dušom i ljubavlju, što bi se već na prvi zalogaj uvek osetilo.

GASTRONOMSKI KONSENZUS

Mada nema omiljenu nacionalnu kuhinju, ističe da uživa u mediteranskim specijalitetima kakvi se pripremaju u Italiji i Španiji.

Dragana Kosjerina : Čuvar potaža u zimskom periodu

- Tapas barovi u Barseloni su očaravajući, a možda su mi se toliko dopali jer mi je dovoljno da uzmem zalogaj-dva te divne hrane i da budem sita. Više volim samo da probam jelo nego da napunim tanjir, jer me ne impresionira količina nego ukus. I Italijanska kuhinja je izvrsna, baš po mojoj meri. Rado u restorane odlazim sa bliskim osobama kako bismo delili hranu, jer često ne mogu sama da se izborim sa porcijom, a sviđa mi se da probam od svega pomalo. Srećom, prijatelji imaju sličan ukus pa se vrlo lako dogovorimo šta ćemo da odaberemo, a zajedničkim snagama stignemo i do deserta. Mada mi je, priznajem, u poslednje vreme malo teže da okupim takvu ekipu pošto su ljudi posle napornog radnog dana uglavnom veoma gladni.

Kaže da nije od onih koji određene namirnice uzimaju zbog toga što im ih je neko preporučio.

- Trudim se da osluškujem svoj organizam, da ga čujem, a prihvatam novine ukoliko vidim da one zaista daju rezultate i da mi prijaju, a ne zato što mi je neko sugerisao da su dobre iz nekog razloga. Doručak ne preskačem, uverena sam kako je on temelj za uspešan dan. Ako radim prepodnevne smene, on mi u potpunosti zadovoljava energetske potrebe do ručka. Ukoliko sam u nekoj međusmeni, potrebno mi je da uzmem zalogaj-dva kako mi želudac ne bi bio prazan. Teško se konncetrišem na posao kad sam sasvim sita pa je skromna užina prava mera. Kad ručam kvalitetno i obilno, večeru preskačem.

Dok nije pronašla doručak koji joj najviše prija, svakodnevno je imala dileme, bilo joj je teško da se opredeli da li će spremiti kajganu, sendvič ili nešto treće.

- Sve se promenilo otkako sam otkrila lanene i čija semenke, kojima dodajem razno voće i na kraju pomešam s jogurtom. Eksperimentišem s različitim ukusima, trudim se da uvek koristim drugo voće. Laneno seme obavezno treba da bude samleveno, pošto se tako najbolje iskoriste njegove hranljive materije. Toliko sam se na njega navikla da ga sad nosim i na putovanja, iako po hotelima za doručak postoji ogroman izbor visokokvalitetnih namirnica.

ZELENA OLUJA

Jesenas je nabavila aparat za pravljenje smutija i sokova, ali se još nije usavršila u pripremanju tih zdravih napitaka.

Kuhinja Asmira Kolašinca: Rekorder u bacanju kugle i pravljenju gurabija

- Nisam još stigla da isprobam sve mogućnosti koje on nudi, a možda sam ga i uzela u pogrešnom trenutku pošto sad izbor voća i povrća nije veliki. Ali, do leta ću iskoristiti sav njegov potencijal. Više volim obične ceđene sokove nego gušće smutije. Idealan spoj za mene su limun, pomorandža i grejp. Prijaju mi osvežavajući citrusni ukusi. Nekoliko meseci sam pila samo sok od grejpa. Njemu ponekad dodam blitvu ili spanać i đumbir. Volim zelene napitke, dok cveklu stavljam ponekad. Nisam njome oduševljena, ali može da se iskombinuje sa drugim povrćem i voćem i takođe bude vrlo ukusna. U blizini mog posla je radnja sa takvom ponudom, pa ponekad uzmem smuti ili sok ako u našem kompanijskom restoranu ne mogu da pronađem nešto interesantno za jelo. Ljubitelj sam i čajeva, a pijem ih najčešće s đumbirom, zbog imuniteta.

Rado eksperimentiše sa raznim ukusima. Jedino ne voli ljuto. Na brojnim putovanjima uvek se opredeljuje za lokalne specijalitete, nova jela i začine.

- Začinsko bilje obavezno dodajem kad spremam hranu. Često upotrebljavam kari, kao i majčinu duišicu i origano, dok bez bosiljka ne pravim čak ni najobičniju salatu. I sveža nana je kod mene gotovo nezaobilazna. Salate mi za vreme letnjih meseci mogu zameniti obrok. Uživam i u pastama, rižotima, posebno onom s morskim plodovima. Otkrila sam i jedan odličan veganski restoran, sve što je tamo u ponudi mi je super, od predjela do deserta. Namazi su im neverovatno ukusni, kao i poslastice, a ako baš nisam za nešto konkretno, uvek mi prija njihova čorbica. Zimi neretko uzmem i miso supu, odlična je i kao antibiotik.

LEDENA STRAST

Na njenoj trpezi se najčešće nalazi razno povrće, dok meso nije obavezno i sve manje ga konzumira.

Jelena i Branislav Tomašević: Večera sa ukusom greha

- Obično je to belo meso, druga izbegavam. Nemam omiljena jela, jedem ono što poželim u datom trenutku. U ishrani se, kao i kod drugih stvari, oslanjam na instinkt. Slatkiše volim, mada sam i tu postala probirljiva u poslednje vreme jer primećujem da mi mnoge stvari smetaju. Idealan mi je, recimo, puding od čija semenki. Kolače obavezno probam, ali ako mi ne odgovaraju, lako ih se odričem. Leti se često počastim dobrim sladoledom, najčešće čokoladnim ili onim sa pistaćima ili lešnicima, dok me voćni ne privlače previše jer su zbog viška vode mnogo hladniji nego mlečni, a ipak moram da vodim računa o grlu. Mada sam jedno vreme stalno jela onaj od dinje, baš mi je prijao.