Premda živi sama od devetnaeste godine, modna dizajnerka Ines Janković (33) tek je nedavno shvatila da njena kuhinja nije samo lepo sređen prostor, već mesto u kome se zaista može provesti kvalitetno vreme. Počela je da uživa u spremanju hrane onog trenutka kad je morala da promeni loše navike u ishrani.
- Do pre dve godine kuhinja u mom stanu je predstavljala prostoriju bez upotrebne vrednosti. Međutim, zbog zdravstvenih tegoba s varenjem bila sam prinuđena da počnem da biram namirnice i kuvam bez brašna, kvasca i sličnih dodataka. Tako sam naučila da spremam jela iz “zdravih kuvara”. Dan počinjem limunadom sa đumbirom, nakon čega ide doručak, pa kafa, dok se veče uglavnom završava ribom ili potažem uz salatu. Možda moj jelovnik deluje krajnje neinteresantno, ali došao je kao posledica činjenice da sam se trideset godina makar dva puta nedeljno hranila hamburgerima iz poznatog lanca brze hrane, uživala u tonama majoneza i kilogramima testa. Znate kako kažu, sve se to vrati u nekom momentu i onda postanete dosadni čovek koji uvek vodi računa šta jede. Uglavnom pripremam ribu ili vegetarijanska jela. Ne volim da kombinujem previše namirnica. Gledam da mi obroci budu što jednostavniji, ali zato veliku pažnju posvećujem začinima.
DETALJI SU SUŠTINA Promena načina ishrane nije uticala na njene estetske kriterijume.
- Za mene je vizuelni doživljaj hrane od presudnog značaja. Možda zvuči površno, ali ja zaista mnogo polažem na izgled jela koje mi je servirano. Ne volim pretrpane, razmrljane tanjire, kao ni kad je čaša vina puna. Već nekoliko godina okupim prijatelje da kite jelku dok im ja spremam hranu i ukrašavam sto. To mi je definitivno jedna od omiljenih večera u godini. U zavisnosti od prilike i raspoloženja, moj način dekoracije stola uglavnom je miks modernog i vintidž stila, a u poslednje vreme sam opsednuta detaljima u roze zlatu. Vodim računa da sve bude uklopljeno i izbalansirano. Smatram da je nedopustivo da se namirnice kao što su, recimo, masline stavljaju na sto u staklenim posudama u kojima su kupljene. Sve mora da ima odgovarajuću činiju. Takođe, jedan od bitnih elemenata mog dekora su sveće. Koristim ih u velikoj količini, pa kad imamo sreće, uglavnom se niko ne zapali.
Višegodišnji boravak u Italiji, gde je završila studije dizajna za enterijer i modu, pozitivno je uticao na građenje njenog istančanog osećaja za lepo u svim domenima života. Usput je postala i veliki poštovalac italijanske gastronomije.
- Nisam mnogo originalna po pitanju spremanja hrane. Volim jednostavna jela bez preteranog kombinovanja namirnica. Italijanska kuhinja mi je omiljena. U Italiji sam živela nekoliko godina pa nije čudno što je smatram drugom kućom. Studije u inostranstvu su mi dale priliku da upoznam i posetim kolege iz svih delova sveta: Gvatemale, Paname, Argentine, Meksika. Njihove nacionalne kuhinje su specifične, svaka na svoj način. Na putovanjima najčešće kupujem začine i maslinovo ulje, koje obožavam i podjednako mi je značajno kao vino. Koristim svaku priliku da nabavim i neko posebno kvalitetno, sa raznim primesama, poput čilija i tartufa.
Svesna da su je neuspesi ojačali, priznaje da je bilo kuhinjskih događaja u kojima nije kontrolisala situaciju.
- Imala sam bezbroj pehova. Dešavalo se da mi sve izgori, da prezačinim hranu ili da upotrebim ren tamo gde mu nije mesto, recimo, u pasti. Za romantičnu večeru partneru bih prepustila izbor vina, dok bih ja njemu spremila nekoliko jela u nadi da će bar jedno biti po njegovom ukusu. Ona bi bila bez rena, naravno.
Nije preterano razdonala da proba nešto što nije svojstveno našoj tradiciji, ali kada se već nađe u prilici da joj se na trpezi nađe nešto drugačije, ne libi se da otkrije kakvog je to ukusa.
- Iskreno, ne volim mnogo da eksperimentišem što se hrane tiče. Ja sam od onih ljudi koje svoje omiljeno jelo mogu da jedu svaki dan. Nedavno sam bila u Parizu gde su me ponudili puževima, koji su njihov nacionalni specijalitet, i moram priznati da su mi se dopali. Nemam nekih posebnih želja vezanih za hranu, ali ako pričamo o vinu, tu bih imala šta da kažem. U osamdeset odsto situacija biram crveno, pre svih merlo i kaberne sovinjon. Kada su u pitanju regije iz kog potiču, tu bih prednost opet dala Italiji. Volim suva vina punijeg ukusa s blago naglašenim aromama.
PEDANTNA KUVARICA Nije od onih što kada rade ne stižu ni da jedu, a vitku figuru održava redovnim treninzima
- Uvek nađem vremena za obrok i čašu vina, to me relaksira. Neke kulinarstvo inspiriše, ali mene ne. Međutim, kuvanje me opušta, isto kao i isprobavanje jela u različitim restoranima. Ne postoji lepši doživljaj za mene od večere s prijateljima ili partnerom. To me regeneriše više od bilo kog spa tretmana. Volim da imam makar pola sata dnevno za sebe. Tada saberem misli, opustim se na trenutak i onda okrepljena krećem dalje. Smatram da je od izuzetne važnosti da čovek minimum petnaest-dvadeset minuta u toku dana posveti sebi. Vežbam u teretani tri puta nedeljno. Radim po posebnom programu uz koji, naravno, ide i zdrava ishrana, sa pokojim danom gde dam sebi malo oduška, ali o tome ne obaveštavam trenera.
Kako generalno veruje da nered u prostoru oduzima energiju, trudi se da svoju kuhinju drži maksimalno urednom čak i kada nešto sprema.
- Definitivno sam od onih koji vole da imaju sve pod kontrolom, a to znači da mi je kuhinja uvek sređena. Smeta mi haos, čak i kada kuvam. Gledam da čim nešto isprljam, to odmah stavim u mašinu za sudove. Nisam mnogo zainteresovana za kućne aparate, ali sam zato ponosni vlasnik posuda za najrazličitiju namenu. Moji prijatelji često u šali kažu da sam žena sa najviše činija u Beogradu. Nedavno sam za rođendan od svojih saradnika dobila prelepe činije sa minimalističkim konturama zvezda u roze zlatu na beloj podlozi. One su mi sada omiljene. U procesu sam renoviranja stana tako da će ih sigurno biti još kako bi zauzele mesta na novim policama.
Najnovije.
Komentari. (0)