Kajakaši Milenko Zorić i Marko Tomićević: krčkanje petardi na ringli

Kajakaši koji su na Olimpijskim igrama u Riju osvojili srebro u trci na 1000 metara i tako postali junaci nacije, iako retko uzimaju lonce i tiganje u ruke, uvek su spremni da za svoje devojke naprave romantičnu večeru ili doručak, a jedva čekaju da se završe takmičenja kako bi mogli da se prepuste uživanju u domaćem pečenju

Kajakaši Milenko Zorić (27) i Marko Tomićević (26) doneli su prvu olimpijsku medalju Srbiji u ovom sportu osvojivši srebro u Riju u kategoriji kajak dvosed. Za njihove snažne mišiće sem redovnog treninga zaslužna je i ishrana bazirana na proteinima, vlaknima i vitaminima. Milenko lako gubi na težini i kako ne želi da rizikuje, meso je stalno na njegovom jelovniku, a dan započinje vitaminskom “bombom”.

- Atletske sam građe i mogu da konzumiram sve, ali naravno da pazim kada i kakve obroke imam. Dok sam se spremao za Olimpijske igre, trudio sam se da jedem zdraviju hranu i organski gajene proizvode - otkriva Milenko. - Pre jutarnjeg treninga uzimam miks žitarica, banane, avokada, mleka, badema, indijskog oraha, kakaoa i meda. To je prava “bomba” za doručak, a opet, lagano je za stomak. Ručak mora da bude obilan i bogat proteinima kako bih nadoknadio energiju izgubljenu tokom jutarnjeg treninga i imao je dovoljno za poslepodnevni. Između treninga uzimam preparate za oporavak mišića, a voće konzumiram tokom celog dana. Ne jedem puno slatkiša, ali za lep kolač ili tortu sam uvek raspoložen. Večera mi se obično sastoji od povrća, pirinča i piletine. U izuzetnim prilikama i mi sportisti volimo da nazdravimo, pa se medalja morala “zaliti” i žestinom. Inače pijem samo prirodne sokove i ponekad energetska pića.

ASOVI U SPORTU, ALI NE I U KUHINJI

Kako je reč o vrhunskim sportistima koji imaju dva treninga dnevno, apsolutno im je oprošteno što nisu neki asovi za šporetom.

- Ranije sam u kuhinju ulazio samo da jedem, a otkako ne živim s roditeljima, bio sam primoran da naučim da spremim nekoliko jela, uglavnom pastu - priznaje Marko. - Bolonjeze sos je specijalitet koji rado napravim gostima. Ni kao dete nisam bio preterano zainteresovan da eksperimentišem s hranom, ali jednom sam izazvao eksploziju u kuhinji. Bila je sezona petardi, negde pred novogodišnje praznike, a ja sam bio sam kod kuće. Nisam imao upaljač ili šibicu pa sam morao da improvizujem. Prvo sam na ringli upalio sveću, a onda njome petarde koje sam bacao preko balkona. U žaru igre umesto sveće ringli sam prineo petardu, koja je baš snažno pukla. Komšije su odmah reagovale tako da je do mojih roditelja brzo stigla dojava da je nešto u kući eksplodiralo. Toliko su se zabrinuli da me, kad su dojurili kući, nisu ni grdili. Laknulo im je kada su videli da sam živ i zdrav.

Iako nisu vešti kulinari, zahvalni su degustatori. Tokom prvenstava u inostranstvu u prilici su da probaju i delikatese drugih kuhinja. Milenko je oprezan i nikada pred samo takmičenje ne jede hranu za koju nije apsolutno siguran da mu odgovara i da je ispravna. Marko je veći hazarder. Spreman je da istraži nove ukuse i mirise svestan činjenice da može da bude razočaran. Budući da je gurman, kada ogladni, nestrpljiv je da što pre navali na hranu.

Premda ne vole da kuvaju, izuzetak naprave kada su u društvu svojih devojaka. Milenko diskretno priznaje da je ekspert za spremanje doručka.

- Ljubav se pokazuje na razne načine, a kulinarstvo je jedan od njih. Od lepše polovine očekujem samo da me voli i da se lepo slažemo, a za hranu ćemo se lako dogovoriti. Iako mi je rekla da je ne spominjem u intervjuu, moram da je pohvalim i kažem kako pravi lepe kolače i torte. Uvek me iznenadi nekom novom poslasticom. Mada izbegavam slatkiše, te njene ne mogu da odbijem, naročito ne lagane letnje torte sa osvežavajućim voćem. Omiljena mi je od banane. Ja najradije pravim doručak, i to najčešće zdrave kaše sa žitaricama, jogurtom, voćem i semenkama, a dobro mi idu i sendviči.

Poput Milenka, i Marko je romantik. Ceni sve što mu pripremi njegova devojka, posebno kad mu servira domaće kiflice ili picu.

- Obožavam picu jer se brzo pravi, pošto kada sam gladan nemam baš strpljenja da čekam. Moja devojka je fenomenalno sprema. Biram vegetarijanu zato što izbegavam jela s mesom, i to pre svega iz saosećanja prema životinjama. Pre godinu potpuno sam ga izbacio iz jelovnika, ali morao sam da promenim odluku jer su mi kao profesionalnom sportisti neophodni proteini životinjskog porekla. U svakom slučaju, danas jedem manje mesa nego ranije.