Radmila-Rada Radenović: Nisam rob ni vage ni lonca

Suprotno damama koje češće idu na manikir nego što kuvaju, zgodna voditeljka je pravi kulinarski majstor koji suvereno vlada svim tajnama srpske nacionalne kuhinje, zbog čega porodici i prijateljima priređuje gozbe posle kojih su tanjiri potpuno omazani

Za TV voditeljku Radu Radenović (38) malo je reći da ume da kuva, pošto ona u svetu mirisa i ukusa prosto pliva kao riba u vodi. Prve kulinarske lekcije savladala je u detinjstvu, kada je kod bake i deke u Surduku shvatila da je spremanje hrane umetnički čin koji može biti zabavan i koristan.

Sanja Marinković: Nikada mi nisu bili privlačni muškarci koji se cenjkaju na pijaci i žure kući sa prazilukom u kesi

- Naravno da kuvam, ne znam šta je tu čudno - iskrena je šarmantna voditeljka. - Samo lenj i nezainteresovan čovek ne može da nauči da sprema makar obična jela. Priprema hrane je nešto što je prirodno za ljude. Toliko dugo to radim da se ne sećam ni kada sam prvi put u životu nešto skuvala. Pravim čak i ono što mogu da kupim u prvoj prodavnici, domaće rezance, na primer. Daleko mi je lakše da ih napravim nego da odem do samoposluge, za to mi je potrebno samo desetak minuta. Mesim i hleb i pogače, ne baš svaki dan, ali često. Dobar deo detinjstva sa bratom i sestrom provodila sam kod maminih roditelja u Surduku, tamo sam praktično odrasla. I danas se rado svi okupljamo u toj kući, makar vikendom. U tom malom sremskom mestu sam uz baku naučila sve da kuvam. Ne pamtim da mi nekada nešto nije uspelo ili da se jelo bacilo. Nedeljom se podrazumevalo da ručak počinje supom, nastavlja se rinflajšom sa crvenim sosom, a završava krompirom i mesom, pečenim ili pohovanim. Na kraju je dolazio desert. Meni je sos za rinflajš bio posebno važan. Umem da pravim razne, crveni, od mirođije, belog luka, rena. Kada mi neko donese meso sa krompirom i salatom, odmah pitam gde je sos. Uvek biram slana jela, i to ona začinjena i sočna.

SLATKIŠI ZA PETRA

Dok je ekspert za naše nacionalne specijalitete, đakonije drugih gastronomskih tradicija ne pravi već ih jede isključivo u restoranima.

- Nije baš da toliko volim kuvanje da bih se bavila i jelima drugih kulinarskih kultura. Spemam samo naša, mada volim kinesku, libansku, portugalsku, italijansku, meksičku i francusku kuhinju. Jedino mi indijska nije zanimljiva. Verujem da ljudi treba da se bave kuhinjom zemlje iz koje potiču i koriste namirnice svojstvene tom podneblju. Meni, recimo, suši ne prija. Prvo mi se ne sviđa što ta riba da bi došla dovde treba da pređe stotine kilometara u smrznutom stanju, a malo mi je problem i što je presna. Na kraju, to jelo nema dovoljno intenzivan sopstveni ukus već mora da se doda soja sos ili vasabi pasta, koji imaju jaku aromu. Ja jesam za ribu, ali sveže ulovljenu, i u njoj i svim drugim plodovima mora uživam tokom letnjih meseci kada sam na odmoru.

Bojana Ordinačev: U krevetu se najslađe jede

Nije podlegla trendovima i kulinarskom pomodarstvu.

- Volela bih ja da sam, na primer, vegetarijanac, ali nisam i ne mogu sebe da nateram da to budem. Ono na šta nikada ne bih pristala jeste da mi hrana postane smisao života, a naročito ne da uzimam danas tako moderne zamene za, recimo, brašno i šećer, kako bi, eto, moj jelovnik bio bolji. Pre ne bih ništa jela nego se priklonila tom trendu. Radije bih gladovala ili bila na salatama i voću i tako makar znala šta unosim u organizam. Ne bih mogla ni da se opterećujem time koliko čega tačno smem da pojedem i praktično ceo dan razmišljam samo o hrani stalno proveravajući da li sam u torbi ponela neki specijalni sok ili papicu koju smem da kozumiram u određeno doba dana. Ne volim preterivanje ni u čemu. Tako da kada već pričamo o hrani, nisam rob ni vage ni lonca.

Od kada je postala mama, češće pravi poslastice, pošto ih njen sedmogodišnji sin prosto obožava.

- Petar, kao i sva deca, voli krompir s mesom, špagete bolonjeze, supu sa knedlama i, naravno, slatkiše. Makar jednom nedeljno traži da mu ispečem palačinke. Baš zato u kući uvek imam nekoliko vrsta domaćih džemova. Pravim ih u Surduku, kao i ostalu zimnicu. Tada je gužva, dođu moji sestra i brat sa svojim porodicama, a oboje imaju po troje dece, plus mama, Petar i ja. Pa možete da zamislite kako izgleda naš porodični nedeljni ručak. Tamo smo zasadili i voćnjak s kajsijama, i kada rode, najradije koristim domaći džem od njih. Premda nisam ljubitelj slatkog, rado napravim crni kolač, jer je izdašan, ukusan, leti može da se posluži sa sladoledom i lako se sprema. Zovemo ga čokoladno savršenstvo. Petar voli da jede, ali u kuhinju ne ulazi. Nikada nije pokazao želju da mi se pridruži, a ni ja, iskreno, ne volim da mi se neko vrti oko nogu dok kuvam.

Aneta Kovačić: Princeza na zrnu nara

Kako obožava ljuto, ne plaši se da proba sosove od kojih i najhrabriji zaziru.

- Šta god da jedem uvek sa strane imam ljute papričice. Obožavam ih. Jedna drugarica mi je nedavno iz Londona donela sos na kome je ogromnim slovima pisalo “hot”, i to na nekoliko mesta. Toliko je ljut da na nalepnicu stavljaju upozorenje kao da je otrov, ali meni izuzetno prija. Obožavam ga. Tabasko sos za mene više nema dovoljnu ljutinu.

STOLNJACI IZ MAŠTE

Rado kupuje kuhinjske sitnice, gleda da je u kuhinji praktična i kreativna i da svaki put kada otvori frižider lako smisli šta će da sprema.

- Čovek ništa tu ne može da uradi bez dobrog noža. Nabavila sam sve moguće seckalice i mutilice, ali ih ne koristim. I pre ću da kupim kvalitetnu šerpu nego cipele. Kada obezbedite to osnovno, važna je ideja. Moj otac je bio sjajan kuvar i često mi je govorio da čovek od onoga što pronađe u kući uvek može da napravi jelo, samo je bitno da ima osećaj za kombinovanje namirnica. Na primer, izdinstate luk sa malo soli i aleve paprike, promešate sa kuvanim špagetama i eto ručka. Uživam i u sitnicama, poput lepog stolnjaka. Imam divne vezene koje mi je poklonila baka uz koju sam rasla u Surduku. Od kada nje nema, ne volim da ih koristim često da se ne bi habali. Hoću da ih što duže sačuvam. Ona je lepo vezla, od nje sam nasledila i vezene posteljine. I mene je naučila tom zanatu, ali ne vezem, nije mi zanimljivo.

Kao svaka dobra domaćica rado odlazi na pijacu.

- Živim u blizini Zemunske pijace i stalno idem tamo. Imam svoje prodavce iz Surduka kod kojih kupujem jaja i meso. Povrće i voće takođe nabavljam od ljudi koji ih uzgajaju. Nema šanse da me neko prevari jer umem da prepoznam pravog domaćina proizvođača. Uvek prvo popričam sa trgovcima. Pitam ih odakle su. Ne može neko da mi sada u maju nudi domaći paradajz kada on kod nas sazreva tek na leto.

Premda svoju emisiju završava razgovorom sa gostom na krevetu, ne voli čak ni da joj se na njemu posluži čuveni doručak.

Branko Milićević Kockica: Kako sam postao stručnjak za “čarobni prašak”, pasulj i karabatak

- U mom domu trosed je omiljeno mesto za jelo. Tu, zapravo, najčešće nešto grickamo uz film ili druženje. U poslednje vreme to su obično kokice, i to one obične, slane, eventualno pržene na puteru. Nisam ljubitelj grickalica u koje su dodati ukusi sira, pice, piletine, itd. Ja sam uvek za čiste, intenzivne i lepe ukuse.