Tamara Paunović: Nikome ne preporučujem da se zarad karijere odrekne zdravlja

Iako je zakoračila u petu deceniju života, manekenka Tamara Paunović (40) još šeta modnim pistama pokazujući gracioznost i vitko telo. Za svoju građu zahvalna je genetici i priznaje kako bi se sigurno opredelila za drugi posao da je morala da pribegava redukovanoj ishrani.

- Mnogi ljudi veruju da manekenke vitku liniju održavaju pomoću rigoroznih dijeta, uz ogromna odricanja od namirnica koje su neophodne za zdravo i normalno funkcionisanje organizma. Ja nikada nisam držala dijete, kao ni koleginice iz moje i prethodne generacije s kojima sam se družila i radila. Trend angažovanja izrazito mršavih devojaka pojavio se kasnije. Ni u inostranstvu, gde sam odlazila makar dva puta godišnje, uglavnom u Rim na revije visoke mode, nisam sretala manekenke koje su bile premršave ili koje su morale da se izgladnjuju. Mi smo sve jele normalno i imale smo predispozicije da se ne gojimo. Protivnik sam dijeta, pogotovo navika koje vode u ozbiljne probleme kakav je, na primer, anoreksija. Jedno vreme međunarodnim modnim pistama hodali su mnogi premršavi modeli. Drago mi je da je pokrenuto dosta kampanja protiv forsiranja takvog izgleda žena. Nisam poznavala nijednu takvu koleginicu, ali sam puno čitala o tome i zaista mi je delovalo strašno. Nikome ne bih preporučila da se zarad karijere odrekne zdravlja. Modeling je lepa profesija, ali kako u nju devojke ulaze veoma mlade, ukoliko se pred njih postavljaju preteški zahtevi po pitanju održavanja vitkosti, teško da mogu da uživaju u tome i bolje je da se bave nečim drugim. Ja, recimo, nikada ne bih mogla da gladujem jer sam nervozna kad nisam sita.

Jelena i Branislav Tomašević: Večera sa ukusom greha

KASNO KULINARSKO SAZREVANJE

U roditeljskoj kući Tamara je naučila da sve mora da se jede i da je zdravlje na prvom mestu.

- Moj otac i danas u šali kaže da su me dobro hranili čim sam toliko porasla, a visoka sam više od metar i osamdeset. Od kada znam za sebe od hrane najviše volim meso. Kada se rodio moj mlađi brat i još bio beba, nekoliko puta sam mu iz najbolje namere, kako bih ga nahranila, stavljala meso u usta. Srećom, mama bi to uvek na vreme primetila i spasila ga od “davljenja”, mada meni uopšte nije bilo jasno kako on ne sme da jede nešto tako lepo i ukusno. U svakom slučaju, nisu mu ostale traume od tog iskustva pa mu se meso i danas često nađe na tanjiru, a i kuvanje ga zanima i sa zadovoljstvom priprema razne stvari. Premda je muško i uz to mlađi od mene, oduvek je voleo nešto da pravi. Ja sam počela da kuvam mnogo kasnije.

Pre nekoliko godina iz zdravstvenih razloga je promenila način ishrane, ali meso je i dalje obavezno na njenom svakodnevnom jelovniku.

- Zbog stomačnih problema morala sam da se konsultujem sa nutricionistom. Uradio mi je test intolerancije na hranu i potom sam izbacila sve što mi ne odgovara. Odmah sam počela da se osećam bolje. Uvek sam pre za to da se čovek leči na prirodan način, da osluškuje signale koje mu telo šalje, nego da pije lekove koji će mu ublažiti ili prikriti probleme. Pristalica sam kvantne medicine. Više ne pijem mleko, a od mlečnih proizvoda konzumiram samo kozji sir i kiselo mleko, koje uvek imam u frižideru. Premda nisam alergična na gluten, trudim se da izbegavam namirnice koje ga sadrže jer mi ne prija. Ne uzimam više ni med, ali na meso moj organizam, srećom, nije pokazao intoleranciju i ono je i dalje prisutno na mom jelovniku. Slobodno mogu da kažem da sam pravi mesožder. Pošto više volim da jedem nego da kuvam, retko nešto sama spremam, a nema ni potrebe. Obično odem kod mame na ručak ili u restoran. U kafanama najčešće naručujem srpske specijalitete, a uživam i u atmosferi. Uz porciju ćevapa, vitaminsku salatu, muziku, crveno vino i društvo, to uvek bude i lep provod. Ćevapi su mi inače omiljena hrana, često ih i sama prirpemam kod kuće.

Veruje da su darovi prirode dobri za celokupno zdravlje i lepotu pa neretko u kuhinji pronađe i namirnice koje prijaju koži lica.

- Čula sam da je kozje mleko dobro za ten, ali to još nisam isprobala. Zato jesam banane, koje inače ne jedem, i belance. Pravila sam maske od njih i odlične su. Čak su i moje kreme za lice od prirodnih sastojaka. Ne bih mogla da gladujem, ali pristajem da pojedem nešto što mi baš i nije prvi izbor ako je dobro za zdravlje. Ponekad napravim smutije od sirovog povrća i voća za koje znam da su puni vitamina, a čiji ukus mi nije omiljen. Stavim unutra razne sastojke: đumbir, peršun, zeleno povrće, avokado, zapušim nos i popijem. Jednom sam mesec dana svakodnevno pila sok od cvekle, koji takođe ne volim, ali morala sam jer mi je bila loša krvna slika. Izdržala sam nekako tih trideset dana i zaista je vredelo. Krvna slika mi je potom bila sjajna.

Ines Janković: Visoka moda za stolom

HODANJEM DO ZATEGNUTIH MIŠIĆA

Redovno vežba uz pomoć ličnog trenera.

- Sa treninzima sam počela pre desetak godina, kada sam se već polako opraštala od piste, i to da bih se oslobodila stresa i potrošila višak energije. Nisam htela ništa da radim na svoju ruku i odlučila sam da angažujem ličnog trenera. Poslednjih nekoliko godina vežbam sa Marijom Savić Srećković. U svakom pogledu se osećam bolje, a primetim i da mi je telo zategnutije a mišići definisani. Jedno vreme sam imala ideju da mi trčanje bude rekreacija, ali odustala sam od toga jer mi je bilo naporno. Zato se trudim da mnogo pešačim. Nedavno mi je zbog prekršaja oduzeta vozačka dozvola i to mi je u neku ruku dobro došlo pošto još više hodam. Sada imam neki mir u sebi koji mi pomaže da i neprijatne stvari, kakvo je, eto, privremeno oduzimanje dozvole, okrenem u svoju korist, a sve je to posledica zdravijeg načina života i redovnog vežbanja.

U svoj zdrav stil života uvrstila je i redovne obroke, uključujući i doručak koji je kao i većina ljudi ranije najčešće preskakala.

- Dan započinjem ranim buđenjem i toplom limunadom bez šećera, jer to pomaže organizmu da se oslobodi toksina. Potom doručkujem i tek onda pijem kafu. Za doručak najradije napravim jaja sa slaninom ili sendvič u koji stavim kozji sir. Tokom celog dana jedem i proteine i ugljene hidrate, a uveče samo proteine. Volim i grilovano povrće, dok voće ređe konzumiram. Obično su to mandarine, trešnje ili jabuke. Ponekad za užinu uzmem kokice. Obožavam ih, i to obične, slane, dok me one sa specijalnim dodacima poput čokolade, karamela ili sira ne zanimaju. Grickam ih kod kuće dok čitam ili gledam neki film. Veća kesa kokica ponekad, kada sam u gradu, može da mi zameni užinu ili obrok i zasiti me ukoliko imam puno obaveza i ne stignem na miru da jedem.