Glumica Ljubinka Klarić kaže da nije hedonista, hrana joj ne pričinjava zadovoljstvo i najviše bi joj odgovaralo kada bi obroke zamenila kapsulama, a paradajz je prvi put probala u četrnaestoj godini
Glumica Ljubinka Klarić (41) izuzetno vitku liniju ima zahvaljujući tome što ne uživa baš previše u hrani. Priznaje da jede da bi živela, onoliko koliko joj je neophodno, a mnoge namirnice su na njenom meniju samo iz razloga što su zdrave i korisne.
- Iskreno, nisam baš veliki ljubitelj povrća, ali ono je obavezno u mom tanjiru. Zbog desetogodišnjeg sina Koste svakodnevno kuvam, i to domaća jela, na kašiku, poput kupusa, blitve, pasulja, sve ono na čemu sam i ja odrasla. Drago mi je što se on navikao na to jer u današnje vreme mnogo je brze hrane koja je vrlo ukusna, a uopšte nije zdrava.
Ljubinka je godinama živela u Americi i imala je prilike da “na licu mesta”, gde je brza hrana izmišljena, proba gotovo sve što pod nju potpada, i sada sinu dozvoljava samo milkšejk. U Los Anđelesu snabdevala se isključivo u radnjama specijalizovanim za organske proizvode.
- Čim sam stigla, rekli su mi da u hipermarketima kupujem jedino hemiju za kuću, i to sam zaista i radila. A u prodavnicama organske hrane možete pazariti sve moguće vrste žitarica, voća i povrća tokom čitave godine, od najegzotičnijih koje potiču iz Meksika do domaćih. Uz takav izbor, trudila sam se da pravim neka naša domaća jela, pa sam jednom dugo tragala za kiselim kupusom jer sam odlučila da u avgustu skuvam sarmu. Pronašla sam ga u teglama u jednoj bosanskoj radnji, na radost mojih prijatelja. To bi sve naše ljude obradovalo kad dođu kod mene na ručak.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
PIRINAČ JE ZAKON
Dok je bila trudna, jela je najčešće japansku hranu, suši i druge specijalitete od ribe i morskih plodova, koji su tamo vrlo pristupačni.
- Osim što su ukusni, svi su i izuzetno zdravi i baš su mi godili. U Americi sam se susrela sa raznim kuhinjama koje se znatno razlikuju od onih na čije smo ukuse mi ovde navikli. Kinezi, recimo, u svojim četvrtima spravljaju obroke identično kao što se to radi u njihovoj domovini. Na svakom ćošku nudi se nešto za jelo, ali shvatila sam da mi se previše začinjena jela, poput tajlandskih, ne dopadaju. Ne prijaju mi ni intenzivni začini, korijander i mirođija, od njih mi posle ne bude dobro.
Glumica ne voli da meša ukuse, posebno ne slane i slatke, ali radoznala je i često se na putovanjima upoznaje s lokalnom ponudom.
- Sve probam, međutim, iznutrice mi nikad nisu bile privlačne. Jednom sam se potrudila, ali jednostavno nije išlo. Poštujem one koji su ljubitelji takvih stvari, a mislim da su to ipak jela namenjena muškarcima, od škembića do teleće glave u saftu. Ne bih se usudila da u usta stavim insekte, vodozemce i slično, sve ostalo dolazi u obzir. Kao mala jela sam žablje batake, pošto mi je mama rekla da je u pitanju piletina. Tek posle sam saznala istinu, a sad se psihički spremam da kušam puževe.
Omiljeni su joj pirinač i paste. Na pirinču bi mogla da živi danima, kao i svim kombinacijama u kojima ga ima, poput raznih vrsta rižota.
- Špagetima ne mogu nikad da odolim, uopšte nije važno kakav je preliv. Volim i razne vrste mesa, biftek, tartar biftek, pileća krilca. Svinjsku kolenicu sa zelenom salatom obožavam, ali u poslednja dva meseca meso mi se uopšte ne jede, valjda zbog velikih vrućina.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
Na predstavu nikad ne ide punog stomaka, obično obeduje oko šest, da ne bi bila ni gladna ni previše sita, ali zato sve nadoknadi kasnije, kad se zavesa spusti. U raznim prilikama, njene kolege i ona najčešće pripremaju meso.
- Kad pravimo sedeljke i žurke, na meniju je uglavnom roštilj, imamo kolegu koji se u to baš razume pa je uvek on zadužen za njega. Ne znam ko je od glumaca najveći gurman, ja svakako nisam, ali moja koleginica i drugarica Ivana Nikolić se baš razume u dobar zalogaj i uživa u hrani. Retko kad se dogodi da u pozorište donosimo posluženje, izuzev kad je nekome rođendan, pa se uz tortu nađe još ponešto. Slatkišima ne mogu da kažem ne, pre svega voćnim, ali njih konzumiram umereno. Dovoljno mi je jedno parče, mada ponekad upadnem u takvu krizu da istog trenutka moram da uzmem nešto slatko.
IZNENAĐENJE ZA ORGANIZAM
Ljubinka ističe da ljudi treba da slušaju svoje telo, koje tačno zna šta mu je u kom trenutku potrebno.
- Nekoliko puta mi se dogodilo da se prejedem, nisam mogla da prestanem pošto je hrana bila izuzetno ukusna. Ako se to desi uveče, imam utisak da čitav sledeći dan varim ono što sam pojela, osećam se kao da me je nešto zaposelo.
Kao dete je, priznaje, bila vrlo izbirljiva, pa je paradajz, u kome danas uživa, probala tek u četrnaestoj godini. Kasnije je tvrdila da bi joj najviše odgovaralo kad bi različite namirnice zamenile kapsule.
- Nisam od onih koji se slepo pridržavaju pravila o tri obroka i dve užine, jedem kad sam gladna, ponekad pet, a nekad samo dva puta tokom dana. Između obroka najčešće uzmem voće ili neke jezgraste plodove. Sviđa mi se što su i ljudi kod nas poslednjih godina počeli zdravije da se hrane, jer smo kao nacija sve bolesniji i moramo da povedemo računa o svom zdravlju. I vegani su sve brojniji, a ni sirova hrana više nije tabu, mnogo je načina njene pripreme koji je čine vrlo ukusnom. S vremena na vreme iznenadim svoj organizam i time - otkriva Ljubinka.
