Lepota je u deljenju: Vaja Dujović i Milan Marić otkrili kako se snalaze u kuhinji!

Uvereni kako je lepota u deljenju, dramski umetnici mlađe garde Vaja Dujović i Milan Marić trude se da svoja najukusnija jela i anegdote podele sa ljudima koje vole.

Klasići Vaja Dujović (30) i Milan Marić (30) delili su mnogo toga u životu, od školske klupe na Fakultetu dramskih umetnosti, preko sendviča i crne čokolade do kadrova u popularnim TV serijama i filmovima. I uvek su delovali kao celina, kao dobro uigrani duet. Mladi glumci koje je šira javnost upoznala kao bračni par, Anu i Lazara Stanojevića u seriji “Državni službenik”, otkrivaju neke od sočnih gastronomskih anegdota kojima su učvrstili svoj prijateljski odnos.

- Na Fakultetu dramskih umetnosti predavanja traju po ceo dan i naravno da čovek ogladni. Imali smo menzu u kojoj je količina hrane bila ograničena - objašnjava Vaja i nastavlja: - Da bismo se domogli najlepših jela, morali smo da trčimo do menze posle časa. Svi smo obožavali bečku šniclu i pire krompir i oko toga smo se borili. Ko stigne prvi, a obično su to bili momci, dobije željeni obrok, a ko zakasni, u najboljem slučaju može da se zadovolji šniclom s graškom. Ali kako smo napredovali sa glumačkim umećem, sve više smo ga koristili da šarmiramo zaposlene u kuhinji i domognemo se veće porcije. Ja sam ponekad nosila hranu od kuće i obavezno makar 100 grama crne čokolade. Ona mi je pomagala da povratim koncentraciju. Jednom su mi koleginica Milena Živanović, koja je isto bila sa nama u klasi, i Milan kradom uzeli čokoladu iz torbe. Kako sam samo iznenađena i ljuta bila kada sam posegla za njom i videla da je nema, kao da su mi uzeli ne znam šta. Bili smo u klasi profesorke Biljane Mašić i negovali lep običaj da svi za slavu i rođendan donesemo posluženje. Komentarisali smo čije su pečenje, ruska slata i kolači bolji, a zapravo nam je bilo svejedno. Uvek bismo sve slistili.

Pročitajte i Milan Marić doživeo je neprijatnost na snimanju: Da li je glumac teže povređen?

Sendviči za pamćenje!

I Milan pamti menzu, ali i sendviče Ivana Zablaćanskog.

- Nismo uvek svi imali kartice za menzu, ali smo ih međusobno raspoređivali po principu “jedan ručak za dvoje”. Poslednji čas nam je obično bila gluma, a posle nje bismo svi bili mnogo gladni. U to vreme u blizini fakulteta nije bilo nikakve prodavnice, pekare, čak ni trafike. Spas su nam bili sendviči kolege Ivana Zablaćanskog. Uvek ih je nosio od kuće. Bilo je dana kad je nas nekoliko delilo jedan.

Uloga Tome Zdravkovića u filmu i seriji “Toma”, koji se poslednjih meseci “kuvaju” u kuhinji Dragana Bjelogrlića, zahtevala je od Milana da izgubi sedam-osam kilograma. Uspeo je sledeći pravila koja je sam sebi odredio.

- Imam svoj način ishrane za situacije kada treba da dobijem ili izgubim na težini. Ne volim da se odričem bilo kojih namirnica, jednostavno smanjim ili povećam količinu hrane. Za ulogu Tome lako sam oslabio jer sam sve obroke prepolovio, a večeru ili ručak preskakao kada god sam mogao. Doručak mi je bitan i njega nikad ga ne izbegavam.

Za lik čuvene spikerke i zaštitnog lica Televizije Beograd Danke Novović u “Tomi” Vaja nije morala da menja telesnu konstituciju.

- Obožavam transformacije i volela bih da ih je bilo za ovu ulogu, ali nije. Moja najveća promena bila je za rolu poručnice Radmile u “Vojnoj akademiji”. Nije trebalo da menjam težinu, ali jeste da ojačam, da dobijem mišiće. Bili su to naporni kružni treninzi, čučnjevi, trbušnjaci, zgibovi. Nisam se razlikovala od profesionalnih pripadnica specijalne brigade i sa lakoćom sam nosila uniformu koja je inače prilično teška.

Oboje umeju da kuvaju, a naučili su kada su počeli da žive sami. Milan ima nešto duži kulinarski staž, pa i veći izbor jela koja sprema.

- Umem sve da napravim, a najradije se opredeljujem za domaću kuvanu hranu. Kada sam se odvojio od roditelja, nije mi prijalo da se hranim picama i sendvičima i tako sam savladao mnoštvo recepata. U društvu sam poznat po dobroj sarmi i punjenim paprikama. Znam da mi treba tačno sat da ih pripremim i stavim da se krčkaju. Nema toga što ne volim, verovatno mi je to ostalo iz detinjstva kada je važilo pravilo da ima da se jede to što je na stolu, ali nisam gurman, ne uživam preterano u hrani. Bitno mi je da je obrok ukusan i sveže spremljen. Sve što sam do sada skuvao uglavnom je bilo jestivo, izuzev jedne musake. Baš sam joj se radovao. Lepo sam sve spremio i stavio je u rernu da se peče. Bio sam umoran i planirao sam da dremnem petnaestak minuta, a spavao sam čvrsto dva sata. U rerni me je dočekala bukvalno ugljenisana musaka koju sam morao da bacim.

Pročitajte i Vaja Dujović: Tata je moj najveći kritičar

Iako je kulinarstvo počela da istražuje tek nedavno, Vaja već beleži solidne rezultate.

- Tokom karantina napravila sam prvu supu i hleb. Lepo su ispali. Tada smo svi imali više vremena da se posvetimo kuhinji. Kada nisu vanredne okolnosti, tri dana kuvam, a onda se deset snalazim. Prijaju mi pohvale za ono što spremim, a dobila sam ih za ozbiljne poslastice, mada sam više ljubitelj slanog. Lepo su mi ispale reforma i žirado torta. I vanilice su zaslužile komplimente.

Ruska je kraljica!

Praznične dane oboje će provesti u krugu bliskih ljudi. Tako je bilo i nedavno kad je Milan obeležio porodičnu slavu, Svetog Nikolu.

- Slavu smo proslavili u krugu najuže porodice. Jeste bilo malo neobično jer smo navikli da okupimo celu familiju i prijatelje, ali nije nam predstavljalo problem da ova godina bude izuzetak. Isto će biti i za naredne praznike. Najmanje što možemo da uradimo za naše zdravstvene radnike, koji su zbog pandemije pod ogromnim pritiskom, jeste da pokažemo makar malo empatije prema njima. Moramo se potruditi da kontakte svedemo na minimum, time i mogućnost širenja virusa. Ne smemo da se okupljamo u velikom broju, ali smemo da jedemo šta hoćemo i volimo. Na slavi je bilo najviše naših domaćih specijaliteta, a tako će biti i za ostale praznike.

Slične vrednosti i društvenu odgovornost deli i Vaja.

- Dujovići slave Aranđelovdan. Proslavili smo ga u porodičnom krugu. Za Novu godinu i Božić videću se samo sa porodicom i najbližim prijateljima. Isključivo sa onima sa kojima sam ionako svakodnevno u kontaktu. S jedne strane svi želimo da se viđamo kao pre, a sa druge ima neke lepote u tome da se praznici obeležavaju intimnije, sa manje ljudi. Nedavno sam bila kod roditelja na ručku. Bio je tu i moj brat. Nas četvoro smo se toliko divno družili, pričali i smejali da se jedan običan ručak pretvorio u divno zajedničko vreme. Ne mora da bude mnogo ljudi da bi nam bilo lepo. Što se praznične trpeze tiče, ja sam uvek za praseće pečenje i rusku salatu. Volim i salatu sa susamom, ali ruska je kraljica svih naših slavlja.