Bogdan Diklić: Bavimo se beznačajnim stvarima dok nam sopstveni život izmiče
24.10.2016 17:28
Foto:
Legendarni glumac Bogdan Diklić glumio je u brojim televizijskim i flimskim ostvarenjima, a njegova prva velika uloga je uloga Boca Čombe u kultnoj seriji "Grlom u jagode" koja obeležava jubilej - 40 godina od premijernog emitovanja.
Tim povodom glumac dao intervju za "Blic" gde je primetio da se danas oseća kao deda svom liku.
- Ja sam sticajem okolnosti bio najmlađi u seriji. A pre nego što sam ulogu dobio, taj se lik već zvao Bogdan! Praktično, to je moja prva velika uloga. Pre toga sam nešto malo radio u zabavnoj emisiji „Šta da se radi“. Veliki je osećaj odgovornosti bio prisutan, naročito prvih dana snimanja, dok sam još hvatao ulogu, mada tu nije bilo mnogo toga da se hvata. Boca je bio mojih godina, bio je antiheroj, kao i ja. Samo sam svoj tadašnji život ustupio životu tog Boce. A imao sam ogromnu sreću da radim s takvom ekipom, od koje sam naučio neke osnovne zanatske stvari. A uz rad smo se i družili.
Kako su izgledala ta druženja?
- I posle snimanja smo se dosta družili. Tada sam prvi put otišao u legendarni „Klub književnika“ zahvaljujući tome što sam bio u društvu već afirmisanih ljudi. Tada je počelo moje prijateljstvo s Mikijem Manojlovićem, koje, biću slobodan da kažem, traje i dan-danas. Kada smo snimali u Rovinju, nas dvojica smo bili cimeri. A oko mene su bile i ostale glumačke veličine: Bata Stojković, Olivera Marković, Rahela Ferari... Bilo mi je veliko uzbuđenje što sam baš ja partner tim glumcima, jer sam ih do tada gledao samo na televiziji i u bioskopu. Samo što im nisam tražio autogram da bih mogao u mom Bjelovaru da se hvalim s kim sve radim. Sumnjao sam da bi mi, bez tih autograma, bilo ko poverovao. I dan-danas sam fasciniran činjenicom kome sam sve bio partner u životu, i to mi je davalo izvesno samopouzdanje.
Govoreći o vremenu u kojem su „Jagode u grlu“ rađene, rekli ste da tada nije bilo toliko „ometača duše“ kao danas?
- Jedno od glavnih obeležja onog doba bila je bezazlenost. A danas je to na planetarnom nivou opominjuća bezizlaznost. Ne pričam o seriji, nego o epohi. Tako da čovek kad to gleda, poželi da živi u onakvom dobu, poželi da bude voljen, da voli, da veruje i da mu se veruje... ali jednostavno nema vremena. Jer caruju ometači duše.
Šta se u stvari dešava? U čemu je problem?
- Nemamo vremena jer grčevito negde jurimo, a u stvari bavimo se beznačajnim stvarima dok nam sopstveni život izmiče. Smislili smo način da u roku od sekunde pošaljemo pismo. Ali to je neprirodno. I ja to radim, samo ne preterujem. Stalno pričam o novogodišnjim čestitkama kao o slikovitom primeru. Nova godina je bila praznik u pravom smislu te reči. Ideš po snegu, kupuješ kod uličnih prodavača čestitke. Nađeš neke lepe, ali nema odgovarajućih koverata, pa onda prtiš onaj sneg da nađeš koverte, pa onda marke... pa dođeš kući; imaš spisak, a kupiš pet-šest komada više, pa skuvaš kafu, pa lepim rukopisom pažljivo ih ispisuješ, pa pošalješ, pa svakodnevno guraš prst u ono poštansko sanduče da vidiš je l‘ i tebi nešto stiglo... To je neuporedivo sa životom danas. Iluzorno je i pričati. A ta sitnica zvana novogodišnja čestitka probudi u čoveku toliko nežnosti, topline, lepih emocija i radosti života.
“Grlom u jagode” je 1975. godine snimljena u produkciji Televizije Beograd, a postigla je veliku popularnost širom SFR Jugoslavije. Scenario za seriju su napisali Srđan Karanović i Rajko Grlić a režirao ju je Srđan Karanović. Sastoji se iz 10 epizoda i premijerno se emitovala na TV Beograd, od 4. avgusta do 6. oktobra 1976. godine.
Serija oslikava život mladića Branislava Živkovića zvanog Bane Bumbar (Branko Cvejić), prateći vesele i tužne događaje u njegovom životu i životu njegove porodice i prijatelja, od njegovog polaska u srednju školu pa do završetka fakulteta. Svaka epizoda čini celinu za sebe i opisuje određenu godinu u periodu od 1960. do 1969. godine. Tu su prve ljubavi, poljupci, tuče, prva igranka…
Najnovije.
Komentari. (0)