Filmovi Želimira Žilnika u Kembridžu, Ročesteru i Njujorku

Izbor više od dvadeset filmova reditelja Želimira Žilnika, nastalih tokom njegove duge i plodne karijere, do kraja maja biće prikazan u okviru retrospektivnih programa i susreta uživo sa stvaraocem na tri ugledna i važna severnoamerička filmska punkta: u Kembridžu, Ročesteru i Njujorku.

Program u Harvard Film Arhivu u Kembridžu započeo je 30. aprila ostvarenjem “Bruklin Gusinje”. Na ovom mestu biće prikazano 15 Žilnikovih ostvarenja iz raznih perioda zaključno sa 21. majem kada su projekcije filmova “Dupe od mramora” i “Tito po drugi put među Srbima”.

U Ročesteru, program je nazvan “Against Status Quo: Late Works by Želimir Žilnik” (Protiv status kvoa: Kasni radovi Želimira Žilnika). Tu će pored masterklasa poznatog reditelja, 16. i 23. maja biti prikazani filmovi “Destinacija Serbistan” i “Stara škola kapitalizma” oba nastala u “Plejgraund produkciji”.

Projekcije su u Drajden bioskopu u okviru Džordž Istmen muzeja (George Eastman Museum), najstarijeg muzeja fotografije na svetu u čijem je posedu i jedan od najvećih svetskih filmskih arhiva. Muzej je ime je dobio po svom začetniku čuvenom industrijalcu Džordžu Istmenu, osnivaču i vlasniku Istmen-Kodak kompanije.

Kao kruna Žilnikovog predstavljanja u Americi, u Anthology Film Archive (Antologija film arhiv) u Njujorku, od 19. do 31. maja biće upriličena velika retrospektiva od 20 filmova iz raznih perioda njegovog rada, a pratiće je okrugli stolovi i predavanja.

- Osim Žilnika, ni jedan reditelj u Srbiji, sa tolikom upornošću i istrajnošću nije ostao posvećen ideji društvene provokativnosti i političkog anagažmana.Od samog početaka svog rada Žilnik se fokusirao na odnos ideologije i društva, da bi stvorio najasnije ogledalo društvenog sistema, naizgled jednostavno puštajući svoje protagoniste da igraju sami sebe - zabeležio je, pored ostalog, u svom tekstu Džeremi Rozen, povodom prikazvanja Žilnikovih fimova u Harvard film arhivu.

U tekstu Istmen muzeja povodom Žilnikovog gostovanja, pored kratke biografije i predstavljanja njegovog opusa i načina rada, navodi se da je u pitanju “ubedljivo najvažniji filmski stvaralac koji se pojavio u zemlji nekada poznatoj kao Jugoslavija”.