Kako je Barašnjikov uprkos povredi odlučio da dođe u Beograd

Kako je slavni Mihail Barašnjikov odlučio da uprkos povredi dođe u Beograd, priča Aja Jung, balerina i osnivač Beogradskog festivala igre.

Mihail Barišnjikov: Radujem se povratku u Srbiju

-U utorak uveče zvoni telefon. Utorak inače ne volim, jer obavezno donese poneki negativan momenat. Zove Miša Barišnjikov. Povredio se. Povreda se dogodila u pariskom Teatru de la Ville.

Igrao je predstavu “Pismo jednom čoveku”, inspirisanu dnevnikom Nižinskog, u režiji Boba Vilsona. Koreografiju za ovaj komad uradila je Tvajla Tarp, a kostime Đorđo Armani. Gledala sam ovu predstavu u Milanu, oktobra 2015, i ona je zaista iscrpljujuća, fizički veoma zahtevna. Tih prvih dana ovog januara (3, 4, 5, 6, 7…) na dve scene istog pozorišta, nastupala su inače dva velika imena sa programa narednog Beogradskog festivala igre. Mihail Barišnjikov i Akram Kan. Predstave rasprodate par meseci unapred... Gužva. Odlične kritike. I svečano, a sa ukusom, odenut Pariz.

Muke sa istim kolenom, počele su još u vreme kada je neponovljivi baletski superstar igrao klasičan repertoar. Jedna od njegovih partnerki, čuvena Sintija Harvi, jednom je prokomentarisala snimak baleta “Don Kihot” sa Jutjuba. To je inače jedan od onih snimaka koji imaju milionski broj pregleda... Na kraju njegove varijacije, gromoglasan aplauz. “Vidiš taj njegov osmeh? To je koleno!” I stvarno, u tom osmehu, bilo je mnogo bola.

Lekar koji već par decenija prati to isto koleno slavnog igrača, odmah je krenuo u Pariz. U sredu je u Njujorku odlučeno da se sve predstave u pozorištu na Menhentnu otkažu, baš kao i sva gostovanja predstava u kojima igra Mihail Barišnjikov. Razgovarali smo dugo. Bio je očajan, ali i odlučan da u Beograd mora da dođe. “Kada otkažeš predstavu nekom velikom teatru, to je ipak jednostavno. Dešava se. I svi mi znamo da se dešava. Beogradski festival igre je posebna organizacija... Otkazivanja nisu moguća, bar ne kod Aje Jung”. Nasmejala sam se. Kazao mi je da je ovo poslednje čuo baš od Akrama Kana.

Pre par godina, odnosno 2012. godine, Kan je trebalo da nastupi sa Silvi Gilem u Beogradu. I povredio se. Otkazao je sve predstave. A onda sam, nakon godinu dana, čula anegdeotu o sebi. Kažu da kada me je Kan pozvao i saopštio da neće moći da igra, nisam pitala kako je, nego “ko bi mogao da nastupi umesto tebe i spase predstavu?”. Verovatno je i bilo tako, jer sam istog dana već pregovarala sa Raselom Malifantom, koji je mogao da odigra jedan drugi naslov sa boginjom Gilem... Ali je rečenica ostala “otkazivanja nisu moguća”.

U četvrtak je i Miša bio u Njujorku i ponovo okupio tim lekara i menadžera. Čekala sam kasno popodne po beogradskom vremenu kako bi me neko obavestio šta je odlučeno. Nestrpljivo sam zvala njegove saradnike, ali je odgovor bio: “Miša će vam se javiti“... U Beogradu sve spremno. Kampanja u jeku, karte za predstavu „Brodski/Barišnjikov“ gotovo rasprodate... Publika traži dodatni termin, a ja čekam.

I onda je zazvonio telefon. Sasvim sigurno, odabrala sam dobar komad! Lekari su dozvolili igranje predstave „Brodski/Barišnjikov“, jer ona nema zahtevnih igračkih deonica. Reč je prevashodno o dramskom komadu... Ali, sve do leta 2017, Miša će igrati ovaj komad samo u Beogradu i Londonu! Po svojoj odluci, i uz saglasnost lekara... I samo će se datumi malo pomeriti. Umesto da najavi 14. Beogradski festival igre početkom marta, Barišnjikov stiže u Pozorište na Terazijama - post festum! Kao najbolja završnica jedne manifestacije. Sa njim i brojni novinari iz sveta, koji su zakazali intervjue sa njim baš u Beogradu... Biće ih još, jer su predstave u Berlinu, Cirihu, Diseldorfu, Amsterdamu jednostavno otkazane...

U petak uveče, nakon par neprospavanih noći, i brojnih sastanaka kako bi se utvrdili novi datumi (23, 24. i 25. april), obezbedili novi letovi, pomerio prevoz scenografije, napravio novi tehnički plan realizacije ovog posve komplikovanog komada, odlazim na klizanje na Tašmajdan sa mlađom ćerkom Zoi. Zvoni telefon. Miša. Pita gde sam. Kažem na klizanju. Tišina, a onda smeh. Kažem: “Ne brini, nastavljam da radim, cela noć je preda mnom... jer otkazivanja nisu moguća!”

Malo je onih trenutaka kada zaista pomislim da sve ono što je rađeno tokom prethodnih 14 godina nije za bacanje. Beograd i London. Miša Barišnjikov. To je to.