Vuk Kostić: Romantičan je čovek koji želi nekom da podari svoju dušu

Serija koja svake nedelje “prikuje” milion i po gledalaca uz male ekrane, o kojoj se piše na forumima, razgovara u frizerskim salonima, prodavnicama, ulicama, “Ubice mog oca” (RTS 1, 20.05), ne bi bila to što jeste bez glavnog junaka, inspektora Jakovljevića. Njega maestralno tumači Vuk Kostić, čiji lik se nalazi između dve vatre u ljubavi, u procepu između forenzičarke Jelene i javne tužiteljke Marije. U razgovoru za "Novosti" otkriva je da li je romantičan....

- Jesam. Svaki čovek koji želi da podari nekom svoju dušu romantičan je. Romantični ljudi to uglavnom ne rade zbog drugih, već zbog sebe, da bi imali te neke momente koje će pamtiti u životu. Znate, kad latice padaju s neba, to je dobra uspomena.

Da li ste se uželeli romantike?

- Volim leta da provodim na jedrilici, u Bigovu sa drugarima, roniocima, pecarošima i kumovima. Da ih vodim na plaže na koje volim da idem. Nisam od onih koji pamte kada su rođendani i slave, ne poklanjam poklone, već uspomene i slike, momente na lepim mestima. Moj kum će sigurno uvek ići sa mnom i jesti orade na obali mora, sveže ulovljene. Kada sam bio mnogo mlađi, bili su ratovi i novca nije bilo, pisali smo čekove jedni drugima za rođendan. Tako napišem ček na papiru da idemo sedam dana na jedrilicu kad moja majka i otac odu, da spremimo brod za suvi dok. Dobijemo mi tu čast, ali onda je moralo sve da bude na nivou, jer je inspekcija ćale, Pjaka. To su mi drage uspomene.

Oprobali ste se i u režiji?

- Radio sam samo kratku formu, spotove. Voleo bih da probam i film. Za tri spota “Tropiko benda”, čiji menadžer mi je dobar drugar, pisao sam scenarije, a u jednom sam se i pojavio. Takođe, radio sam za Gogu Stanić, mladu devojku koja se prvi put našla pred kamerama, spot “Ironija”. Tada sam otišao u moje selo u kom sam odrastao, Bigovo, gde sam režirao ribarski spot o dva brata koja vole istu ženu. Tu i gostujem, a scenario sam, iz srca, pisao s drugaricom Idom Jović. Uvek želim da pokažem ljudima stvari koje ja mogu da vidim. Mnogo vremena provodim na moru, želeo sam da te neke lepote i momente uslikamo. Taj spot sam radio sebi za uspomenu, i svim drugarima iz Bigova, koji učestvuju u spotu kao ribari. Mnogo je romantičan, kao film, nema plejbeka, samo neverbalna priča. A okolina izgleda kao Sicilija, iako je reč o Crnoj Gori. Osam puta se vidi srpski barjak, ali to nije scenografija.

Radite li nešto novo u pozorištu?

- U Narodnom pozorištu sam, igramo “Veliku dramu” već 15 godina, a ima još nekoliko novih predstava. Čast mi je da igram u nacionalnom teatru. Kada sam primljen, moj kum Ljuba Tadić bio je upravnik. Tada, kada nas je izabrao da podmladimo teatar, nisam znao da ga je moj otac krstio.

TETOVAŽE

Šta mislite o tetovažama?

- Nismo mi Maori da se šaramo po telu. Majka nas je rodila bele, pink, takvi treba da ostanemo. Tetovaže su uveli mornari iz davnih vremena, da bi ih prepoznali, kad nisu postojale lične karte. Ukoliko bi se utopili, po tetovaži sidra na desnoj ruci znali bi da je reč o mornaru.