Zbog predstavljanja radova posvećenih “Ekatarini Velikoj” u okviru izložbe “EKV Reload” u galerijskom prostoru prodavnice “Koncept 45” srpski umetnik Vuk Vidor (51) oseća blagi pritisak. Osim što su mu članovi najznačajnije jugoslovenske rokenrol grupe bili prijatelji, svestan je koliko je važno da nove generacije budu upoznate s kretivnim radom Milana Mladenovića, Margite Stefanović i Bojana Pečara. Na četiri grafike rađene u ograničenom tiražu sin slavnog srpskog slikara Vladimira Veličkovića interpretirao je omote albuma “Ekatarine Velike” koje je dizajnirao u drugoj polovini osamdesetih.
- Ove četiri grafike ljubitelji benda i umetnosti mogu da nabave zahvaljujući “Nešović fine artsu”. Rađene su u ograničenom tiražu od po pedeset primeraka i na svakoj se nalazi moj potpis. Osim grafika, publici će biti predstavljene i majice s motivima “EKV-a” - kaže Vuk Vidor i priseća se kako je počeo da se druži i sarađuje s najznačajnijom jugoslovenskom grupom: - Kad sam završio srednju školu u Parizu, počeo sam češće da dolazim u Beograd. Imao sam devetnaest godina i mnoge stvari su me zanimale. Sa “Ekatarinom Velikom” upoznao me je dobar prijatelj, slikar Dušan Gerzić Gera, koji poput članova kultne grupe nije više među nama. U našem društvu su bili još i Goran Vejvoda i Dragana Šarić. Iako sam bio najmlađi u ekipi, dobro su me prihvatili. Družili smo se intenzivno, išli na koncerte i žurke. Dizajnirao sam omote za njihove albume “Ljubav” (1987), “Samo par godina za nas” (1989) i “Dum dum” (1991). Za poslednji, “Neko nas posmatra”, to je uradio Slavimir Stojanović. Ne sećam se kako je došlo do saradnje. Verovatno sam ih “ložio” kako mogu da napravim bolje omote od onih koje su do tada imali. Svidela im se ideja. Drugačije sam tretirao fotografiju od većine ostalih umetnika, što se njima dopalo. Fotografije sam razvijao, a zatim radio na njima kolaže i vršio druge vrste intervencija. Tada nije bilo kompjuterskih programa za sređivanje slika, raznih filtera i slično. Takva situacija terala vas je da mnogo više zavisite od ideje nego od tehničkih pomagala. Danas primećujem greške u svojim radovima. I upravo su mi one dale identitet. Uveren sam kako bez greške nema dobre umetnosti.
U razgovoru sa ocem Vladimirom Veličkovićem, članom srpske i francuske akademije nauke
U to vreme uspostavio je čvrste prijateljske odnose s članovima grupe, pre svega sa triom kreativaca, Milanom Mladenovićem, Margitom Stefanović i Bojanom Pečarom.
- Milan je bio jednostavan za saradnju. Izložio bih mu ideju, a on bi se, uz neku sugestiju, složio. Ipak, najintenzivnije sam radio s Margitom, pošto je imala izražene likovne afinitete. Oboje smo studirali arhitekturu, što nam je pomoglo da brzo pronađemo zajednički jezik. Magi je bila veoma kreativna, ostvarila se u mnogim poljima umetnosti i, uz Milana Mladenovića, bila je pokretač svega što se dešavalo u grupi. I Bojan je učestvovao u stvaranju muzike, ali Magi i Milan su bili dominantni.
Iako je “Ekatrina Velika” nestala s muzičke scene pre 22 godine kada je preminuo Milan Mladenović, njen uticaj i dalje je veoma snažan. Družeći se sa stalnim članovima grupe Vuk je imao direktan uvid u način na koji su nastajali neki od najvećih hitova naše pop muzike.
- Muzika osamdesetih je bila žanrovski raznovrsna, mnogo kvalitetnija nego ova danas. “Ekatarina Velika” je bila jugoslovenski pandan grupi “U2”, veliki bend s velikim idejama i uticajem. I niko ih nije nasledio, nijedna grupa to nije uspela. Možda s distance od 30 godina to izgleda kao idealizacija jednog vremena, u stilu “bili smo mladi pa nam se činilo da je sve bilo divno”. Ima i toga, ali niko ne može osporiti da se tada živelo lepo, bilo je to “zlatno doba” Jugoslavije, makar kada je umetnost u pitanju. Novi talas je doneo mnogo kreativnih mladih ljudi, snažnih individualaca koji su do raspada bivše zemlje stvarali velike stvari. Radilo se iz srca, bez ikakvih kalkulacija.
Vukova ljubav s Parizom je na izdisaju, iako se činilo da će trajati večno. U glavnom gradu Francuske je izgradio uspešnu umetničku karijeru, postao prepoznatljiv kod galerista i publike, ali došlo je do zasićenja.
- Planiram da se prebacim u London, koji ima mnogo dinamičniju umetničku scenu. Pariz je postao trom, predvidiv. U Beogradu ću biti do marta. Treba da završim nekoliko projekata, a onda sledi nova etapa u mojoj karijeri.
Kako nije klasični plejboj koji celog života beži od odgovornosti, već muškarac koji nikada nije skrivao svoju strast prema ženama, vodi računa o dvojici sinova. Dvadesetsedmogodišnji Arijan, kojeg je dobio u vezi s pevačicom Alkom Vuicom, živi u Zagrebu, dok je jedanaestogodišnji Saša na Majorki.
- Saša se preselio u Španiju s mamom, Parižankom Anabel, s kojom sam dugo bio u vezi. Prelazak u London me malo brine jer ga neću viđati često kao dok sam živeo u Parizu. Arijan se bavi muzičkom produkcijom. Odličan je u tome i već sarađuje s poznatim pevačima. Nisam promenio stav prema braku. Protivnik sam bilo kakvih administrativnih vezivanja.
Najnovije.
Komentari. (0)