Rad noću šteti zdravlju: Posledice su povišen krvni pritisak, šećer i gojaznost

Hteli mi to ili ne, savremeni način i ubrzan tempo života primorava nas da radimo i noću. I dok možda ne razmišljamo o tome kako rad u doba dana koje je "programirano" za san utiče na naše zravlje, najnovija istraživanja pokazuju da ipak postoje negativne posledice...

Prema rezultatima jedne studije koju je sproveo Univerzitet "Prinston" između sedam i 15 odsto radne snage u razvijenim zemljama uključeno je u neku vrstu noćnog rada, uprkos dokazima o njegovom štetnom delovanju na zdravlje, piše Bi-Bi-Si.

A prva žrtva ovakvog načina življenja jeste san. Rad pod sijalicom umanjuje kvalitet sna, kažu stručnjaci.

- Ključni problem je čovekov unutrašnji biološki sat koji je namešten u odnosu na spoljne uslove, odnosno na izlaganje ciklusima svetlosti i tame - istakao je Rasel Foster, stručnjak za probleme sa spavanjem i profesor na Univerzitetu "Oksford", a prenosi RTS.

Mehanizam delovanja biološkog sata, objašnjava Foster, kod ljudi je složen i njegovo zanemarivanje aktivira stresni mehanizam:

- Stres povećava nivo šećera u krvi i krvni pritisak jer se organizam priprema da odgovori na potencijalnu pretnju koja zapravo ne postoji - samo smo na poslu.

Povišen nivo stresa može dovesti i do kardiovaskularnih bolesti ili metaboličkih abnormalnosti poput dijabetesa tipa 2. Stres otežava i rad imunološkog sistema što je dobra podloga za više stope raka debelog creva ili raka dojke. Svetska zdravstvena organizacija klasifikovala je noćni rad kao mogući uzročnik raka.

To su dugoročne posledice, ali nedostatak sna uzrokuje i akutne probleme. Najvidljiviji je umor, zbog čega informacije ne primamo na pravi način, društvene signale pogrešno tumačimo i gubimo mogućnost empatije.

Radnici u smenama pate i od srčanih problema koji su uzrokovani kontinuiranim radom koji je u suprotnosti s biološkim ritmovima. Povrh svega toga, kao što zna to dobro znaju oni koji su nekada radili noću, nakon takvih smena nije lako odupreti se nezdravoj hrani.

Rezultati istraživanja pokazuju da se konzumacija ugljenih hidrata penje 35 do 40 odsto posle samo četiri do pet dana smanjenih sati noćnog sna zbog povećanog nivoa hormona grelina koji reguliše našu glad. Grelin nas čini gladnima i podstiče na konzumaciju šećera i ugljenih hidrata.

- Na kraju, to baš nije dobro za liniju ili stanja poput dijabetesa tipa 2 - naglasio je Foster.

Osim češćih zdravstvenih pregleda, ljudi koji rade noću bi zbog rizika od kardiovaskularnih bolesti i metaboličkih poremećaja poput dijabetesa trebalo bi da uvek imaju uz sebe zdravu hranu, pre svega voće. Koliko je situacija ozbiljna govori činjenica da je Centar za kontrolu i prevenciju bolesti u SAD proglasio nedovoljno sna javnom zdravstvenom epidemijom.