Želite alternativu za šećer? Sa ovim nećete pogrešiti!

Da li se sećate šećera u kocki? Bake su ga uvek posluživale uz kafu, pa kome treba. Više ga nema. Ne zato što su ljudi prestali da slade napitke, već zato što većina svoju kafu sladi tableticama, zaslađivačima. Dakle, vreme se promenilo.

Zaslađivači su danas svuda. Ima ih u žvakama, dijetetskim napicima, hladnom čaju, džemu, pahuljicama, jogurtima, prelivima, konzerviranom voću, lizalicama, suplementima, lekovima…

Jasno je da nam treba slatko bez kalorija, a to je glavna prednost zamena za šećer.

Recimo, kašičica šećera ima 20 kcal, a tableta zaslađivača skoro nijednu. Sada uzmite dve čaše limunade, prvu zasladite sa tri kašičice šećera, a drugu sa tri tabletice. Računica je jasna.

I dok se odavno govorilo o štetnostima zaslađivača, na osnovu izveštaja koji izdaje Američka agencija za hranu i lekove, danas je sasvim jasno da je reč o sasvim bezbednim alternativama za šećer. Osim toga, korišćenje zaslađivača ne utiče samo na kontrolu težine, već i na dijabetes i karijes.

- Što se tiče dugoročnih zdravstvenih efekata korišćenja zaslađivača, Agencija za hranu i lekove priznaje neke zaslađivače (saharin, aspartam, sukralozu, ekstrat stevije) kao opšte prihvaćene i bezbedne - objavio je dr  gastroenterolog i specijalista za gojaznost, dr Nitin Kumar sa Instituta za barijatrijsku endoskopiju.

Ovo su priznati zaslađivači, a ovo su činjenice koje možda niste znali o njima.

SAHARIN

Reč je o zaslađivaču koji je nekih 200-700 puta slađi od šećera. Otkriven je davne 1879. godine i organska je supstanca.
Kao količina koja je bezbedna za upotrebu preporučuje se 5 mg saharina po kg telesne mase dnevno. Ovaj zaslađivač najviše koriste dijabetičari.

ASPARTAM
Aspartam je otkriven 1965. godine. Prvo je dopuštena količina aspartama bila 34 mg/kg po kilogramu telesne težine. Kasnije je to povećano na 50 mg/kg telesne težine. Tek 1988. godine dopuštena je upotreba aspartama u napicima, a njegova osobina da sladi, bez izazivanja zdravstvenih problema dovela ga je na vrh korištenih zaslađivača gde se i danas nalazi.
Aspartam je namirnica, a ne aditiv, jer se u organizmu razlaže kao i sve ostale aminokiseline. Prema tome, ima i energetsku vrednost, ali zbog visokog stepena slatkoće, njegove kalorije mogu da se zanemare.
Najčešće se koristi u obliku tabletica, pri čemu jedna tableta zamenjuje jednu kašiku šećera.
Nije stabilan na visokim temperaturama, što donekle ograničava njegovu upotrebu za pečenje kolača.

SUKRALOZA
Slađa je od šećera 600 puta. Nema energetsku vrednost jer se jednostavno izlučuje mokraćom. Otporna je na visoke temperature, pa sa njom možete da kuvate.
Sukraloza je odobrena za upotrebu 1998. godine kao zaslađivač u tableticama za kućnu upotrebu, ali je brzo dospela u napitke i sladolede.
Preporučena dnevna doza je 15 mg sukraloze po kg telesne težine.
Sukraloza je poznata pod trgovačkim nazivom Splenda.

STEVIJA

Stevia rebaudiana Bertoni  je biljka koja potiče iz Paragvaja i pripada istoj porodici biljaka u kojoj su suncokret i cikorija.
Najvažnija odlika stevije je da sladi sve čemu se doda, a da nema kalorija, što je svrstava u odlična sredstva za mršavljenje. Jedna čajna kašičica tečnog ekstarata menja šoljicu šećera.
Prah koji se dobija iz stevije slađi je 200 do 300 puta od šećera.
Stevija ima dokazano medicinsko delovanje: ne podiže nivo glukoze u krvi.
Prirodna i ne šteti, a slatka, šta više da poželite od zaslađivača.

Detaljnije na www.pronadjimeru.com