Šta izbegavanjem glutena zapravo činimo svom telu

Bezglutenska ishrana postala je popularna poslednjih godina, a ljudi koji izbegavaju gluten veruju da se na taj način hrane zdravije. Ipak, istraživanje sprovedeno na 100.000 ispitanika, tokom 26 godina trajanja dokazalo je koliko je zapravo izbegavanje glutena (ne)zdravo

Gluten je posljednjih godina došao na loš glas jer je široko raširena belančevina prisutna u pšenici, raži, ječmu i sličnim namirnicama, krivac za alergije i bolest celijakiju, nepodnošljivost organizma na gluten.

Brojna svedočanstva ljudi koji su počeli da izbegavaju gluten govore kako se zbog te promene osećaju manje umornio, imaju više energije i lakše su smršali. I zaista, neke od tih promena imaju veze s izbacivanjem glutena, ali, s druge strane, i sa smanjenim unosom kalorija i prerađene hrane što nema nikakve veze s glutenom.

Novi gastronomski trend za zdravo i vitko telo: Ishrana po uzoru na Vikinge

Istraživanje sprovedeno na Medicinskoj školi Harvard došlo je i do jednog novog saznanja o tome koliko izbegavanje glutena zapravo nije dobro.

Studija koja je tokom 26 godina pratila zdravlje 100.000 ljudi dokazala je da osobe koje ne boluju od celijakije, a izbegavaju gluten, svom zdravlju zapravo čine više štete nego koristi.

Entoni Burden savetuje: Zašto ovu hranu nikada ne treba da jedete

Naime, potpuno izbegavanje glutena, ukoliko ne postoji intolerancija na gluten, može povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti zbog nedovoljnog unosa vlakana i celog zrnevlja, ključnih za zdravlje srca i krvnih sudova. Naravno, taj rizik manji je kod ljudi koji na druge načine nadoknade unos vlakana, ali većina ih to ne radi.

-Istraživanjem smo ustanovili da je kod ispitanika u čijoj ishrani je bilo najmanje glutena, postojao 15 odsto veći rizik od srčanih bolesti - izjavio je Endrju Čan, profesor u Medicinskoj školi Harvard, piše zadovoljna.hr.

Izbacivanjem glutena, savetuju stručnjaci, hranjive materije mogu se nadoknaditi konzumiranjem zobi, smeđeg pirinča, kvinoje i prosa. Žitarice nisu jedini izvor vlakana – obilno ih sadrže i određene vrste voća i povrća koje organizmu lako mogu osigurati dnevni unos od 25 grama vlakana dobrih za srce.

Priroda u službi lepote: Organsko (ne) znači prirodno

Avokado, suvi grašak, leća, maline, kruške, brokoli, artičoke, prokelj odličan su izbor.