Klasičan i neprevaziđen miris: Ruže su ponovo u modi

Čovek od davnina uživa u ruži, neguje je i uzgaja. Zahvaljujući preduzimljivim botaničarima ona je prelazila sa kontinenta na kontinent, sjedinjujući u novim sortama najbolje osobine i kvalitete.

Prema grčkoj mitologiji stvorila ju je boginja cveća Hloris, ime je dobila od boginje lepote Afrodite, a od boga vina - Dionisa, slatki nektar i miris. U istorijskim zapisima se kao prvi javni vrt ruža spominje jedan iz 306. godine pre nove ere, koji je napravio Epikur, grčki filozof i mislilac. Za stare Rimljane ova žbunasta biljka bila je simbol veselja, a verovalo se da njen miris čuva od pijanstva.

Svima nama znane baštenske ruže, nastale još u Rimskom carstvu, imaju dugu i bogatu istoriju. Prema fosilnim ostacima veruje se da su stare 35 miliona godina. Osim što uživamo u njihovom izgledu - bez njih ne može da prođe uređivanje vrtova, posebno kraljevskih - koriste se i u medicini i kozmetici. A latice ruža čest su sastojak u kuhinjama istočne Evrope, Bliskog istoka i Severne Afrike. One se upotrebljavaju i za izradu ružine vodice i sirupa, za poboljšanje arome meda i raznih alkoholnih pića, a mogu se dodavati i u žele, puter, sirće, sladoled i druge poslastice. Prisetite se samo omiljenog vam ratluka od ruže i slatka koje se pravi od čuvene majske ruže.

U zavisnosti od kvaliteta biljke i cveta, za proizvodnju jednog litra eteričnog ulja koje se koristi u kozmetici potrebno je tri do pet tona ružinih latica, a jedan berač u roku od sat vremena prosečno sakupi oko pet kilograma ruža. Od ružinog ulja se najčešće prave kreme, ali ono je sastavni deo i gelova za tuširanje i kupki, mleka za telo, sapuna, dezodoransa i dekorativne kozmetike. A kako je ružin plod bogat vitaminom C, proizvodi bazirani na ovoj biljci deluju i protivupalno i smiruju iritacije na koži.

Što se parfema tiče, jedan od najvećih proizvođača ružinog ulja koje se koristi u izradi mirisa je Bugarska, tačnije njena dolina ruža pored grada Kazanlak. Tamo raste čuvena bugarska ruža ili Rosa damascena, koju parfimeri obožavaju jer ima intenzivan miris. Južni deo francuske Provanse, parfimerska meka Gras, takođe je veliki proizvođač ove biljke. Tamo se kultivišu starinske sorte, a osim u ovim evropskim zemljama, ruže se najviše uzgajaju u Iranu, Tunisu i Maroku.

Bez kraljice cveća nije mogla nijedna parfemska kuća, pa su je kao glavnu esenciju svojih mirisa koristile “Louis Vuitton”, “Chanel”, “Dior”, “Chloé” i mnoge druge.

- Ruža je jedan od onih mirisa koji prolaze uspone i padove popularnosti. Danas je na vrhuncu - izjavio je Mišel Almerak, kreator parfema “Fleur de Parfum” kuće “Chloé”.