Opasnost iz čaše: Kada alkohol nosi rizik od smrtonosnih oboljenja

Malo vina uz obrok pospešuje rad kardiovaskularnog sistema, dok neumereno uživanje u alkoholnim pićima nosi rizik od smrtonosnih oboljenja, samopovređivanja i saobraćajnih udesa

Francuzi i Italijani piju vino, Česi, Nemci i Englezi pivo, Rusi i Finci votku, mi od svega pomalo. I nije problem kad čašom crvenog vina nazdravimo posle obroka, jer ono pospešuje rad kardiovaskularnog sistema, kao što niko još nije stradao od čašice žestokog pića na slavi ili zabavi. Problem predstavlja neumereno uživanje u alkoholu, što, naučno je dokazano, donosi rizik od smrtonosnih oboljenja - nekih kancera, moždanog udara, zaraznih bolesti, ali i samopovređivanja i saobraćajnih nesreća. Zato pre nego što u njemu potražimo spas od lošeg dana, meseca, godine ili života, treba se dobro upoznati sa mračnim stranama alkohola.

Stop virusima i prehladi: Citrusi da ojačate imunitet i budete vitki

ČAŠICA PUNA ISKUŠENJA

Muškarci piju da bi se dokazali u društvu, žene u alkoholu traže utehu. Za njih je to način da prebole gubitak drage osobe, razvod, nesrećnu ljubav, otkaz, odnosno sve ono što im prouzrokuje duševnu bol. Prema novim istraživanjima, sve veći broj žena pije dva do tri puta mesečno. Pod opasnim “flertovanjem sa alkoholom” naučnici podrazumevaju situacije u kojima dame popiju prosečno šest pića tokom izlaska sa društvom. Mada je odvajkada poznato da žene i muškarci drugačije podnose alkohol, čime se već dugo bave i stručnjaci raznih profila, još nije sasvim razjašnjeno zašto je to tako. Ranije se smatralo da je “krivac” estrogen koji pojačava štetno dejstvo alkohola u organizmu, pogotovo u jetri. Takođe, žensko telo ima više procenata masti od muškog zbog čega kad muškarac i žena iste težine popiju istu količinu pića, nivo alkohola u telu žene bude veći, a i brže se napije.

Nova superhrana: Semenom bosiljka protiv gripa, astme i migrene

Kad alkohol stigne u želudac, razlaže ga enzim alkohol-dehidrogenaza i ovaj proces smanjuje količinu alkohola koja ulazi u krv za oko 20 procenata. Žene proizvode manje ovog enzima, time se objašnjava zašto se lakše i brže napiju nego muškarci. Upravo zbog toga u većem su riziku od bolesti jetre i srca, kancera, kao i da postanu zavisnice od alkohola. Naučnici su izračunali da je za njih granica sedam pića nedeljno i ne više od tri pića tokom jednog izlaska, dok je za muškarce mera 14 pića u toku sedmice i ne više od četiri pića dnevno.

HRANA, LEK ILI OTROV

Alkohol (еtanol) nastaje iz voćnih šećera, vrenjem, i kad se pije u malim količinama pospešuje cirkulaciju, izaziva osećaj lepog raspoloženja, opušta. U telu se metaboliše brzo - čak 20 procenata direktno preko zidova “praznog” želuca stiže i do mozga za nekoliko minuta. Iako ima efekat na svaki organ u telu, najdramatičnije utiče na jetru, jer su njene ćelije jedine koje mogu da proizvedu dovoljno enzima za odgovarajuću oksidaciju alkohola. Zapravo, one učestvuju u pretvaranju masnih kiselina iz hrane u trigliceride, koji se potom transportuju do drugih tkiva, ali kad je tu alkohol, prvo metabolišu njega, što izaziva akumuliranje masnih kiselina, ponekad u ogromnim količinama (uvod u nastanak masne jetre).

Ujutru se budite umorni: Probajte jednostavan trik protiv nesanice

Naučno je utvrđeno da jetra, u proseku, može da metaboliše “jedno piće na sat”, a kad se suoči sa više alkohola nego što njene ćelije uspevaju da obrade, taj višak putuje ka svim delovima tela i cirkuliše sve dok enzimi u jetri ne budu u mogućnosti da ga obrade. Uz to, alkohol deluje na hemiju mozga i stvara efekat dezinhibicije na ponašanje, utiče na koordinaciju pokreta i na signalizaciju mišićnih ćelija, dovodi do poremećaja kvaliteta spavanja. Uzrokuje hipoglikemiju (pad nivoa šećera u krvi), smanjuje resorpciju vitamina rastvorljivih u mastima - A, E, K i D, pojačava izlučuvanje kalcijuma i magnezijuma, povećava nivo kortizola, hormona stresa, glavnog krivca za razgradnju mišićne mase. Takođe, obara nivo testosterona i IGF-1, koji su najbitniji za povećanje mišićne mase i snage.

U slučajevima notornog pijanstva dovodi do značajnog oštećenja jetre (alkoholni hepatitis), mozga (izaziva demenciju), srca (alkoholna kardiomiopatija). Redovan unos alkohola vezuje se i za pojavu hroničnog pankreatitisa. Jedan gram alkohola sadrži oko osam kalorija, zato se ubraja u hranu, ali pošto je reč o praznim kalorijama - u pravom smislu te reči - naziva se antinutrijentom.