Odzvonilo polenu i alergijama: Naučnici imaju rešenje za dosadne kijavice, suzne oči i disajne probleme

Svakog proleća milioni ljudi suočavaju se sa neprijatnim simptomima poput dosadne kijavice, crvenih i suznih očiju, problema sa disanjem, ali dobre vesti stižu iz Beča - naučnici su stvorili vakcinu koja bi mogla biti preventivni lek protiv većine alergija

Sezona alergija vreba iza ugla i donosi niz neprijatnih simptoma. Broj alergičnih osoba u svetu drastično raste, za oko dva odsto svake godine, a prema zvaničnim podacima problem sa polenom ima 400 miliona ljudi širom planete. I koliko god to bilo opšte mesto, jer se svakog proleća svi oni suočavaju sa suznim i crvenim očima, kijavicom, curenjem nosa, neki i sa ozbiljnijim problemima tipa gušenja, dr Bredli Čips, predsednik Američkog koledža za alergiju, astmu i imunologiju (ACAAI), navodi da vrlo mali broj osoba pati od istih alergija i simptoma i da je rešenje u personalnom leku, odnosno kombinaciji preventive i nekoliko vrsta lekova.

U praksi lekari najčešće propisuju antihistaminike, a kad oni ne daju zadovoljavajući rezultat, uvode imunoterapiju. Ona podrazumeva da se obolelima daju injekcije koje sadrže male doze alergena kako bi se organizam navikao na njega. Zapravo, dok vakcinacijom protiv zaraznih bolesti, kakve su grip i male boginje, podstičemo naš imunološki sistem da se bori protiv mikroorganizama, alergen imunoterapijom pokušavamo da umanjimo reakciju imunološkog sistema, to jest da konstantnim ubrizgavanjem odgovarajućih doza alergena učimo naš organizam tolerantnim na uzročni alergen. Krajnji rezultat terapije je smanjenje simptoma bolesti, ali ne i konačni obračun sa njom.

Uz to, klasičnu imunoterapiju sa potkožnim injekcijama veoma često prati burna reakcija na koži (crvenilo i otok), u nekim slučajevima i anafilaktički šok, pa se poslednjih godina sve više koristi sublingvalna imunoterapija, male doze alergena u vidu kapi koje pacijent može sam da uzme jer se stavljaju pod jezik. Ali, koliko god je ovo komfornije za pacijenta, terapija mora da se uzima minimalno tri, a najviše pet godina - pre početka sezone cvetanja polena. Tako dug period lečenja kao i obavezne posete lekaru su zamorni, ali pošto je krajnji cilj poboljšanje kvaliteta života, smanjenje tegoba i preventivno otklanjanje ozbiljnijih zdravstvenih problema, oboleli su ćutali i revnosno sprovodili terapiju.

Dobre vesti konačno stižu iz Beča. Dr Rudolf Valenta, zajedno sa svojim timom sa Medicinskog fakulteta, uspeo je da razvije vakcinu koja bi čovečanstvu mogla da pomogne u finalnom obračunu sa najčešćim izazivačima alergija. Vakcina je nedavno uspešno prošla fazu dva, ispitanici su je dobili prvi put pre dve godine, i prema rezultatima studije ona je za 25 posto smanjila alergije na polen, kod nekih osoba čak za 60 posto.

-Planirani raspored je da se ova vakcina, pod radnim imenom BM32, prima pre pojave prvog polena, po jedna doza u periodu od tri godine. Uvereni smo da će, uz manje izmene, BM32 biti efikasna i u borbi protiv alergija na prašinu, grinje, pa čak i na mačke. Usudio bih se da kažem da smo konačno pronašli pravi lek, ali predstoji nam još jedan krug istraživanja, koji bi trebalo da okončamo u naredne tri godine. Tek posle toga moći ćemo stoprocentno da kažemo da li smo uspeli. Ukoliko se naša očekivanja ispune, predložićemo BM32 kao obaveznu, preventivnu meru u lečenju alergija - kaže doktor Valenta.

Vakcina, koja prvi put u svetu “cilja” polen trava, sastoji se od peptida (nizova aminokiselina) polena, koji se u laboratoriji modifikuju tako da prestaju da budu antitela koja u organizmu izazivaju burnu reakciju. To telu omogućava da ih prepozna kao bezazlene i samim tim ne zahteva žestok imuni odgovor.

U naučnoj studiji u Beču učestvovalo je 180 osoba koje su patile od polenske alergije i koje su svakog proleća imale simptome poput curenja nosa i iritantog kašlja, kao i ozbiljnih problema s disanjem.