Umor, melanholija, mrzovolja: Svetlosnom terapijom protiv zimske depresije

Konstantan umor i osećaj melanholije i mrzovolje kojima smo izloženi tokom tmurnih zimskih dana efikasno možemo otkloniti pomoću svetala i boja u svom domu i kancelariji

Tokom zimskih meseci nedostaje nam sunčanih dana i mnogi od nas se suočavaju sa mrzovoljom, konstantnim umorom, nesanicom, tromošću. Neki bi to jednostavno nazvali melanholijom, medicina tu pojavu podvodi pod pojam SAD (sezonski afektivni poremećaj), ali ponekad je reč o nečemu mnogo ozbiljnijem - depresiji. Dobra vest je što se protiv nje i drugih, blažih poremećaja efikasno možemo boriti adekvatnim svetlima i živim bojama, kako u domu tako i u kancelariji.

Promene raspoloženja počinju s prvim kratkim danima i često ne prestaju sve do marta, a izazivaju nemiran san, gubitak elana i teskobu. Do ovih problema dolazi usled skraćivanja dana i manjka dnevne svetlosti, zbog čega telo proizvodi više melatonina, hormona koji izaziva pospanost. Njega luči epifiza (pinealna žlezda). Odnosno, pod dejstvom sunčeve svetlosti aminokiselina triptofan u organizmu se pretvara u serotonin, koji se noću pretvara u melatonin. Posle njegove sinteze u epifizi melatonin ulazi u likvor i krv, a za sve ove procese potrebno je barem pola sata dnevno provesti na ulici u toku dnevne svetlosti.

Depresija u sumornim zimskim mesecima nije neobična, kažu stručnjaci, i objašnjavaju da je od “obične” melanholije razlikuju povećana pospanost, nedostatak snage, tromost, otežana koncentracija i smanjena vitalnost. Nemački psihijatri dodaju još da se zimska depresija može konstatovati kod ljudi koji su svakodnevno depresivni najmanje dve nedelje, i ako se to stanje ponavlja najmanje dve godine zaredom. Oni, takođe, smatraju da je najbolje rešenje svetlosna terapija. Koristi se posebna svetiljka, takozvana svetlosna kutija, koja ima isti efekat kao sunčeva svetlost. Terapija može da se sprovodi u ambulanti ili kod kuće, a reč je metodu pri kom beli zraci kroz mrežnicu oka stimulišu određena područja mozga koja podstiču proizvodnju serotonina. Poseban filter koji poseduju ove svetiljke blokira štetno zračenje, a dužina tretmana zavisi od snage lampe.

Stručnjaci kažu da je svetlosnu terapiju najbolje raditi ujutru kako bi telo dobilo signal da je svanuo dan. Zapravo, njena suština jeste u tome da se pokrene unutrašnji sat - resetuje biološki ritam u mozgu - što utiče na bolju koncentraciju, poboljšanje sna i opšte uživanje u životu. Uz ovu terapiju lekari preporučuju umereno vežbanje na svežem vazduhu, po mogućnosti u podne, kad je sunčeva svetlost najjača, jer čak i kad je oblačno, sunce je dovoljno jako da nam popravi raspoloženje.

Odlična je i hromoterapija, odnosno lečenje pomoću boja, koje su primenjivali još u drevnom Egiptu i Kini. Ljudi sve boje doživljavaju na subjektivan način, ali dokazano je da pojedina dejstva imaju univerzalno značenje. Tako tople boje izazivaju raspon emocija od osećaja topline i lagodnosti pa sve do besa i neprijateljstva. Crvena ubrzava cirkulaciju, žuta pozitivno utiče na nerve, narandžasta leči pluća i povećava nivo energije, plava snižava temperaturu i uklanja bolove, dok indigo boja ublažava probleme s kožom. Boje plavog dela spektra su, s druge strane, poznate kao hladne i uključuju plavu, ljubičastu i zelenu. One se često opisuju kao smirujuće, ali isto tako prizivaju i podstiču tugu.

CRVENA - Budi snažne emocije, povezuje se uz ljubav, toplinu i prijatan osećaj, ali isto tako svojim intenzitetom podstiče uzbuđenje kao i bes.

RUŽIČASTA - Deluje blago, nežno i smirujuće, ali kad se ljudi na nju naviknu, može da probudi agresivnost.

NARANDŽASTA - Podstiče osećaje uzbuđenosti, entuzijazma i topline, takođe skreće pažnju pa ne čudi što je koristimo u saobraćaju i u reklamama.

PLAVA - Čini nas vedrijim, daje osećaj sigurnosti, uređenosti i uravnoteženosti, ali povezuju je i uz osećaj tuge.

ZELENA - Simboliše zdravlje, otklanja stres i povezuje se uz plodnost.

BELA - Označava čistoću i nevinost. Opisuju je kao hladnu, blagu i sterilnu.