Sveti Trifun ili Sveti Valentin: Zašto se slavi Dan zaljubljenih

Iako se Dan zaljubljenih slavi širom sveta, malo ljudi o njemu razmišlja kao o verskom prazniku. 14. februara pravoslavna crkva proslavlja Svetog Trifuna, dok rimokatolička crkva proslavlja uspomenu na čak dva svetitelja istoga imena - Valentin, koji su po predanju zajedno i pogubljeni.

Jedan je bio Valentin, episkop ternijski, kome je odsečena glava 269. godine, za vreme cara Klaudija II. Nad njegovim je grobom u 4. veku podignuta bazilika. Drugi je Valentin rimski i ne smatra se istorijskom ličnošću.

Kult sv. Valentina Ternijskog, episkopa i mučenika, brzo se proširio, prvo po Rimu, pa dalje po svetu. Prenet je u svoj grad, Terni, 1605. godine. Prikazuje se kao sveštenik ili episkop, negde i kako isceljuje epileptičara, jer je zaštitnik od te bolesti, kao i od kolere. Počev od 14. veka, na Zapadu ga smatraju i pokroviteljem zaljubljenih.

Međutim, Valentinovo je u novijoj istoriji izbrisano iz kalendara katoličke crkve zbog, kako se navodi, "želje za smanjenjem broja svetih dana kod onih svetaca o kojima nije bilo jasnih istorijskih činjenica".

Po svemu sudeći, praznovanje sv. Valentina zamenilo je rimski kult boginje Junone koja je slavljena istog dana. Ona je bila zaštitnica porodice i braka i na njen dan se ženama poklanjalo cveće.

Danas se na Dan zaljubljenih praktikuju različiti običaji i sve više se vezuju za potrošačko društvo.

Pravoslavna crkva Sv. Valentina slavi 13. avgusta, a 14. fabruara Sv. Trifuna.

Prema predanju, Sveti Trifun rođen je u selu Kampsadi u Frigiji, u siromašnoj porodici i bio je veoma pobožan od najranijeg detinjstva. Kao dete vreme je provodio čuvajući guske, a od Boga je dobio "dar čudotvorstva i isceljenja“, pa je za života iscelio mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomagao onima koji su mu se obraćali za pomoć.

Proslavio se izlečivši kćerku rimskog cara Gordija, po imenu Gordijanu, od duševne bolesti, zbog čega ga je car izdašno nagradio. Trifun je sve bogatstvo podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Pogubljen je za vreme vladavine cara Dekija, progonitelja hrišćana, jer nije želeo da se odrekne svoje vere. Sahranjen je u svom rodnom mestu.

Danas Svetog Trifuna slave esnafi, vinogradari i mehandžije. Veruje se da je on čuvar bilja i da upravo 14. februara priroda počinje da se budi iz zimskog sna, uz buđenje ljubavi kod ljudi.