Dobro obratite pažnju: Posledice korona virusa dugoročne su i nepredvidive

Ukoliko ste nedavno prelažili pošast sa kojom se čovečanstvo bori nepune tri godine - virus korona, dobro obratite pažnju na posledice koje virus ostavlja za sobom.

Svetska istraživanja pokazuju da veliki broj ljudi koji su virus preležaili imaju dugoročne posldice, naročito pacijenti koji su imali teži oblik bolesti.

Pročitajte Pojavio se omikron stelt: Kako da prepoznate novi soj virusa

Martin Sanchez on Unsplash

- Više od 80 odsto ljudi koji su bili u bolnici ima makar jedan preostali simptom šest meseci kasnije", kaže za BBC na srpskom Miloš Babić*, molekularni biolog.

- Moja procena, imajte u vidu da je ovo vrlo grubo, iz vrlo preliminarnih podataka, je da će dva do pet odsto ljudi koji su preležali simptomatičnu bolest imati ozbiljne probleme u daljem životu, kao direktnu posledicu Kovida-19 - prenosi BBC.

Dugoročne posledice korona virusa

Možemo govoriti o dve generalne kategorije simptoma.

U prvoj su oni koji su viđeni i kod drugih teških respiratornih bolesti: zamor, otežano disanje, bolovi u grudima i zglobovima.

Ovi problemi se polako povlače vremenom kod velike većine konvalescenata, mada mogu povremeno da ostanu trajni i da vrlo negativno utiču na kvalitet života.

U drugoj kategoriji stoje problemi koji često nisu očigledni, ali su dugoročno mnogo ozbiljniji: oštećenja pluća, srca, bubrega, i mozga.

Pročitajte Zarazili ste se omikronom - da li treba da primite buster?

Bermix Studio on Unsplash

Kod ljudi koji su već imali slabosti u nekom od ovih sistema, ove dodatne povrede vode u vidljivu bolest, i to su priče koje možete da čujete od ljudi koji sada ne mogu da uhvate dah ili koji dobijaju napade ubrzanog kucanja srca (tahikardije) mesecima pošto su pobedili virus.

Ali kod većine, ovakva oštećenja većim delom ostaju nevidljiva u prvo vreme, ili imaju samo relativno blage simptome - dok se ne desi nešto drugo što takav oslabljeni sistem zatim dovede do daljeg kolapsa.

Koliko traju posledice korona virusa

Kapacitet za oporavak pluća, bubrega, i samog krvotoka varira od osobe do osobe, i još nema dovoljno podataka da se kaže šta se u proseku može očekivati.

Srčana oštećenja su većinom doživotna. Moždana su takođe doživotna, ali mozak je plastičan organ koji može da se reorganizuje i da funkcioniše oko mnogih blažih oštećenja.

Ozbiljnost strahovito varira, od jedva primetnih problema pa sve do katastrofalnih, i teško ih je predvideti.

Anthony Tran on Unsplash

Najveća studija koju do sada imamo (skoro 50.000 pacijenata iz Velike Britanije) je izmerila dosta teške razlike između konvalescenata i ljudi koji su izbegli virus.

U toku prvih šest meseci posle oporavka, broj srčanih udara je dva i po puta veći; broj progresija u teške bubrežne bolesti je udvostručen.