Ekipa predstave ”Upravnikovanje” u kuhinji: <i>Sendviči za glumačku službu</>

Ekipa predstave ‘Upravnikovanje’otkriva na kojoj je hrani izgurala sve probe, zašto su bombone zaštitni znak ovog komada i kako je uz vino, pileća krilca i pomfrit posle premijere proslavljen uspeh

Glumce Kristinu Radenković, Marijanu Mićić, Jovanu Stipić i Milorada-Mikija Damjanovića spojilo je “Upravnikovanje” - satirična komedija o apsurdnim situacijama koje se dešavaju prilikom komunikacije sa sistemima državne uprave. Kristina i Marijana došle su na ideju da okupe ekipu s kojom će raditi predstavu, a kad su našle dobrog pisca - Dušana Jankovića, posle je sve išlo lako. Sa nama su se prisetili priprema za premijeru, a usput nam i otkrili kako su proslavili prvo izvođenje, koje je publika u punoj sali Ustanove kulture “Vuk Karadžić” nagradila gromoglasnim aplauzom.
To što su, pre svega, prijatelji, samo im je pomagalo u radu.

- Mi se svi privatno družimo - kaže Jovana. - Prve čitajuće probe radili smo u mom stanu, pa smo se tek kasnije preselili u pozorište. Tako da je rad na “Upravnikovanju” zaista počeo kao jedno lepo druženje, što je do kraja i ostao. Normalno je da u toku posla dođe i do razilaženja mišljenja, ali sve se rešava dogovorom. No, ipak je ovo bila komedija, a one se rade drugačije nego drame. Na probama je atmosfera nekako veselija, ali ne i manje radna.

Miki šaljivo objašnjava da ih je možda spojilo i to što su sve četvoro veliki gurmani.
- Činjenica je da smo se i na tom nivou pronašli. Ali, kad me pitate da se prisetim priprema za predstavu, moj najjači utisak su tri žene, među kojima sam stvarno bio blažen. Čuvale su me, ali i ja sam pazio na njih. Možda su njih tri u stvari ono najlepše što mi je ovaj komad doneo.

Glumac je u početku svojim koleginicama donosio klopu od kuće.
- Posle smo ušli u “ozbiljnije ludilo”, pa nisam imao vremena za pripremanje klope. Ali, na početku sam im donosio svašta. Jednom sam im napravio pica-pitu, a bilo je i kolača. Volim da spremam klopu i najčešće kombinujem sastojke koje u trenutku pripreme imam u kuhinji, tako da više ne mogu ni da se setim svih jela koja sam spremao.
Cela ekipa se složila da je Marijana uvek na probama bila gladna, pa joj zato nije bilo teško ni da ode da kupi hranu svima. Iako se na konstataciju svojih kolega da je ona bila najgladniji član ekipe, zamišljeno, naglas, zapitala - “zašto ja”, brzo je na svoje pitanje sama našla odgovor.

- To je sigurno zato što nikad ne doručkujem, a dok stignem u pozorište, obično prođe već pola dana. Tad shvatim da ne mogu više da izdržim i da moram da jedem.

Miki se ubacuje kako bi objasnio zašto je doručak važan.
- Otkako sam prešao na hrono ishranu, obavezno doručkujem. Baš kao i Marijana, trideset godina sam preskako taj obrok, koji je u stvari najvažniji, jer organizmu treba “gorivo”.
Ali, Marijana se ne slaže sa kolegom.

- Najnovijim istraživanjima je otkriveno ono što ja godinama govorim - da nije istina da je doručak najvažniji obrok. Čovek ne mora, čim ustane, da se najede da bi funkcionisao normalno, što dokazuju svi oni koji preskaču doručak jer obavljaju sve životne aktivnosti jednako kao i oni koji ga nisu preskočili.
Osim po tome što je Marijana uvek bila gladna, glumci će probe pamtiti i po sendvičima, koje su jeli u ogromnim količinama, dodaje Kristina.

- Da me pošalju da odem po klopu i kažu mi da uzmem bilo šta, ja tačno znam kome bih koji sendvič uzela. Mikiju bih kupila sa suvim vatrom ili pečenicom, Marijani meksički, Jovani sa pršutom, a ja bih odabrala sendvič sa piletinom.
Jovana bi svima donela i kuvani đevrek, a Marijana mekike.

- U jednom malom restoranu iza pozorišta išli smo na čorbu kako bismo povremeno pojeli i nešto kuvano. Tu prave teleću i goveđu čorbu i pileću supu sa puno povrća, pa se od toga lepo najedemo. A pošto smo se dopali gazdi, on bi nam posle čorbice donosio punu vanglu mekika, uz koju su išle i tri činije za dodatke poput džema, eurokrema i nekog belog sosa. Jedino Miki nije smeo da ih jede jer je na posebnom režimu.

Ovoj veseloj četvorki zaštitni znak su i bombone, koje Jovanin lik jede tokom cele predstave.

- Odlučila sam da bombone budu moja potrošna rekvizita. Ali, pomalo mi stvaraju i problem jer unesem mnogo šećera za kratko vreme, na šta nisam navikla. Vodila sam računa o tome da moj lik mora nešto da jede, jer službenice u upravnim zgradama stalno jedu u kancelarijama. Kad god uđeš, na stolu su im neke kiflice, a mlađe dame, modernije, jedu integralne štapiće. Nekad su burek i jogurt bili glavni. Ja sam odabrala da jedem bombone, jer burek nikako ne bih mogla. Njega ne jedem ni privatno, jer se trudim da se hranim prilično zdravo.
Marijana ne mora da ih jede na sceni, ali zato ih je obavezno uzimala uz kafu, pre i posle proba.

- U prostoru u kom smo probali, uz kaficu su nam služili i jednu gumenu bombonu. Gazda kafića me jako voli, pa mi je dao da iz kofice sa bombonama uzimam pune šake. Jela sam ih u ogromnim količinama da sam u jednom trenutku morala da presečem i da ih se odreknem.

Posle premijere, otkriva Miki, vino se točilo u velikim količinama, kako bi se proslavio uspeh. A Kristina je slavlje nastavila do ranih jutarnjih sati.
- Prvo sam sa našim prijateljima bila u klubu, a posle sam sa dečkom Nikolom otišla kod drugarice. Naručili smo pileća krilca i pomfrit i jeli do četiri sata ujutru. Baš smo se lepo zabavljali - završava Kristina.

Piše: Maja Šarić / Foto: Marina Lukić / Šminka: Lidija Dugalić i Jelena Grbić Petrović / Frizura: Jovan Šarić / Mesto snimanja: Diva Lounge Bar, Grand Casino Beograd

Tekst je originalno objavljen u štampanom izdanju magazina “Gloria” u broju 619.