Jelena Blečić: Magija crvene jabuke i plavog patlidžana

Vizuelna umetnica Jelena Blečić, koja se podjednako uspešno bavi slikarstvom, dizajnom i radom na fakultetu, odavno je shvatila da je hrana za dušu podjednako bitna kao i ona za telo, odnosno, da je i te kako važno i kako provodimo vreme i šta unosimo u organizam. Pre desetak godina potpuno se okrenula zdravoj hrani, ne samo zbog toga što je njome uspela da sanira zdravstvene tegobe već i zato što se zahvaljujući tome oseća puna elana i pozitivne energije za sve obaveze koje je tokom dana očekuju.

- Hrana treba da nam služi kao gorivo, a to gorivo mora da bude visokokvalitetno kako bismo svakog dana dali maksimum. Loš izbor namirnica u svakom smislu često poredim s pogrešnim odabirom goriva - to je kao kada biste u automobil koji ide na benzin sipali dizel. Imam utisak da ljudi još nisu postali svesni koliko hrana može da utiče na naše opšte stanje. Zbog nje se dešava da se probudimo umorni, mrzovoljni, teški, a mnogi to stanje ne povezuju sa onim što su prethodnog dana pojeli. Ja sam uspela da se rešim alergija i nekih drugih zdravstvenih problema samo promenom načina ishrane - objašnjava Jelena Blečić.

Pre desetak godina počela je da osluškuje svoj organizam i prati šta joj prija, a šta ne. Sada namirnice jede sveže ili ih priprema na najjednostavniji način, sa što manje termičke obrade kako bi se zadržali svi hranljivi sastojci.

- Dan počinjem čašom tople vode s malo limuna, koju popijem dok se još nisam rasanila. To je prava blagodet za stomak, a onda obavezno sledi doručak, koji se ne sme preskakati ni po koju cenu. Moj izbor su najčešće neka biljna vlakna, u koja dodajem zdrave masti i zdrave šećere, kao što su suvo voće, lešnici, bademi ili orasi. Sve to može da se začini probiotskim jogurtom s malo masnoća, bademovim, lešnikovim, pirinčanim ili nekim drugim biljnim mlekom. To je prava energetska bomba koja mi omogućuje da u narednih nekoliko sati budem sita i da se energija postepeno razlaže. Imam utisak da onda odjednom mogu da uradim sve. I nikako ne razumem osobe koje kažu da nemaju vremena za doručak, jer sve ovo može da se spremi za nekoliko minuta. Zar treba da se dogodi nešto loše, neko bolno, neprijatno upozorenje, pa da tek onda počnu da razmišljaju o zdravlju?

Slikarka ističe da hrana koju ona jede uopšte nije skupa, i da se priprema daleko brže nego neka tradicionalna jela.

- Za spremanje ručka potrebno mi je najviše petnaestak minuta. Izbegavam da namirnice dugo kuvam, činim to najčešće na pari, a tokom leta i cele godine često pravim salate i presne obroke koji su gotovi za nekoliko minuta. Jedna od omiljenih letnjih salata mi je ona od mladih krastavaca, kojima dodajem razne semenke, neko dobro ulje, ponekad čak i parče blanširane piletine, svež bosiljak i čeri paradajz. Namirnica koju veoma rado jedem je avokado, bogata je proteinima i svim elementima koji su nam neophodni tokom 24 sata. Doduše, ukus avokada je malo otužan, ali ovo voće je veoma korisno. I plavi patlidžan je sjajan, od njega se mogu zgotoviti razna ukusna jela, i takođe je vrlo hranljiv. Najčešće ga jedem svežeg, ali ga ponekad i meljem ili od njega napravim fine namaze.

Umetnica voli da eksperimentiše u kuhinji. Jedna od omiljenih namirnica joj je svež susam, koji samelje u mlinu za kafu pa ga obogaćuje raznim dodacima.

- Susam je veoma zdrav i obožavam ga. Ponekad ga pomešam sa mlevenim lešnicima, orasima, bademima, medom, i tada je odličan kao fil za palačinke od, na primer, ovsenih mekinja. Ukoliko u pastu od susama dodate iseckano koštunjavo voće, možete napraviti i kuglice, koje treba uvaljati u mleveni susam i eto zdravog i ukusnog slatkiša koji možete i poneti od kuće pa se zasladiti tokom dana.

Često i rado pravi i slane namaze i paštete, od džigerice, belog mesa, ribe, povrća, kojima dodaje obilje začina, pa ih kasnije servira kao prilog uz meso ili ribu, ili ih jednostavno namaže na sirovi hleb. Obožava i čorbe i miks svežeg povrća, koje samo umuti u blenderu. Ručak joj je gotovo nezamisliv bez nekog dobrog potaža, omiljen joj je onaj od bundeve sa đumbirom koji se sprema za samo nekoliko minuta. A da mu ukus ne bi bio “dosadan”, ume u njega da stavi razno semenje, jer smatra da je ono daleko zdravije nego krutoni.

Kad zna da će čitavog dana imati obaveze, a da neće stići da ode u neki provereni restoran, Jelena ručak ponese od kuće. To ponekad bude rižoto od integralnog pirinča, nikako belog, s blanširanim povrćem, jednostavno pripremljeno pileće meso ili samo povrće koje začini omiljenim travama. Da joj ne bi “pao šećer” i da ne bi došla u iskušenje da pojede “najčokoladniji” sladoled, u torbi uvek nosi šaku “zdravih poslastica”, badema, lešnika ili suvog voća. Večeru nikad ne preskače i trudi se da tada u tanjiru ima i zeleno povrće, pošto je ono mnogo korisnije nego crveno.

- Veoma je bitno jesti zelene namirnice, one čuvaju baznu sredinu u našem organizmu, koja je za opšte stanje mnogo korisnija nego kisela. Poslednji obrok treba da sadrži proteine, bilo iz mesa, ribe ili one biljnog porekla, jer su oni neophodni za obnovu mišićne mase. Ukoliko ih jedemo za večeru, nećemo se ujutru buditi umorni. Ne bi trebalo uzimati hranu dva-tri sata pre spavanja, pošto će telo umesto da se priprema za san s naporom variti hranu. Ali, ne valja večeru ni preskakati, jer kad god neki obrok zaobiđete, zbunjujete organizam, koji u strahu da sledećeg neće biti nepotrebno skladišti hranu i vi se gojite. I još važnije, stvarate loš holesterol, promene u krvnom pritisku, naprežete pankreas i potencijalno izazivate problem sa šećerom u krvi.

Osim što nije pristalica preskakanja obroka, Jelena ne podržava ni dijete, posebno ne one rigorozne koje ozbiljno mogu da ugroze zdravlje.

- Najgora opcija je gladovanje, jer telo nagonski čuva sve ono što si mu dao. Preskakanjem obroka ljudi ugrožavaju zdravlje, remete metabolizam, čak i oblik figure, a da ne govorim o tome koliko stradaju nervni sistem i drugi organi. Loše je preskakati obroke, a ne piti vodu je još lošije. Često nam se čini da smo gladni, a zapravo nismo uneli dovoljno vode. Kad unesete u organizam dovoljno ove dragocene tečnosti, znaćete da li ste zapravo gladni ili samo žedni.