Glumac Joakim Tasić (20) odmalena je, zahvaljujući pre svega baki Dušici, a kasnije i majci Ljiljani, naučio da jede sve. Danas je on pravi hedonista, koji sve češće i sam sprema ukusnu hranu.
- Odrastao sam u porodici gde se mnogo polaže na ishranu, a baka je vrhunska kuvarica. Ona toliko dobro kuva, da sam mamu, kad je jednom baka otišla u banju, pitao: “Šta ćemo mi sad da jedemo?” Ne znam koji bih od bakinih specijaliteta izdvojio, ali nekako su mi sarmice, od zelja i kiselog kupusa, i posne i mrsne, najukusnije. Mama je s vremenom usavršila italijanske specijalitete, pre svega lazanje, koje su, imam utisak, svaki put sve bolje. Obožavam i maminu supu s knedlama od griza, izvrsna je.
Pošto ima radoznao duh, uvek rado proba nove ukuse. Nedavno je kod njega u kraju otvoren suši restoran, pa često svrati i uzme različite vrste, tek da otkrije koji mu se najviše sviđa. Voli i azijsku kuhinju, posebno kinesku i tajlandsku, mada mu smeta kad su jela previše začinjena, a njihova su najčešće suviše ljuta. Poslednjih godina osmelio se da i sam stane za šporet, a počeo je s najjednostavnijim italijanskim jelima.
Najviše voli pastu karbonara, ali bez belog sosa, samo s belim lukom i sitno seckanom pančetom. Rado pravi i onu s četiri vrste sira, s piletinom ili nekim drugim dodacima. Za sada upotrebljava najobičnije začine, poput peršuna ili karija, koji se odlično slaže s piletinom. Imao je nekoliko kulinarskih promašaja, od kojih je onaj s velikom količinom pirinča koji je spremao za društvo, bio za pamćenje. Ipak, neuspesi ga nisu obeshrabrili, već su ga inspirisali da se više potrudi i vežba.
Avanturista za stolom, kako voli da se predstavlja, probao bi i skakavca ili zmiju, jer ga više zanima ukus nego izgled. Za razliku od većine svojih vršnjaka, pihtije rado jede, a bakine obožava. Voli i morske plodove, poput školjki i škampa, ali samo dok je na moru.
- Prošlog leta sam s društvom s fakulteta, glumcima s klase profesorke Biljane Mašić, bio na Adi Bojani. Probao sam morskog psa i baš mi se svidelo. Inače mislim da bi ribu i morske plodove trebalo jesti samo dok ste na moru, ovde na kontinentu to može da se nađe uglavnom zamrznuto, pa ukus sigurno nije isti. Moglo bi se reći i da sam mesožder, volim meso, a kad je u pitanju roštilj, ćevapi na kajmaku su neprevaziđeni. I obavezno moraju da budu vrući, da bi se topili u ustima.
U njegovoj porodici svi se više raduju “slanišima” nego poslasticama.
- Nismo baš kuća slatkiša, ali imamo nekoliko omiljenih: princes-krofne, vanilice, rozen torta, spremljene po starinskim receptima, uvek su kod nas “kratkog veka”.
Jutro započinje sveže ceđenim limunom ili pomorandžom, to mu daje dovoljno energije za čitav dan. Veliki je protivnik lekova i ubeđen je da svaku prehladu mogu da pobede namirnice bogate vitaminom C i dovoljno sna. Bez lubenice ne bi mogao da zamisli život, u stanju je da je jede svakog dana. Ukoliko ima mnogo obaveza i naporan dan, obavezno pojede bananu, koja mu obezbedi dovoljno energije. A od svega jestivog, jedino ne jede dinju, njen ukus mu se baš ne dopada.
Najnovije.
Komentari. (0)