Suzana Perić: Stručnjak za nacionalnu kuhinju, paleo dijetu i boks

Uprkos tome što je veoma rano savladala osnove naše nacionalne kuhinje u kojoj dominiraju mesni delikatesi i snažni ukusi, modnu dizajnerku nova saznanja o zdravim stilovima ishrane navela su da promeni gastronomske navike, ali jedno je ostalo isto - važno joj je da jelo bude lepo servirano i ukusno

Modna dizajnerka Suzana Perić (44) drži se pravila da je hrana lek i da celokupno stanje čoveka, kako fizičko tako i mentalno, zavisi od onog što unosi u organizam. Veoma vodi računa i o tome kako servira jelo svesna činjenice da time daje značajnu lekciju o estetici svojoj jedanaestogodišnjoj kćerki Tifani.

A post shared by Suzana Peric (@spsuzanaperic) on Dec 23, 2014 at 3:22pm PST

- Odrasla sam u lekarskoj porodici, otac je neuropsihijatar, mama anesteziolog, i oduvek su sestru i mene učili da je važno da se zdravo hranimo. Kako se mišljenja stručnjaka po tom pitanju menjaju i stalno se pojavljuju neka nova otkrića, tako im se i ja prilagođavam. Čitam tekstove na tu temu i rado prihvatam namirnice koje pre nisam konzumirala, menjam svoj jelovnik, a sve to u skladu sa onim kako se osećam. Poslednjih pet godina sledim principe sistema svesne ishrane, o čemu je moj otac napisao celu knjigu. Taj sistem se bazira na ideji da čovek ne jede da bi bio sit, već da treba da prati kako njegovo telo reaguje na određene namirnice. Naš organizam se stalno menja, zbog čega se menjaju i naši afiniteti u ishrani. Pola godine mi se meso ne nađe u tanjiru jer nemam nikakvu želju za njim. Jednostavno mi ne prija. Ali ako osetim da mi nedostaje, ponovo ću ga jesti. Po očevom savetu, ničega se ne odričem, ali ni u čemu ni ne preterujem. Uzeću, recimo, čips ako osetim potrebu za njim, ali ću ga potom neko vreme izbegavati. Ne bi bilo dobro da ga stalno jedem.

ZBOGOM GLAVOBOLJI

Kako stalno prati nova saznanja o zdravim stilovima ishrane, spremna je da isproba sve što smatra da će joj goditi i biti od koristi.

Ida Prester: Nema dobre kuhinje bez pošteno napravljene pljeskavice

- Ma koliko vitak bio, čovek s godinama dobije malo masnih naslaga na kritičnim mestima, koje mogu da se uklone samo određenim izmenama u jelovniku. Tako ja pred leto počnem da uzimam više zelenog čaja, šafrana, peršuna i cimeta kako bih korigovala te male naslage. I aktivna sam po ceo dan. Ako se ne hranim adekvatno, osećam tromost, umor i glavobolju. Sve su to zapravo posledice konzumiranja velike količine šećera, brašna i brze hrane, i zato te stvari već godinama obilazim u širokom luku. Zahvaljujući tome ne boli me glava niti se zamaram. Ishranu prilagodim i uslovima života. Uoči leta unosim u organizam više namirnica sa beta karotenom zbog sunčanja i zdravlja kože. Takođe, kožu prskam vitaminskim preparatama kako bih je pripremila za izlaganje suncu.

A post shared by Suzana Peric (@spsuzanaperic) on Dec 23, 2014 at 3:20pm PST

Osim na ono što joj prija u ishrani, zaljučila je da treba da obrati pažnju i na druge potrebe svog tela.

- Mnogo sam čitala o tome koliko je hodanje važno. Ranije sam od svih fizičkih aktivnosti mrzela samo pešačenje. Kao devojka sam džeparac trošila na taksi, a sada se trudim da idem peške kad god mogu. Zainteresovala sam se i za paleo dijetu, odnosno ishranu pećinskog čoveka, koja je vrlo jednostavna. Bazirana je na pretpostavci da se čovekova genetika nije bitno izmenila i da su naša tela i dalje predviđena za unos bobičastog voća, povrća i mesa, a ne prerađevina. Čak znam za slučaj čoveka koji se pripremao za ugradnju stentova, a koji se zahvaljujući ovoj ishrani nakon šest meseci “preporodio” i na kraju mu operacija nije bila potrebna. Ishrana modernog čoveka je, nažalost, puna mesa životinja kljukanih hormonima, kao i namirnica koje su genetski modifikovane. Odavno ne jedem roštilj, koji sam pre obožavala, ni italijansku kuhinju, u kojoj ima dosta testenine. Moj jelovnik uglavnom čine pirinač sa šafranom, losos, avokado, supe od pasiranog povrća, razne semenke, sočivo. Prijaju mi mediteranska i španska kuhinja. Ali, s druge strane, kada mi se jede sarma, uzeću je.

MANJE ZBORI DA RUČAK NE ZAGORI

Kao žena kojoj je estetika posao i način života veoma vodi računa o svakom detalju. Zbog toga posluživanju hrane poklanja mnogo pažnje.

Anja Mit: Momci su najukusniji desert

- Volim da je salata u posebnoj činiji umesto na tanjiru sa glavnim jelom. Tako serviram obed kod kuće, a umem da kuvam baš sve. Gledajući mamu, tetku i babu, spontano sam naučila kako se spremaju specijaliteti naše nacionalne kuhinje. Kad sam se udala sa dvadeset i četiri godine, umela sam da napravim sve, uključujući i jela za slavu. Ništa mi nije bilo teško. Ne kuvam svakog dana. Kćerka Tifani i ja uvek možemo da odemo negde na ručak, a kako moji roditelji imaju stan dva sprata iznad našeg, često ručamo kod njih. Kao i svi drugi imala sam i ja nekoliko kulinarskih pehova. Dva puta mi je obrok zagoreo. Prvi put je to bilo sa zeljanicom. Kada sam je konačno složila u pleh i stavila u rernu, zvala sam telefonom drugarice da im se pohvalim, i toliko sam se zapričala da je pita skroz izgorela. Nedavno mi se isto desilo kada sam kuvala jaja. Baš sam ih stavila dosta, jer jedem samo belance. Opet se priča otela kontroli i sva jaja odoše u propast.

Bez šolje espresa ili kapućina ne može da zamisli dan.

- Ne težim da gomilam kuhinjsko posuđe i s vremena na vreme ga menjam. Kupim ono koje mi je lepo i koristim ga dok ne poželim neko drugo. Ne vezujem se za stvari. Nemam omiljenu šerpu ili servis za ručavanje. Kad se tanjir okrnji, odmah ga bacim bez žaljenja. Na poseban način volim samo moje šolje za kafu, jer uvek imam neku sa sobom. Veliki sam “kafopija”. To mi je jedini porok. Skuvam kafu i onda je nosam sa sobom iz prostorije u prostoriju. Jednom sam napustila baštu kafića sa šoljom kapućina u rukama žureći na sastanak. Tek sam na pola puta shvatila šta sam uradila.

A post shared by Suzana Peric (@spsuzanaperic) on Jan 4, 2015 at 2:00am PST

Fizička aktivnost je sastavni deo njenog života. Nedavno je otkrila boks.

Željko Šašić: Ljubav prema kuvanju, baš kao i prema pihtijama, dolazi s godinama

- Dok sam bila devojčica, trenirala sam razne sportove, najviše gimnastiku. Sve što ima veze sa sportom mi je išlo od ruke, isto kao mojoj kćerki danas. Nas dve vozimo rolere, skijamo, surfujemo. Redovno idem u teretanu i tu stalno menjam aktivnosti. Imam ličnog trenera kojeg obožavam, ne bih ga menjala ni za svu obuću iz cipelarnika. Sada sam krenula i na boks i baš mi prija. Kombinujem ga s drugim vrstama treninga. Nisam još probala pilates i jogu. Čini mi se da je to sporo za moj temperament, ali možda za koju godinu i to dođe na red - konstatuje Suzana.