Anja Mit: Momci su najukusniji desert

Mlada glumica, koju gledamo kao zavodnicu Anči u seriji ‘Komšije’, ne izlazi iz kuće dok ne doručkuje, a zbog ljubavi je spremna da zdrave, niskalorične obroke zameni specijalitetima naše gastronomske lektire

Mlada glumica Anja Mit (25), kojoj je uloga razmažene devojke s periferije Anči u seriji “Komšije” donela popularnost, otkriva da je za glumu ponekad najvažniji dobar želudac.

- U početku mi je bilo teško da snimam scene u kojima treba istovremeno da jedem i pričam. Dešavalo se da me opomenu da uvučem stomak jer sam u krupnom kadru, a pritom s punim ustima treba da izgovorim repliku. Ali, našla sam caku i sad odlično foliram sa hranom. Kad sam radila seriju “Senke nad Balkanom”, gde igram prostitutku, jednu veoma gladnu ženu, smislila sam kako će biti super da uz hleb sa mašću i alevom paprikom jedem i jabuku. To je bio dobar glumački postupak, ali kad sam čula “Rez, idemo ponovo”, shvatila sam da ću nadrljati, jer ću još ko zna koliko puta morati da se počastim kombinacijom od koje mi je bilo i muka. Tako da za glumu treba imati dobar stomak. Ipak, srećna sam što je scena bila dobra i rekla sam Bjeli da treba da me pohvali, a on mi je šaljivo odgovorio da sam to nesvesno uradila i da zato nema pohvale.

Otkako je prešla na zdrav režim ishrane, radni dan može da joj počne tek kad je spremna njena velika torba u kojoj je nekoliko posudica s hranom. Bez obzira na to koliko traje snimanje ili proba za predstavu, uvek nađe desetak minuta da jede.

- Trudim se da se hranim što zdravije. Uz to ide i lep izgled, što je dodatni benefit u mom poslu. Kod nas se i dalje mnogi iščuđavaju kad čuju da neko propagira zdrave namirnice, dok se na Zapadu, posebno u Holivudu, to već odavno podrazumeva. Nedopustivo je imati višak kilograma, lepo i negovano telo je stvar opšte kulture. Pogotovu za one koji se bave javnim poslom, kao što je gluma.

Uvek ima pet ili šest obroka. Ponekad prekrši to pravilo jer voli maminu i bakinu kuhinju, pa kad su slave i rođendani, počasti se njihovim đakonijama.

- Nažalost, posle njih nemam energije, a za snimanje mi je ona neophodna. Zato se trudim da jedem belo meso, orašaste plodove, voće, sveže salate. Ustajem rano i nikad ne izlazim iz kuće bez doručka, a to je uglavnom musli. Sledeći obrok uzmem posle tri sata, i tako redom, s tim što između “glavnih” pojedem neku voćku. Da ne bih ništa prepuštala slučaju, sve to spakujem u posude, a njih u moju ogromnu torbu koju svuda vučem sa sobom.

Ako izostavi samo jedan obrok, ume da bude veoma nervozna.

- Čim počnu da me bole želudac i glava, znam šta je posredi. Kako bih izbegla napetost i nerviranje, uvek nađem tih desetak minuta koliko mi je potrebno da jedem.

I Anja, kao mnogi drugi, ne može bez slatkiša. Na ruku joj ide to što su joj žito sa šlagom i čizkejk sa nemasnim sirom omiljene poslastice, kao i to što ima dedu pčelara.

- Jedna tegla od kilo i po traje mi oko desetak dana. Naravno, ne treba preterivati ni sa medom, ali ja ga stavljam i u čajeve, koje baš volim, i u limunudu, a dan mi počinje čašom mlake vode s limunom i medom. Čim mi ostane pola tegle, odmah zovem deku da naručim novu. Pravim sama neke slatkiše koji, naravno, od sastojaka imaju med. Najčešće još koristim ovsene pahuljice, banane i badem. Sve to pomešam, od te smese oblikujem loptice, koje pečem desetak minuta u rerni. To je najukusniji slatkiš na svetu, prava energetska bomba. Ko ne voli med, može da stavi steviju, ona uopšte ne goji.

Bez obzira na to što želi i ume da kuva, većina mladića s kojima se druži više voli burek od njenih kombinacija ovsenih pahuljica i voća.

- Ako bih im poslužila burek, ubrzo bi se to odrazilo na njihov stomak. Zato je svakako bolje da oni promene svoje navike. Šalim se, naravno, videćemo kako će to izgledati, pošto sam trenutno bez dečka. Tako je to u životu, ne može baš sve odjednom, iako se ja trudim da mi sve bude pod konac: karijera, kuća, ljubav. U svemu dajem sebe sto odsto i srećna sam kad mi se to vrati. Ljubav me pokreće i veoma mi je važna. Volim i da kuvam, ukratko, ja sam idealna žena.

Uz jednu takvu je odrasla. Anjina mama je zaposlena u Pozorištu na Terazijama, i uvek je sve stizala.

- Imala sam skuvano, opeglano, ulagala je u moje obrazovanje, dozvoljavala mi je slobodno vreme za druženje. Sve je uspevala, tako da je zaista tačna ona izreka da sve potiče iz kuće.

Ne voli da proba nove specijalitete, a ribu baš retko jede.

- I kad je konzumiram, najčešće su to tunjevina i oslić, eventualno fileti lista i orade. Ne volim ni morske plodove, i kad je neka zabava, uvek radije biram kanapee, a najsrećnija sam kad posluže sir.

Otkad je “postala” Anči, svi je prepoznaju.

- Nedavno sam renovirala stan i trebalo je da popunim neke rupe od eksera na zidovima. Preko puta moje se zidala nova zgrada pa sam otišla da ih zamolim da mi daju malo maltera, a majstor mi je dao celu kofu, uz komentar da ako je za našu Anči, nema problema. Pocrvenela sam, bilo me je sramota da ne ispadne da se grebem za malo maltera.

Prepoznaju je iako često menja boju kose, čas je zanosna plavuša, čas rasna crnka.

- U prve dve sezone u “Komšijama” bila sam plava, a onda sam se ofarbala u crno, i tada me stvarno niko nije prepoznavao. Većina ljudi doživljava seriju na realan način, postoji mnogo anegdota kako reaguju kad me vide. Na primer, dok sam čekala u redu za delikates u marketu, jedna gospođa mi je sasvim ozbiljno rekla: “Anči, dobri su ti oni momci, ali nemoj da budeš sa obojicom”. Jer u seriji imam romanse sa Petrom Benčinom i Urošem Jovčićem. Gospođa je dodala da je sigurna da me konobar više voli. Svi su se instinktivno okrenuli da vide devojku koja je istovremeno sa dvojicom, a ja sam odvalila: “Ma, slatki su mi obojica”. Majstor sam da samu sebe “ukopam”.

Osim u “Komšijama”, Anja glumi i u Pozorištu na Terazijama u predstavama “Cigani lete u nebo” i “Mister dolar”, kao i u “Bošku Buhi” u komadu “Majstori, majstori”, a zapaženu ulogu ostvarila je i u filmu “Biser Bojane”.

- Baš taj moj angažman najbolji je dokaz da ne postoje male i velike uloge, jer bukvalno sam imala deset replika na početku filma a svi su mi prilazili i čestitali uz komentar da je šteta što me nema više. To su mi najdraži komplimenti. Inače, osim dobrog stomaka, u glumi je veoma važno igrati gradski, pomalo lukavo, mangupski. A toga je malo danas, i u glumi i u životu generalno.