Irena Grahovac: Mom mužu ne smeta što ne znam da kuvam, ceni to što umem da šijem
30.09.2018 17:00
Iako o kuvanju baš ništa ne zna, modna dizajnerka odeće od prirodne kože i krzna tako je dobro organizovala svoj život da sve s tim u vezi savršeno fukcioniše dok se ona bavi onim što joj najbolje ide - šivenjem
Modna dizajnerka Irena Grahovac (50) povukla je od mame i bake genetski kod odsustva ljubavi prema kuvanju, na račun kojeg rado zbija šale i to ne smatra naročitim problemom u životu.
Anđela Jovanović: Zašto je sarma apsolutna kraljica srpske kuhinje
- Nisam kuvarica, jer ne volim time da se bavim - iskrena je Irena Grahovac. - Iznerviram se čak i kada krenem da ljuštim jabuku, a dalje od toga nemam šta ni da kažem. Moja majka takođe nije kuvala, niti ju je to zanimalo. Nije insistirala ni da ja naučim. Baka je kuvala, ali mislim da je to radila zato što je to bilo nešto što se podrazumeva, ne zato što je volela. Odsustvo ljubavi prema gastronomiji kod nas je u genima. Kada sam bila dete, imali smo jednu ženu koja je pomagala u kući i kuvala radnim danima, a vikendom je to radila baka. Jedino što je meni bilo zanimljivo u kuhinji bili su ostaci fila za tortu na mikseru i zdeli. Znala sam i da krišom s tek napravljene torte lagano nožem ukradem malo krema. Volela sam nedeljne ručkove s obaveznom supom i rinflajšem. I sada se trudim da tog dana imam supu na stolu, ali je sama nikada ne pravim.
NEINSPIRATIVNA TEMA
Kada se u društvu s kojim sedi analiziraju kulinarske teme, deluje potpuno pasivno.
- U takvim situacijama ja najčešće prebiram po telefonu i čekam da se promeni tema. Moje bliske prijateljice takođe ne kuvaju, i jedino o čemu pričamo na tu temu jeste koliko nas kuvanje ne zanima. Nedavno sam posle posla mrtva gladna svratila kod jedne drugarice i pitala je da mi da nešto da jedem, a ona mi je začuđeno odgovorila da nema ništa. Naručile smo picu i uživale u druženju.
Dobro se organizovala kako bi njena mala porodica, pre svega šestogodišnja Sofia, imala kvalitetan i redovan jelovnik.
Lidija Kljajić i Ana Reljić: Pretežno italijansko, mestimično srpsko
- To što ja ne kuvam, ne znači da se u mojoj porodici ne jede zdravo i kvalitetno. Pošto suprug Zoran i ja po ceo dan radimo, večera je naš zajednički obrok, u kojem uživamo s kćerkom Sofiom. Nema šanse da se okupimo za ručak, ali rane večere, obično oko sedam sati, ne propuštamo. Dok smo na poslu, o Sofiji brine jedna divna žena, koja joj spremi i ručak. Ona nabavlja i sveže i zdrave, uglavnom organski gajene namirnice s pijace. Ponekad spremi i večeru za nas troje, a najviše se obradujemo gibanici. Volimo i da odemo u neki restoran, a ponekad večeru spremi muž, koji, za razliku od mene, ume i voli da kuva. Ne smeta mu što ja ništa ne spremam, ceni to što umem da šijem. Dugo je živeo u Italiji i ume da napravi odlične paste: đenoveze, bolonjeze, karbonara. Sve troje volimo i pastu u koju je dodato samo maslinovo ulje. Ona odlično ide uz sezonsku salatu. Isto tako, volimo ribu i povrće spremljene na pari, posebno brancin i oradu. Oko toga se takođe potrudi Zoran.
Dok drugi kuvaju, Irena je na sebe preuzela obavezu da sprema kuhinju.
- Uživam da perem sudove. To je posao koji me opušta. Imam mašinu za posuđe, ali radije ih perem ručno. Volim da pod rukom osetim kako škripi čist tanjir. Ja raspremam celu kuhinju, što nije malo posla, jer Zoran ume da napravi nered kada kuva. Nedeljom nema nikakvog spremanja kod kuće, jer je to naš porodični dan, kad odlazimo na izlet negde u blizini Beograda, a ručamo u restoranu. Trudimo se da tog dana uvek naručimo supu.
KAFANSKI ALAMANAH
Ima svoja omiljena jela, mada nije od onih što izvoljevaju kada je hrana u pitanju.
- Nisam gurman, bitno mi je samo da nisam gladna. Najradije jedem ribu i plodove mora, a jedino što mi se baš ne dopada jesu jela u kojima ima ovčetine, jer to meso ima dosta jak miris. U Istanbulu, gde je fabrika u kojoj se proizvode moje kolekcije i gde sam nekada i živela, a sada idem na svakih deset-petnaest dana, naučila sam u kojim jelima ima ovčetine i uvek ih izbegavam. Tamo najradije jedem đuveč od rakova zapečen sa sirom i jela s plodovima mora, posebno hobotnicu i lignje. Nisam ljubitelj orijentalnih slatkiša s puno šećera i šerbeta, ali mi se dopada turski sutlijaš posut orasima, bademima ili pistaćima, koji je tako raskuvan da se ne oseti ni zrno pirinča. Imaju još jedan slatkiš koji nigde drugde nisam probala, a pravi se od slaganog mladog kajmaka u koji se dodaju šećer i vanila, a preko se pospe čokoladom. Svidela mi se i kuhinja u Luksemburgu, gde sam živela dve godine, jer je spoj najboljih gastro tradicija Francuske i Italije. Tamo niko ne sprema kod kuće. Svi jedu u restoranima, a ima ih zaista za svačiji ukus.
Ume da izabere dobar restoran.
- Kada moji poslovni partneri dolaze u Beograd, najradije ih odvedem na ručak u restorane koji imaju tradiciju, a u poslednje vreme i na mesta u kojima se neguje fjužn koncept kuhinje, jer znam da će ponuda da zadovolji razne ukuse. Volim restorane i najradije biram one koji su lepo uređeni, sa uštirkanim stolnjacima i nadstolnjacima. Očekujem da je u dobrom restoranu usluga besprekorna, da konobar zna kako da postavi tanjir i pribor, a bitno mi je i da je posuda u kojoj se jelo služi topla.
Radoslav-Rale Zelenović: Kako su se svetske zvezde okupljale oko srpskog kariranog stolnjaka
Premda ne kuva, potrudila se oko izgleda kuhinje u svom domu.
- Kuhinju sam opremila tako da se uklapa u enterijer celog stana, a ne da bude funkcionalna. U njoj preovlađuju braon i pepeljasti tonovi, inoks i bajcovana orahovina. Volim kombinaciju mat i sjajnog, jer jedno drugo ističu. Radne površine su čiste, ne držim ništa na nijma sem aparata za espreso kafu. Nisam zainteresovana za te sitne kućne aparate. Nedavno sam kupila blender, zbog kćerke, da joj miksamo voće, ali retko ga koristimo. Nema potrebe, jer ona svakako voli da jede voće, pa je bolje da ga jede sveže. Sofia ne izvoljeva puno oko hrane. I sama voli da jede ono što je zdravo, a posebno ribu. Primetila sam da ni nju kuvanje ne interesuje, tako da znam da će se tradicija po tom pitanju nastaviti - iskrena je Irena.