Milan Marić: Stručnjak za sarme i domaći hleb
15.07.2018 14:08
Foto:
Iako mu je malo godina, mladi glumac ima bogato kulinarsko iskustvo stečeno stažiranjem pored maminog šporeta, pa mu danas nije problem da očas posla za prijatelje spremi najsloženija jela srpske nacionalne kuhinje
Za razliku od Roberta de Nira koji je putovao Evropom i jeo specijalitete najboljih kuhinja na svetu ne bi li se za ulogu boksera u “Razjarenom biku” ugojio 30 kilograma, Milan Marić (27) je tokom tri meseca uglavnom bio zatvoren u sobi, vežbao, jeo šta je stigao i učio ruski kako bi oživeo lik ruskog pisca Dovlatova u istoimenom filmu. To nije ostalo nezapaženo jer je ostvarenje Alekseja Germana Mlađeg bilo u trci za Zlatnog medveda na Berlinskom filmskom festivalu. Kako mu je to pošlo za rukom, Milan i dalje ne zna, a isto tako ne može da objasni ni kako je svoju prvu sarmu zavio bez ičije pomoći, potpuno intuitivno.
Nova zvezda u Rusiji: Milan Marić nagrađen na festivalu u Moskvi
- To nije najkomplikovanije jelo koje umem da spremam, zapravo mislim da zaviti sarmu uopšte nije teško. Ne sećam se kad sam to uradio prvi put, bilo je davno, ali pamtim da mi je uspelo iz prvog pokušaja. Kako sam gurman, moje sarme su sa više mesa. Naravno, u mesari tražim da mi ga samelju dva puta, i često uzimam mešano, juneće i svinjsko. Uživam u celom postupku, od biranja luka, bibera, začina, ulja, preko ispiranja listova kiselog kupusa do dinstanja mesa. Više volim integralni pirinač, jer za razliku od belog ima specifičan šmek. Najzahtevnije kod sarmi jeste motanje, jer oduzima najviše vremena. Na kraju, pre nego što ih stavim na šporet, u zavisnosti od raspoloženja dodam lovorov list ili suvu slaninicu da zamiriše.
PREČICOM DO IMPROVIZACIJE
Glumac na svom kulinarskom repertoaru ima niz specijaliteta domaće kuhinje. Odmalena se motao oko šporeta dok je majka pripremala obroke, ali sam je time počeo ozbiljnije da se bavi kad se odselio od svojih, pred kraj fakulteta.
- I ranije sam znao da spremim neka jednostavna jela: da ispržim jaje, napravim sendvič, skuvam viršle. Čini mi se da me je kuvanje oduvek zanimalo, mislim da je to kreativna radnja, samo ne valja kad postane teret. Kad morate da kuvate, to počne da smara. Zahvaljujući tome što sam oduvek imao gde da jedem kad sam gladan, i zato što nisam izbirljiv, i dan-danas mi je priprema hrane neizmerno uživanje. Nikad nisam čitao recepte na internetu ili zavirivao u kuvare, kad mi se nešto jelo, zvao sam mamu da mi ispriča postupak pripreme, sve ostalo sam radio “odokativno” i dosta sam eksperimentisao. Ne gledam čak ni emisije o kuvanju i nemam omiljenog kuvara.
Kada je trebalo da se za samo devedeset dana ugoji 15-20 kilograma, nije se budio usred noći i tamanio makarone sa sirom već je jeo kao i obično, samo je duplirao obroke, pojačao treninge i užinu.
- Trudio sam se da se ne gojim “džank fudom” nego da uzimam namirnice koje su koliko-toliko zdrave. Unosio sam mnogo proteina, belančevina i masti. Zapravo, suština moje ishrane nije bila toliko u vrsti hrane koliko u količini. Udvostručio sam obroke. Za doručak sam pržio po pet jaja i 200 grama slanine. Imao sam dve obavezne užine. To je najčešće bilo voće ili tostirani hleb s margarinom i medom. Mnogo sam trenirao, a pio sam i proteinske šejkove. Gojenje je predstavljalo veliki šok za moje telo, koje je do tada težilo oko osamdeset kilograma, a onda odjednom između devedeset pet i sto kila. Zato nisam odmah krenuo sa vraćanjem na staru kilažu, rešio sam da to uradim postepeno, da ga ne bih opet stresirao. Nikad u životu nisam toliko jeo kao tada.
“Jutro će promeniti sve”: Nova serija okupila omiljene glumce mlađe generacije (foto)
Sada se polako vraća u staru formu.
- Trudim se da imam barem tri obroka dnevno, da mi se u tanjiru nađe što više sirove hrane, posle koje sam lagan kao pero. Ali mene mesoždera to drži sitim samo sat. Radio sam test intolerancije na određene namirnice, pa se upravljam i prema tome. Sad malo manje konzumiram jaja, mleko i mlečne proizvode, beli hleb.
Kad mu je sve potaman i može da spava ujutru, odnosno ne mora da trči na snimanja, dan najčešće započinje doručkom koji se bazira na hlebu koji sam pravi.
Milan Marić: U Rusiji sam odrastao preko noći
- Spremam ga vrlo jednostavno. Izmešam nekoliko vrsta brašna, dodam malo sode bikarbone, jogurta - da bi smesa bila kompaktna, stavim u pleh i to je to. Dok se istuširam i sredim, on je pečen. To nije mekani hleb s hrskavom korom, već tvrdi, maltene bez ukusa. Ali zasiti, dovoljno je da pojedete samo kockicu. Doručak mi je, baš kao što bi svaki nutricionista posavetovao, najvažniji obrok u toku dana. Ujutru moram prvo da jedem, pa tek onda da popijem kafu i zapalim prvu cigaretu. Obično to budu jaja, nekad i kačamak sa sirom, burek, ili salata, sve zavisi od raspoloženja.
ŠKOLJKE BEZ BISERA
Iako je u tradiciji našeg naroda da se okuplja za trpezom, kod Milana je obrnuto. Sa društvom se nalazi zarad druženja, zabave i dobrog razgovora, a ako uz to može nešto i da se zamezi, onda je zadovoljstvo kompletno.
- Meni je hrana, valjda zbog načina života kakav vodim, uvek bila gorivo da preguram dan. Nisam od onih što žvaću polako i uživaju u svakom zalogaju dva i po minuta dok ne izvuku sve sokove iz njega. Često na snimanjima imam samo pola sata pauze kad treba nešto da strpam u usta, i tad ne pravim pitanje šta ću jesti. Nekad kad dođem kući mrtav umoran s probe ili predstave pomislim kako bih pojeo i masno ćebe. Kad napravim neko “veliko” jelo, pozovem društvo na klopu, a neretko sam i gost na večeri kod prijatelja, među kojima ima stvarno dobrih kuvara. Reditelj Nikola Ljuca, na primer, odlično kuva. Ali on je od onih što stalno spremaju nešto novo, moderno, za razliku od mene. Na mom repertoaru su uglavnom tradicionalni srpski specijaliteti. Kad mi se jede vijetnamska supa s nudlama, znam gde ću otići, postoji nekoliko mesta u Beogradu gde ručam i njih ljubomorno čuvam. Volim ih jer imaju odličnu klopu, uslugu i ambijent, i ono što je možda najvažnije - sveže, sigurne namirnice.
Pre nekoliko godina prestao je da konzumira dagnje.
Milan Marić o Dovlatovu, herojima i kulturi: Umetnost je postala obična zabava, neka vrsta predigre
- Nisam izbirljiv. Za sebe bih rekao da sam mesožder, ali često su mi na meniju i povrće, voće, žitarice. Ipak, poslednjih nekoliko godina izbegavam morske plodove jer sam se pre nekoliko leta otrovao školjkama. To je bilo toliko neprijatno iskustvo da mi danas ponekad bude mučan i miris mora. Ribu volim da jedem, kao i hobotnicu na žaru uz rižoto, čak i lignje.
Iako je po završetku akademije odmah “uskočio” u kožu nekih velikih dramskih likova, uloga Dovlatova mu je bila prva glavna na filmu. Snimanja u ogromnim ruskim studijima pamtiće dok je živ, a jedno jelo koje je tada probao sada jede svaki put kad poseti Sankt Peterburg. A posećuje ga često.
- To je adžarski hačapuri, gruzijsko tradicionalno jelo. Reč je o hlebu sa sirom koji postoji u raznim varijantama. Moja omiljena je ona u obliku pancerote sa jajetom na vrhu. Neki u hačapuri dodaju razne sastojke: beli luk, kajmak, a ja najviše volim kad se stavi samo maslac. Jede se tako što se kida i umače u to jaje, a prodaje se u kisocima brze hrane. Nisam mogao da ga se zasitim, kao ni ruskog boršča.
Mada se u Rusiji dobro pije, Milan može da se seti samo jedne epizode sa votkom.
Gledaniji od “Leda” sa Bikovićem: Veliki uspeh Milana Marića i filma “Dovlatov” u Rusiji
- Nemam naviku da pijem dok jedem. Generalno nisam ljubitelj alkohola. Vino volim samo uz dobre sireve, i zimi da se zagrejem uz čašu crnog, belo pijem retko, leti da se osvežim uz roze ili špricer. Ne odbijam domaću rakiju ako je od šljive, a uvek probam ponuđenu kajsiju ili dunju jer se na njih retko nailazi. Dopadaju mi se i orahovača i višnjevača.
Najnovije.
Lifestyle.
