Milorad Milinković Debeli: Zašto bih radije pojeo kartonsku kutiju nego beli luk i piletinu

Uprkos tome što ponekad ima problem s viškom kilograma, filmski reditelj ne odustaje od svoje kulinarske filozofije da jede ono što mu prija, što najčešće nije zdrava i niskokalorična hrana

Објава коју дели Aska.rs (@aska.rs) дана 16. Јан 2018. у 5:29 PST

Reditelj Milorad Milinković Debeli (52) potvrđuje tezu da su krupni ljudi veliki gurmani. Budući da je visok dva metra i težak 110 kilograma, nije jednostavno zadovoljiti njegove energetske potrebe, zbog čega je bio primoran da nauči da kuva nekoliko svojih omiljenih jela. A kako, po njegovom mišljenju, kulinarski rezultati najviše zavise od inspiracije i kvaliteta namirnica, reditelj aktuelnog bioskopskog hita “Patuljci sa naslovnih strana” posvećeno obilazi pijace u potrazi za najboljim povrćem i mesom.

- Volim da kuvam, što ne znači da to činim redovno, naprotiv. Mnogo radim pa nemam vremena za mnoge stvari. A za kuvanje je, što je opštepoznato, potrebno vreme. Moje kulinarstvo zasniva se na nadahnuću koje mi se javi tokom posete mesari ili pijaci. Tek kad uočim nešto što me privuče izgledom ili mirisom, odlučim šta ću spremiti. Mada ih nema mnogo, jela koje umem da napravim uvek ispadnu ukusna, barem meni. Verujem da se u zabavi krije suština uspešnog kuvanja.

U POTRAZI ZA IZGUBLJENIM PARADAJZOM

U svakodnevnom životu stalno je u potrazi za sastojcima za savršen obrok.

- Uvek govorim svojim producentima: “Dajte mi sedam dana više za pripreme i imaćete kraće i jeftinije snimanje”. Pripreme su ključne za rad na filmu, isto je i sa kuvanjem. Od kupljenih namirnica najviše zavisi kakvo ćete jelo skuvati. Ako nabavite odlične sastojke, ne morate da budete majstor pa da ono što spremite bude ukusno. Kad je leto, umem da obiđem tri pijace ne bih li pronašao dobar paradajz. Pošto znam gde je i šta kvalitetno na Bajloniju, ne lutam mnogo u potrazi za slasnim proizvodima. Godinama ih pazarim kod proverenih prodavaca. Ne mrzi me da na nabavku trošim vreme, pazim i koji buđavi sir i senf kupujem.

Ne može da tvrdi da je najbolji kuvar među rediteljima pošto se sa njima najčešće druži u kafani, gde testiraju znanje profesionalnih kulinara.

- Volim da jedem u društvu, ali nemam problem sa tim ni da kuvam samo za sebe i da dva dana ručam isto. Za mene postoje dva tipa dobrog provoda. Jedan je intimni, porodični, i on je uvek najbolji. Drugi je s prijateljima u restoranima. Uživam da obedujem po kafanama, gde sam vrlo probirljiv i precizan. Naručujem isključivo ona jela koja se ne spremaju kod kuće: teleću glavu u škembetu, butkice u kupusu, ćevape.

Glumci vole da sarađuju s Miloradom. Na setu deluje smireno, uvek zna šta želi.

- Kad snimam, ne razmišljam o hrani već samo o poslu. Iako ujutru obavezno pijem kafu, na setu mi čak ni ona ne nedostaje. Ispijanje crnog napitka nakon buđenja moja je višedecenijska navika, to je jedan od bezbrojnih jutarnjih rituala koje praktikujem.

Reditelj filmova “Čitulja za Eskobara” i “Mrtav ’ladan” može mnogo toga da pojede.

- Moja filozofija ishrane je sledeća: jedem ono što mi prija. To često nije zdravo, što se vidi i po mojoj kilaži. Srećom, visok sam čovek. Da sam niži deset centimetara, to bi bila katastrofa. U svakom slučaju, poenta je da volim sve kuhinje sveta, i indijsku, i kinesku, i japansku, i meksičku, ali sam, kao i svi mi, genetski predodređen za ovu našu, srpsku. To znači da najviše konzumiram domaće specijaliete, i razmišljam, ako našim precima nije ništa falilo i smetalo kad jedu kajmak, recimo, verujem da neće ni meni.

FORE SA SPANAĆEM

Mada nije izbirljiv, postoje namirnice koje izbegava.

- Ne volim beli luk i piletinu. Radije bih pojeo kartonsku kutiju nego to. Ne vodim se nikakvim ideološkim kriterijumima kad nešto izostavljam sa menija, jednostavno, to je nešto što mi se ne dopada. Iako sam ljubitelj mesa, obožavam i sve što je zeleno - boraniju, spanać, salatu. To su me još kao malog naučili da jedem. “Navukli” su me na spanać preko Popaja, ubedivši me da je zdrav. Ja se ubih pokušavajući svoju ćerku Divnu da nagovorim da proba spanać. Nisam joj puštao Popaja misleći kako neće da se primi na tu foru jer je žensko.

Jedna od Milinkovićevih omiljenih emisija o kuvanju je “Gastronomski dnevnik” Vokija Kostića. Pored renesansnog obrazovanja, ima još neke sličnosti sa kompozitorom i piscem. Ni Voki nije jeo beli luk, a preferirao je francusku kuhinju.

Jelena Đukić i Milorad Milinković: Nećemo ćerki birati profesiju

- Pre petnaest godina sam u jednoj od njegovih epizoda gledao kako sprema francusku čorbu s lukom, za koju je recept otkrio u nekom francuskom selu. Međutim, kako su se kadrovi brzo smenjivali, uspeo sam da zapamtim samo način pripreme, ne i tačne mere sastojaka. Tada na internetu niste mogli da pronađete mnogo stvari, kamoli Vokijeve recepte, i ja se dosetim da odem do prve najbliže knjižare i da jednostavno prepišem taj iz njegovog kuvara. Od tada stalno pravim tu francusku čorbu, koju i moji prijatelji obožavaju.

Објава коју дели Sandra Borić (@vevericasajmon) дана 21. Јан 2018. у 1:24 PST

Milorad je primer gurmana koji slabo poznaje alkoholna pića.

Zoran Pajić: Kako sam zbog uloge naučio da kuvam za 15 dana

- U kafani mi se dešava da pre i posle jela popijem nešto, nikad za vreme obroka. Kod kuće nikad ne pijem, a moje znanje o alkoholu može da se svede na razlikovanje belog i crvenog vina.