Glumica Ivana Nikolić voli da prkosi ustaljenim pravilima ishrane, a petogodišnjeg sina Zariju naučila je da se hrani zdravo, što znači da su obavezni čvarci, kozji sir, ljuta kobasica i kajmak
Premda ne može bez sočnih poslastica kao što su baklave i razne torte, kada dođu topli dani, glumica Ivana Nikolić (37) prednost daje sladoledu. Inače ga jede tokom cele godine, a nakon pažljivog degustiranja svih mogućih vrsta otkrila je onaj koji joj naviše prija.
- Imam svoju omiljenu beogradsku poslastičarnicu u kojoj sam pronašla za mene najbolju kombinaciju - limun i bosiljak. Taj sladoled je lagan, a pritom je lepe guste teksture. Savršeno je rešenje i za užinu i za osveženje.
U rodnom Šapcu odrasla je uz iskusne domaćice, mamu i bake, a s vremenom je mnogo toga savladala i isprobala.
- Šabac je poznat po dobroj, a to znači jakoj hrani. Prva asocijacija su mi uvek prokule, jelo koje podseća na svadbarski kupus, domaći hleb pravljen u “pekari” u dvorištu babine i dedine kuće, koji je čuvao svežinu nedelju dana, mamine baklave i doboš torta, jagnjeće sarme od iznutrica dinstanih na luku, koje se zaviju u maramicu i zapeku u rerni. One se služe hladne, kao predjelo, ali ja mogu da ih jedem i vruće, uz kiselo mleko. Od malih nogu sam učila da kuvam, prvo sam pomagala oko testa za kiflice, pogaču i domaće rezance, posle je došlo i drugo. Mama mi je pokazivala i kako da pravim ukrase za tortu, cvetove i latice. Moj petogodišnji sin Zarija takođe uživa da asistira u kuhinji, posebno kada se nešto mesi. Doskoro je testo zvao “mesinak”. Trudim se da se hranim zdravo, pa je tako i on stekao dobre navike. Nije “navučen” na slatkiše, ali zato voli čvarke, kozji sir, ljutu kobasicu, kajmak. Ja to ubrajam u zdrave namirnice. Obožava potaže od povrća i male pljeskavice kojima smo dali ime “najmanje pljeskavice na svetu”. Nedavno mi je, dok smo se vozili kolima, rekao: “Mama, ti si kraljica vožnje i kuvanja.”
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
POZORIŠNA HRANA
Ivana se ne obazire na savete da leti treba konzumirati lakšu hranu.
- Nekad na plus četrdeset naručim škembiće. Prošle godine sam krajem avgusta izašla da prošetam psa, bilo je izuzetno vruće i svratila sam u jedan naš tradicionalni restoran. Kada sam rekla konobaru da hoću škembiće, nije mogao da sakrije osmeh.
Naučila je da pravilno kombinuje namirnice, te joj izbor omiljenih kaloričnih jela ne utiče na kilažu, a klasičnu picu zamenila je zdravom, za koju je sama izumela recept.
- Ne mešam proteine i ugljene hidrate, sem u veoma retkim situacijama kada uz meso uzmem pirinač. Inače kod mene meso ide u spoju sa barenim ili svežim povrćem. Redovno vežbam i do sada nisam imala neke značajne oscilacije u težini, osim u trudnoći kada sam dobila osamnaest kilograma. Uspela sam da ih se rešim vrlo brzo tako što sam više trenirala i vodila računa o tome kako kombinujem namirnice. Što se pice tiče, osmislila sam jednu koja je zdrava, i to za moju prijateljicu iz detinjstva koja je iz zdravstvenih razloga morala da promeni način ishrane. Obična pica, koju inače obožava, bila joj je zabranjena, a ovu moju s testom od konopljinih proteina i ražanog i heljdinog brašna, sa pelatom, suvim šljivama, crvenim lukom, sušenim pečurkama i seckanim orasima, sme da jede. I ja je rado pravim.
Ne pada joj teško uloga u predstavi “Crna kutija”, u kojoj sedmoro prijatelja okupljenih oko bogate trpeze čekaju pomračenje meseca i razotkrivaju svoje najintimnije tajne.
- Komad je takav da moramo da jedemo i sva hrana je stvarna, sem supe koja je zapravo čaj od kamilice i alkohola koji je u stvari voda ili sok. Svi se obradujemo rolnicama od sira i spanaća, dimljenim butkicama sa podvarkom, bečkim šniclama... Glumac Ivan Zarić je domaćin na toj večeri. Jednom ga je kolega Nemanja Oliverić u šali pitao ima li i hleba i on ga je sledeći put kada smo igrali zaista doneo. U stilu dobrog domaćina, Ivan nas i mimo predstave obraduje specijalitetima poput kozjeg sira i domaćeg kulena, koje donese u Beogradsko dramsko pozorište da se počastimo.
Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...
ŠVAJCARSKE DELICIJE
Pošto ima porodicu u Švajcarskoj i često je posećuje, temeljno je upoznata sa tamošnjom kuhinjom.
- Moji rođaci su u italijanskom kantonu, u Luganu, i tamo su mi sirevi na prvom mestu. Posebno grijer, švajcarski tvrdi sir zaštićenog porekla, koji se pravi od neobrađenog kravljeg mleka. Ima malo jači miris, a ukus je takav da ne mogu da prođem pored fružidera a da ne uzmem parče. Dopada mi se i njihov rižoto sa šafranom, koji i sama pravim. Sprema se vrlo jednostavno, tako što se izdinsta luk na puteru i potom dodaju bujon i belo vino sa pirinčem u kojima se on kuvao i na kraju sve začini parmezanom i šafranom. Švajcarski tartar biftek je takođe izvrstan, a mislim da je to zbog mesa koje potiče sa lokalnih farmi. U Luganu sam prvi put jela i karpačo od junetine sa sosom od tunjevine i kaprom. Nikada mi ne bi palo na pamet da kombinujem tunjevinu i junetinu da nisam probala taj specijalitet i videla koliko je ukusan.
Nedavno je gostujući u Parizu sa predstavom “Ja često sanjam revoluciju” sa koleginicom i prijateljicom Tamarom Krcunović otkrila čari po mnogima najbolje kuhinje na svetu.
- Tamara je deset godina živela u Parizu i odlično poznaje grad, pa me je vodila u najbolje pekare, restorane sa nacionalnim jelima, takođe i u tajlandski i japanski i podrume gde se služe najbolja vina. Na kraju sam zaključila da je tamo sve ukusno, čak i ulična hrana. U Parizu je i jedan baget sa sirom uz čašu vina prava gozba.
Najnovije.
