Strahinja Jovančević: I sportisti imaju dušu

Iako se od detinjstva pridržava strogih pravila u ishrani, skakač udalj Strahinja Jovančević dao je sebi oduška posle osvajanja bronzane medalje na nedavno održanom Evropskom prvenstvu u dvorani i uživao jednu noć u čokoladnoj torti i čašici rakije

Kada je na Evropskom dvoranskom prvenstvu u Glazgovu osvojio bronzanu medalju i preko noći postao nova zvezda naše atletike, skakač udalj Strahinja Jovančević (26) prekršio je sva pravila sportske ishrane i života. Posle ostvarenog velikog uspeha uživao je u hrani koju retko jede, a slavlje je začinio čašicom-dve rakije.

- Kako smo svi očekivali zlatnu medalju Ivane Španović, naša delegacija je unapred obezbedila domaću rakiju, više nisam siguran koju, mislim da je u pitanju bila dunjevača - iskren je Strahinja. - Uz nju smo započeli slavlje. Ja inače ne pijem alkohol, ali tada sam morao. Svi su mi rekli da je prva medalja nešto najlepše i da je treba dostojanstveno proslaviti. Veselili smo se ceo dan, a potom i noć. Niko nije mogao da spava. Bili smo u hotelu u kome su obroci servirani po sistemu švedskog stola, što je za nas sportiste uvek veliki problem jer je pred nama obilje izvrsne hrane koju ne smemo da uzimamo. Ovog puta, posle osvajanja medalje, dao sam sebi oduška. Uživao sam u svim divnim jelima, pre svega u torti od čokolade, koju retko jedem iako je obožavam.

10 ODSTO ČOVEK

Posvećen sportu kojim se bavi, vodi računa o ishrani. Sam je napravio jelovnik koji je dobar za njega i kog može da se pridržava a da mu to ne stvara napetost.

- Još u detinjstvu naučen sam da vodim računa o namirnicama koje konzumiram, a za to je zaslužna moja majka Milica, koja je lekar, gastroenterolog, veoma upućena u nutricionizam i uz sve to izvrsna kuvarica. U našoj kući je važilo pravilo da mora da se pojede ono što je na stolu, bez komentarisanja. Moj godinu dana mlađi brat Aleksa i ja, kao i druga deca iz familije koja su dolazila kod nas, nismo ni pokušavali da je ne poslušamo. Toliko je bila stroga po pitanju hrane. Od nje sam mnogo naučio o pravilnoj ishrani, potom sam o toj temi pročitao desetine naslova. Poseban utisak na mene je ostavila knjiga “10% čovek”, kojoj se i danas vraćam. Razgovarajući sa piholozima i saznajući stvari o toj temi kroz literaturu, shvatio sam da čovek ne treba da bude restriktivan prema sebi i da se po svaku cenu odriče onoga što voli, jer to nije dobro za psihu, tako da uzmem zalogaj-dva onoga što jako želim.

 

Погледајте ову објаву у апликацији Instagram

 

Објава коју дели Strahinja Jovančević (@strahinja.jovancevic) дана 7. Апр 2019. у 1:50 PDT

Iako se osmostalio i odselio iz roditeljskog doma, i dalje posećuje maminu kuhinju.

- Često sam kod mojih na ručku. Oko doručka se sam potrudim. Tom obroku zapravo posvećujem najveću pažnju. Jednom mesečno odem u prodavnicu zdrave hrane kako bih kupio orašaste plodove, badem, lešnik, indijski i brazilski orah, i mnogo žitnih pahuljica. Sve to kod kuće iseckam i pomešam u jednoj velikoj posudi i miran sam narednih mesec dana. Svakog jutra deo te smese pomešam sa algom spirulinom, vodom, jogurtom i mlekom od badema i pojedem. Ponekad dodam još ponešto što volim, najčešće med. Taj moj doručak ima i ime - zobalica. Posle toga sledi čaj. Najradije pijem voćni ili od nane, dok zeleni konzumiram umereno jer zbog neke supstance u svom sastavu vezuje nutrijente. Dva sata potom idem na trening, na koji nosim vodu sa elektrolitima ili neku prirodnu zamenu za nju poput kokosove ili brezine vode. Kada završim sa treniranjem, obično uzmem bananu ili surutku ukoliko sam se više umorio. Izbegavam gazirana pića, testeninu i konditorske proizvode, dakle sve što sadrži proste ugljene hidrate, masti, transmasti i industrijska ulja. Volim čokoladu, ali u obzir dolazi samo crna. Obavezno jedem meso, i to razne vrste. Ne verujem da profesionalni sportista može da bude vegetarijanac na duže vreme. Umem čak i da napravim odlične burgere.

POČETNIČKA SREĆA

Premda kuvar početnik, za pripremu ne bira jednostavna jela, već ona koja voli.

- Spremam ono što mi se sviđa, a štrudlu s makom obožavam. Kada sam je prvi put pravio, ispala je odlično. Imao sam neki recept, ali nisam ga se strogo pridržavao, više sam se uzdao u osećaj. I fil i testo su bili savršeni. Međutim, drugi put ništa nije valjala. Niti je testo bilo pečeno, niti fil ukusan. Ali praviću je opet. Mora da bude dobra.

Veruje u čudesnu vezu između kulinarstva i ljubavi, ali ne i u teoriju da put do muškog srca ide preko stomaka.

- Kako biste ostvarili očekivane rezultate, ono što radite treba da radite s ljubavlju. Svako jelo je lepše ako je pravljeno s emocijama, a još ako ga spremate za osobu koju volite, prosto mora da bude ukusno. Bilo bi mi drago da devojka s kojom sam u vezi ume da kuva, ali to svako nije presudno za odnos među partnerima.