Iako partnere nije osvajala isključivo kulinarskim umećem, specijalitetu od jagnjeće džigerice voditeljke RTS-a Ivone Pantelić niko nije odoleo, već su svi koji su ga probali želeli još
Otkad je otkrila kiku jabuke, novinarka i voditeljka RTS-a Ivona Pantelić (50) svakog jutra jede po jednu. Njom i kafom sa organskim mlekom počinje radni dan, a kad je pre podne kod kuće, doručak pojača miksom ceđenih sokova sa đumbirom, malo meda i limuna.
- Ponekad uzmem sir i losos sa hlebom, ali kupujem samo određene vrste, važno mi je da bude hrskav, svež i ukusan. Desi se da jabuku pojedem i uveče, iako znam da to nije dobro. Toliko mi prijaju kiku jabuke da njih prvo pakujem u kofer kad idem negde na put, jer ih nema baš svuda.
Prošle godine Ivona se suočila s kancerom dojke, i mada nije na specijalnom režimu ishrane, neke navike je promenila.
- Primetila sam da mi šećer i alkohol ne prijaju, uvek sam umorna posle njih i zato sam sam ih izbacila, a ni crveno meso ne konzumiram preterano. Ranije sam pila kafu na prazan stomak, bez jabuke, a sad umutim nes sa organskim mlekom, i to su jedine promene koje sam primenila zbog zdravlja. Naravno, ne idem u krajnosti i na rođendanima ne propuštam torte.
Nastavak teksta na sledećoj strani...
MAGIJA MAMINOG RUČKA
Dok je bila mlađa, hrana joj nije bila bitna, ali sada je ta vrsta hedonizma kod nje sve izraženija.
- Kao dete bila sam izbriljiva, nisam volela kuvana jela kakva najčešće prave sve mame i bake, a sada uživam u njima. Sa kćerkom Mašom često odem kod moje mame na ručak, iako ponekad teško uklopamo sve obaveze. Znači nam taj mali ritaul, u tih sat-sat i po obedujemo, pričamo o tome šta nam se dešavalo i osetimo čar porodičnog okupljanja za trpezom, koja se izgubila u ovom brzom životnom ritmu. To je magija maminog ručka.
Ivonina mama je majstor za punjene paprike, musake, pohovano meso, faširane šnicle, pire krompir.
- Pridržava se tradicionalnog jelovnika, a kćerka i ja se nismo ozbiljno potrudile da joj promenimo kuvarske navike od pre tri-četiri decenije. Ako bismo to i htele, trebalo bi nam vremena za takav ozbiljan projekat, a njega najmanje imamo. Ponekad mislim kako bi to bilo potpuno besimisleno, a nekad razmišljam da ne bi bilo loše kada bismo joj uvele bar dva nova, zdravija jela.
Voli i maminu sarmu, razna jela s povrćem, potaže od tikvica, karfiola, bundeve, brokolija, ali vrhuncem gozbe smatra pečeno prase sa ražnja.
- Pečenje jedem sa kupus salatom i renom, i ništa ne može sa tim da se meri. Ljubitelj sam i specijaliteta južne Srbije i Makedonije kakvi su ajvari, ljutenice, odnosno paprike na sto načina, kao i dobrih, punomasnih sireva i domaćih pita. Prija mi i italijanska kuhinja, ali mi je ponekad dosadna. Često letujem u Turskoj i iznenadila sam se koliko tamo koriste povrće, pre svega peršun, a imaju i divne pomorandže koje uspevaju u Antaliji.
Nedavno je u Beču jela razne vrste sušija.
- U jednom japanskom restoranu sa Mišlenovim zvezdicama prvo sam uživala gledajući kuvare kako spremaju suši. Inače ga ne naručujem bilo gde, ali tamo sam se, da li verujući zvezdicama ili Japancima, usudila da degustiram i neke ribe koje pre nisam smela da probam.
Kao vrsni sladokusac pravi razliku u ukusima, ali ne uspeva da otkrije sve začine.
- Pokušavala sam to, međutim, ne mogu da dokučim baš sve. Moja kćerka je mnogo bolja u toj disciplini, koja mi se i inače dopada kod ljudi. Kad vidim da neko poseduje taj talenat, prenesem to na njegov karakter generalno i takve osobe doživljavam kao vrsne analitičare. Volim kad kod muškaraca prepoznam tu vrstu prefinjenosti.
Nastavak teksta na sledećoj strani...
BOLJE PARČE MESA
Često posećuje i beogradske restorane, ali nikad ne koristi popularnost da od kuvara izvuče tajni recept.
- Svesno se ne služim time što me prepoznaju, ali mi prijatelji skreću pažnju da sam opet dobila veću porciju ili bolje parče mesa.
Upravo meso joj je zadavalo velike muke na početku kulinarske karijere. U međuvremenu je savladala ne samo tehniku pripremanja te namirnice, već je postala pravi majstor za neke gurmanluke, pa ko god ih proba jednom, poželi repete.
- Redovno se dešavalo da mi šnicla izgori u tiganju i bude tvrda kao đon. Nekoliko puta se meso u rerni potpuno ugljenisalo, ali sada sam time ovladala. Ne kuvam često, a kad mi se ukaže prilika, obavezno napravim džiger sarmu. Nije to prava sarma, već se jagnjeća džigerica samelje, izdinsta sa crnim lukom i začinima i slaže kao musaka u posudu. Zalije se jajetom umućenim s mlekom, pa prekrije jagnjećom maramicom. Ispeče se u rerni, a služi se sa kiselim mlekom. Pravim i pite sa sirom i spanaćem, ali ne koristim ulje, već isključivo svinjsku mast. Vodim računa gde kupujem kore, važno mi je da su dobre, a jaja nabavljam iz sela odakle je moj tata, od žene koju znam. I onda nema greške, svi traže još.
Dopada joj se kad muškarac ume da kuva, ima mnogo prijateljica čiji su muževi vrsni kulinari. Sigurna je da ljubav dolazi i preko stomaka.
- Postoji ta neka prečica, to je sasvim izvesno. Znači nam kad se neko potrudi i uloži određeni napor da nam spremi hranu. Bilo je i mojih partnera koji su kuvali za mene. Iskreno, nisu me tom veštinom osvajali, ali ja sam se ponekad služila tim tehnikama u zavođenju. Doduše, samo malo. Bilo je i romantičnih trenutaka sa brzom hranom na ulici, jer kad si mlad i zaljubljen, najmanje ti je važno šta jedeš. U mojim godinama sve je drugačije, pa je lepo kad sa nekim podeliš ukusan obrok, uz čašu dobrog vina, kad priča o hrani predstavlja uvod u uživanje u svim drugim temama.
Najnovije.
