Neobičan jelovnik Eve Ras: Jedem samo kašu i supu od petla

Kako se decenijama bori s opakom bolešću, glumica i književnica Eva Ras (80) naučila je da sluša svoj organizam. Može da jede samo dobro skuvanu i oceđenu kašu od ovsenih pahuljica i supu od petla. Mašta da ponovo oseti ukus korice hleba.

Pročitajte i Eva Ras tvrdi - Glumci su jeftina radna snaga!

YouTube/ Printscreen

- Ne nedostaje mi ono što sam jela pre nego što sam se razbolela. Jedino mi je žao što moje telo ne prihvata hleb. Kada saberem ceo život, hleb sam najviše volela - priznaje Eva i objašnjava zbog čega je njen jelovnik definicija monotonije: - Ima dana kada moj organizam ne prihvata vodu, a kamoli hranu. Malo toga mogu da stavim u usta a da nemam problema sa crevima. Ne prija mi ništa što u sebi ima vlakna. Satima kuvam ovsene pahuljice u blago zasoljenoj vodi, onda ih blendiram, pa tu kašu koju dobijem cedim kroz sito i na kraju jedem samo ono što je prošlo kroz njega. To mi je glavna hrana. Još na početku lečenja sam shvatila da danju, ako ništa ne jedem i ne pijem, nemam nikakvih tegoba, da ne padam u nesvest od mučnine, ali pošto kao i svi ljudi ne mogu da živim bez hrane, jedem noću kada sve poslove završim. Uzimam na svaka dva sata, kao beba, pomalo te tečnosti koju dobijem od ovsenih pahuljica. Dugo živim s bolešću i navikla sam da se hranim isključivo tako. Takođe sam naučila da se bolje osećam ako radim, i zato mi je i danas dan ispunjen obavezama. Sad snimam seriju  “Junaci našeg doba” Siniše Pavića. Lekari preporučuju rad kao vid terapije.

Pročitajte i Eva Ras - Povratak filmu

Marko Poplašen

Od slatkog konzumira samo džem od kajsija.

- Do pre godinu mi je prijao i jedan keks, a onda sam i od njega počela da osećam mučnine. Saznala sam da je fabrika koja ga proizvodi prodata i da novi vlasnici u taj keks umesto putera stavljaju palmino ulje, pa sam prestala da ga jedem. Ranije nisam imala problema od česmovače, ali sada isključivo pijem flaširanu vodu kao da sam u Zrenjaninu. Običan šećer stavljam samo u čaj, a pravim isključivo onaj od nane iz filter vrećica. Nekad sam volela i kamilicu, no ona više nije dobra za mene. Za ovih skoro dvadeset godina koliko sam bolesna shvatila sam da naš glavni organ nije mozak ili srce, već creva. Kada creva ne funkcionišu kako treba, ne rade ni srce i mozak.

Pročitajte i Eva Ras - Baš je lako bez muškarca

Youtube printscreen

Košer nije Sveto pismo

Iako je Jevrejka, košer kuhinje se nikada nije držala.

- Rodila sam se usred Drugog svetskog rata. Ne da moji roditelji nisu tada razmišljali o pravilima ishrane već su mi i ime promenili kako bi nas spasli od slanja u Aušvic. Moj deda po ocu je bio rabin i tokom rata je gledao da preživimo, da jedemo ono što se ima, a nije bilo mnogo toga. Objašnjavao nam je da tako mora, ali da ako ikada dođe mir, nećemo moći da jedemo svinjske papke. Dedu sam obožavala. Dva romana sam o njemu napisala. Izdvajao me je od druge unučadi i govorio da se nada da će se, dok ja porastem, jevrejska vera modifikovati, da će žene moći da budu rabini i da ću ga ja naslediti. Mnogo posle njegovog života zaista je i ženama omogućeno da budu rabini, a ja sam se ipak okrenula drugom pozivu. Odlazim u Izrael, imam tamo sestre, i vidim da se ni svi Jevreji ne drže svih pravila. Imamo 613 uputstava, micvi, za svakodnevni život, uključujući i ishranu. Ni moj deda ih nije sve znao napamet. Posle rata mama je koliko je mogla poštovala jevrejska pravila ishrane, pošto je oskudica trajala dugo. Moj suprug Radomir Stević Ras bio je Srbin pravoslavac i božanstven čovek. Kada smo se venčali, rekao je da ja treba da budem Jevrejka kao što jesam i da svako od nas treba da upražnjava svoju veru. Nisam se držala jevrejskih običaja jer nije bilo moguće da ih sve poštujem. Nisam spremala košer hranu jer suprug, koji je postio sve pravoslavne postove, ne bi mogao da je jede. Isto tako morala sam, kao i danas, subotom da radim, a Jevrejima je subota neradni dan.

Ceo tekst pročitajte u našoj Gloriji!