Aja Jung: Mnoga prijateljstva su prekinuta zbog toga što ne delim besplatne karte

Balerina i osnivač Beogradskog festivala igre (BFI), u intervjuu za „Politiku” otkriva kako je doživela  to što joj je dodljen Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza koji dodeljuje francusko Ministarstvo kulture.

-Orden nameće odgovornost koja ovoga puta, možda, i nije samo moja. Čast je kada priznanje dolazi iz bogate kulturne sredine u našu malu zemlju na Balkanu. Orden je jednako važan za celokupni esnaf i profesiju, baš kao i za budućnost umetničke igre u Srbiji. Na festivalu francuski umetnici nisu izostali ni jedne godine, a prekretnica u njegovom kreiranju bio je dolazak Baleta pariske Opere. Od gostovanja Silvi Gilem, Anjes Letestu ili Emili Koze, do otkrivanja koreografskih dela francuskih kompanija koje predvode Magi Maren, Matilda Monije, Anželin Preljokaž pomerane su granice

Idemo u susret 14. izdanju BFI koji će se održati se od 24. marta do 11. aprila . Kako komentarišete glasove da je to ipak privatna manifestacija?

-Svaki biznis se može uporediti sa trčanjem po nepreglednom terenu, prepunom krivina, litica i provalija. Oni koji imaju svoje preduzeće znaju o kojoj vrsti rizika i nesanice govorim. U Srbiji su malobrojni oni sa iskustvom u samostalnom poslovanju u umetničkim disciplinama, a pogotovo u oblasti savremenog scenskog stvaralaštva. Kada uspete da od gotovo nevidljive umetnosti, na margini interesovanja medija, institucija i publike, stvorite najatraktivniju i najprofesionalniju priču, čiji deo požele da budu i oni koji su mnogo veći i iskusniji, predstavnici planetarnog poslovnog uspeha koji se meri u milionima, onda je to ozbiljan skok. Baletskim rečnikom: grand jete (veliki skok).

Na proleće stiže Miša Barišnjikov, u žiriju konkursa BFI biće Vilijam Forsajt, to su dva jaka aduta. Da li postoji još iznenađenja koja biste mogli da otkrijete?

-Obezbedili smo senzacionalne umetnike od Kristal Pajt, Šaron Ejal, Dimitrisa Papajoanua do Helene Valdman, Damijena Žalea ili Tera Sarinena ... Ugostiti novo delo trupe Kid Pivot iz Vankuvera, Barišnjikova sa pričom o Brodskom, ekstravagantni Škotski plesni teatar čiji je najvatreniji navijač Marina Abramović, triptih čuvenog holandskog Introdansa, ili priču o odrastanju sa Akramom Kanom je dovoljno da imate festival. A to je samo jedan deo tronedeljnog programa! Ni jedna umetnička disciplina u proteklih nekoliko decenija nije uspela u kontinuitetu da predstavi toliko istinskih zvezda u Srbiji kao što je to igra, sa BFI. Po kalendaru prethodimo evropskim festivalima u Amsterdamu, Lionu, Veneciji, Monpeljeu... Tako naša publika pogleda mnoge naslove nekoliko meseci pre evropske. Zašto je potrebno biti mali i jadan da bi vas neko iz sažaljenja tobože voleo. E, nismo takvi! Beograd danas ima najbolji festival savremene igre!

Ali postoji tačka sporenja između vas i jednog dela domaće plesne scene. Pitaju se kako dolazite do sponzora, zašto učestvujete na konkursima Ministarstva kulture i grada kad imate „privatni” festival, a zamera se i da izbegavate domaće kritičare?

-Mislim da me napadi tek očekuju, ali oni su u opisu posla. Imam razumevanja za napadače. Sve je to ljudski i normalno. Pa, ja rušim višedecenijski model poslovanja koji ne preispituje umetničke rezultate, ozbiljno ugrožavam sistem uravnilovke i redovnih plata neprebrojivih samozvanih umetnika i eksperata, i neretko uništavam kuknjavu osmehom. To činim usput, dok se bavim svojim poslom, odnosno dobrim programom, važnim za državu, grad, institucije i sponzore, onim programom za koji se ulaznice moraju kupiti na vreme. Znam da se uspeh pozorišnog dela meri na blagajni, baš kao što sam sigurna da su mnoga „prijateljstva” prekinuta zbog toga što ne delim besplatne karte. Što se kritičara tiče, o Kanu, Forsajtu i Barišnjikovu, baš kao i o Kilijanu ili Eku pisali su mudro i oprezno najcenjeniji svetski kritičari. Nekako se tu neumitno nameće i pitanje ko bi se ovde našao od karijere, iskustva i pera da stane na crtu?

Uvek se isticalo i to da nemate na festivalu domaće autore, da li je tako?

-Tokom prethodnih 13 godina predstavili smo više od 300 koreografskih radova, ili skoro stotinu autora koji jesu deo istorije i budućnosti igre. Ne zaboravimo da su Edvard Klug, Gaj Vajcman i Jasmin Vardimon učestvovali u stvaranju domaćih produkcija i trupa... Sa druge strane, festival je u nekoliko navrata predstavio radove sa repertoara beogradskog Baleta, koje je Narodno pozorište dobilo zahvaljujući BFI, ali i dela Ilića, Makarevića, Markovića... Postoji želja da se unapređuje domaća scena. Nedavno smo pokrenuli konkurs „Vip talenti” za domaće koreografe, a Vilijam Forsajt će predsedavati žirijem.

Da li postoji šansa da se naši umetnici, bez obzira na razlike i animozitete, ipak okrenu toleranciji?

-Većina baletskih umetnika su naši saveznici, najvernija publika i navijači. Delovanje nekoliko zluradih i frustriranih ljudi ne može se protumačiti kao stav esnafa. Ako shvatite da kroz Nacionalnu fondaciju za igru dnevno prođe bar 50 baletskih umetnika, da uče od najboljih koreografa i igrača ili, ako pomislite da BFI svake godine prati preko 22.000 gledalaca koji aplaudiraju, kritikuju, zahtevaju, jasno je da je to dovoljno da se osnuje politička partija! Dokle god se balet i igra budu kreirali po bifeima i garderobama, ili u anonimnim prepucavanjima na sajtovima, nećemo videti ništa dobro na sceni. Dugujemo publici dela vredna pažnje, a mladim igračima mogućnost da igraju.