Jovan Maljoković: Zabranio bih svaki vid nekulture

Poznatog džez saksofonistu i lidera ‘Balkan salsa benda’ uvek rasplače dobra muzika, nema hrabrosti da nauči da vozi jedrilicu, a iskreno se divi Dušku Gojkoviću zbog njegove posvećenosti poslu

Zbog čega ste odabrali džez?

- Kao klinac sam slušao “Big Bend” i svidela mi se linija saksofona. Poželeo sam da ga sviram. Takvi trenuci određuju karijeru. Maštao sam i da imam svoj klavir na kome ću svirati kad god mi padne na pamet, i to mi se obistinilo. Klavir mi je na metar i po od kreveta pa mogu da zabeležim i odsviram nešto i u pola noći ako je potrebno.

Na svakom albumu imate i neke instrumentalne kompozicije?

- Na tek objavljenom jedanaestom, “Vrelini”, nalazi ih se četiri. To su takoreći mali džez koncerti u kojima smo bogatu muzičku tradiciju uspešno spojili sa džez, soul i fank akordima.

Osoba kojoj se najviše divite?

- Ljudima koji su posvećeni svom poslu, predanima, onima koji rade iz ljubavi. Dušku Gojkoviću, recimo, koji ima 80 godina, a i dalje svakog dana vežba, posvećen je trubi i džezu. Proslavio je srpski džez svirajući po evropskim festivalima, klubovima, na koncertima.

Šta ne možete da podnesete?

- Nadmenost i oholost. One su opasne po ljudski rod. Ne volim ohole ljude, one koji u sebi nemaju skromnost da na normalan način pokažu da vrede. Ukoliko vrede, ljudi će to sami primetiti i više ceniti i poštovati.

Kod prijatelja cenite?

- Odanost. I u rodnom Valjevu i u Beogradu imam prijatelje iz srednje škole, s kojima sedim i družim se. Oni su zaista pravi drugari, što se pokazalo tokom niza godina. Srećan sam što ih imam. I jesam srećan čovek, puno snova mi se ispunilo.

Za šta niste dovoljno hrabri?

- Kad sam bio mlađi, želeo sam da odem u Ameriku na usavršavanje, ali nije mi se dalo. Ipak, imao sam sreće da šest godina sviram sa američkim muzičarima, što je svojevrsna škola.

Koju veštinu ste najteže savladali?

- Voleo bih da budem toliko hrabar da vozim neku jedrilicu na moru i u njoj obiđem svet. Ipak, ne usuđujem se.

Šta vas najčešće nasmeje?

- Duhoviti ljudi i njihove zgode. Uživam kad svake subote sednem u moju lokalnu kafanu i slušam ih. Radujem se i od srca ismejem. Ali se mnogo puta nasmejem i ljudskoj gluposti, koja je izgleda večna.

A rastuži?

- Najosetljivi sam kad čujem mnogo dobru muziku. Odmah mi krenu suze.

Zabranili biste?

- Svaki vid nekulture. Ima je toliko da me je često stid, pošto je zavladalo pravilo da su oni najgori u centru pažnje.

Omiljeno putovanje?

- Havana. Tu muziku sam slušao još od filma “Bal na vodi”, čarobne Ester Vilijams i trube Harija Džejmsa, i zamišljao da odem na to čarobno ostrvo. Posle mnogo godina s najboljom postavom beogradskih muzičara gostovao sam na festivalu “Karibi”.

S kojom istorijskom ličnošću biste voleli da se sretnete?

- Sa Dositejom Obradovićem, jer je velika ličnost, prosvetitelj, s važnom misijom, čovek koji je znao da potiče iz naroda gde polovina ljudi nije ni znala da piše.