Direktor Pozorišta ‘Boško Buha’ u intimnoj abecedi otkriva zbog čega voli mostove, kako se u sreću uzdaju samo budale i zašto je džentlmen vrsta u izumiranju
a Albukerki. Volim tu da skrenem.
b Beskonačno, nezamislivo omeđenom ljudskom umu, svemir koji nema kraj.
c Centar, mesto za pogodak.
č Čađ, furunica kad se iznervira.
ć Ću, ćeš, će, ćemo, ćete, će. Naučio iz pravopisa.
d Dobro drvo, jedna od lepših priča koje sam pročitao.
dž Džentlmen, vrsta u izumiranju.
đ Đevrek ili “pun stomak pa onda poezija”.
e E pa ne mogu baš sve da vam kažem.
f Fontana želja.
g Goropad, mahom ukroćena.
h Hm.
i I tako dalje.
j Ja, naravno.
k Kostolomac, što sam stariji, sve češće mi pada na pamet.
l Laž, ono što ne podnosim.
lj Ljubav, ono čime se ponosim.
m Most i sve što spaja.
n Neprijatelj, onaj koga volim da sretnem na putu.
nj Njegovo veličanstvo, recimo JA, omiljeni lik iz bajke.
o Ostrvo, kad nekoga sretnem razmišljam da li bih ga tamo poveo.
p Pucanj, posle toga je mrak pa ne vidim da pišem objašnjenje.
r Rekao sam.
s Sreća, ono u šta se uzdaju budale.
š Šta rekoh?
t Trougao, jedna od stranica piramide ka čijem vrhu čovek ide.
u Uspomena, ono čega se obično ne sećam.
v Vlast, porok koji me plaši.
z Zajam, svakako za izbegavanje.
ž Žeton, tako mali, a tako mnogo toga rešava.
Najnovije.
