Kustendorf klasik: Počinje festival ruske klasične muzike

Autor:

10.07.2019 15:00

Foto:

Foto:



Sedmi festival ruske klasične muzike, od ove godine pod imenom „Kustendorf Klasik“, počinje danas u Drvengradu i do 12. jula okupiće 50 mladih muzičara iz renomiranih muzičkih škola i sa akademija iz Srbije, Republike Srpske, Rusije, Belorusije, Nemačke i Kine.

Učesnici će se takmičiti za Zlatnu, Srebrnu i Bronzanu matrjošku u dve starosne kategorije –od 13 do 17 i od 18 do 25 godina, a najbolje će izabrati žiri u kome će biti rektor Državne muzičke akademije iz Belorusije Jekaterina Dulova (predsednica), kompozitorka Anja Đorđević i pijanista Aleksandar Madžar.

Na svečanom otvaranju festivala koncert će održati poznati ruski violista Jurij Bašmet, druge večeri nastupiće Madžar, kao i bariton Vasilij Gerelo uz klavirsku pratnju Olega Vajnštajna.

Bašmet i Madžar će nastupiti sa Simfonijskim orkestrom „Kustendorf“ pod dirigentskom palicom maestra Srboljuba Dinića.

Festival će zatvoriti koncert violončeliste Nareka Haknazarjana, narodnog umetnika Jermenije, violiniste Hačatura Almazjana i baritona Efima Zavaljnog, kao i Kragujevčkog pevačkog društva u pratnji Južnosahalinskog simfonijskog orkestra pod dirigentskom palicom Tigrana Haknazarjana.

Program će obuhvatiti i radionice za mlade talente koje će voditi gosti festivala.

U revijalnom programu biće izvedena savremena opera Mikaela Tarivardijeva Očekivanje u režiji Vladana Ćurkovića i pod dirigentskom upravom Marije Stajić, dok će u u okviru pratećeg programa u jutarnjim časovima biti prikazani filmovi Tema Gleba Panfilova i Dobrodošli, ili bez prestupa Elema Klimova.

Večernji sati su rezervisani za džez u „Prokletoj avliji“.

Festival, koji je do ove godine nosio naziv „Boljšoj“, zajednički projekat režisera Emira Kusturice i kompanije „Gasprom njeft“, pruža priliku mladim izvođačima da se predstave i upoznaju se sa istaknutim umetnicima, da podele iskustva i sa vršnjacima iz drugih zemalja i kao takav postaje odskočna daska za razvoj njihove buduće karijere.

Maja Gašić

Autor