Slobodan Stefanović: ‘Mr. Kitchen’ u mestu gde se ukrštaju budućnost i tradicija

Za vreme posete prestonici Japana glumac i autor emisije ‘Mr. Kitchen’ Slobodan Stefanović otkrio je kako u gradu ima više od tri stotine restorana sa Mišlenovim zvezdicama, uverio se da se tradicija i modernizam mogu skladno dopunjavati i zaključio da je to najnaprednija i najcivilizovanija tačka na planeti

Oduvek sam imao veliku želju da posetim Japan. U društvu nekolicine ljubitelja avanturističkih putovanja to sam konačno i učinio. Japan je zemlja kao nijedna druga. Njegova prestonica, Tokio, broji 35 miliona stanovnika i izgleda kao grad budućnosti.

Peti ukus

S obzirom na to da vodim kulinarsku emisiju, najzanimljivija mi je bila japanska gastronomija. U Tokiju se nalaze najbolji restorani sveta, to je grad sa više od tri stotine Mišlenovih zvezdica. Ishrana Japanaca je savršeno izbalansirana, od njih možete da naučite kako da jedete raznovrsno bez prevelikog odricanja i da pritom ostanete vitki. Oni su otkrili peti ukus. Pored kiselog, ljutog, gorkog i slatkog, postoji umami, slasno i slano, i odskora je priznat svuda u svetu. Ramen, miso, suši, tempura, edamame, udon nudle, gjoza, šta god da probate, nećete pogrešiti. Čini mi se i da su iz mora izvadili sve što su mogli i preradili u sušenu hranu. Ponuda se najbolje vidi na ogromnoj ribljoj pijaci Cudžki, gde možete jesti veoma kvalitetno za malo novca. Sveža riba i pirinač su osnove ishrane, a tehnika pripreme pirinča se uči godinama. Svaka riba ima zasebnu tehniku sečenja, sa različitim noževima. Potpuna kulinarska umetnost.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Rakrsnica sveta

Najveća svetska košnica u najpoznatijem delu grada, raskrsnica Šibuja, mesto je koje morate da obiđete. Na zeleno svetlo na semaforu reka ljudi kreće se u različitim pravcima i taj prizor deluje nestvarno. U istoimenom kvartu nalazi se mnoštvo prodavnica i restorana, a tu se, kod čuvene bronzane statue psa Hačika, poznatog po istoimenom filmu sa Ričardom Girom, okupljaju mladi.

Čišćenje duha

Nismo mogli da propustimo posetu prelepom budističkom hramu Senso Dži, koji datira iz VII veka. On je nedavno renoviran, a u njemu možete da saznate o svojoj sreći izvlačenjem listića ili da pročistite duh uz dim mirišljavih štapića. Ukoliko izvučete lošu sreću, tradicija je da listić zavežete za nešto i sve će biti u redu.

Park trešanja

Jedan od najpoznatijih i najposećenijih parkova jeste Ueno, u kome je više od hiljadu stabala trešnje. Ako planirate put u aprilu, prisustvovaćete spektakularnom cvetanju trešnje, fenomenu koji oduševljava. Zgrada Metropolitan, sedište vlade, među najvišima je u gradu, ulaz je besplatan, a pogled na Tokio sa najvišeg sprata nezaboravan. Po vedrom danu vide se i vrhovi planine Fudži.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Lekcija dobrote

Ljudi i ulice Tokija jesu ono što ovaj grad čini velikim. Postoji idealno mesto pored kule Skytree, jedne od najviših građevina na svetu, gde turisti stanu da se slikaju. Nasmejani baka i deka sede na klupi pored, sa parčetom papira na kom piše “Ne treba nam novac”. Pomažu turistima da naprave najbolju fotografiju pomoću posebne “ogledalo tehnike”, kako bi kompozicija ispala dobro, a poklanjaju im i origami koji sami prave. Kažu da se Japanci uvrede ako im ostavite bakšiš. Ipak sam pokušao, i ljubazno su odbili. Otišao sam zahvalan i postiđen tolikom dobrotom. U Zemlji izlazećeg sunca naučio sam i lekciju kako da budem bolja osoba.

Manga na ulici

Japanci su specifičan narod, uvek su ljubazni i nasmejani, i vrlo su pošteni. Uglavnom nose maske preko lica zbog velikog zagađenja. Fascinirani su anima filmovima i manga stripovima. Preko dana su obučeni konzervativno, ali noću mladi izlaze u šarenoj garderobi, cipelama s velikim platformama, kikicama u kosi, raznobojnim frizurama, sve u manga stilu. Većina ne govori engleski, ali neverovatno su uslužni ako ih nešto pitate. Desilo mi se da je prodavac napustio svoje radno mesto kako bi me odveo do obližnje menjačnice jer nije znao da mi objasni gde se nalazi. U metrou na razglasu možete čuti upozorenja da se ne priča i da se utišaju mobilni telefoni. Stanovnici Tokija to poštuju, a ne bune se ni u “špicu” kada profesionalni “gurači” potiskuju narod u voz kako bi što više njih stalo. Na ulici ne postoje kante za đubre, svi su odmalena naučeni da svoje smeće nose sa sobom. To za turiste ume da bude problem.

Nastavak teksta pročitajte na sledećoj strani...

Kabuki

U centru Tokija postoji čuveno staro kabuki pozorište Kabukiza. U njemu se predstave igraju tokom čitavog dana, različite su dužine i deo su japanske kulture. Za one sa dubljim džepom tu je i luksuzni kvart Ginza, gde se nalaze radnje svih najskupljih brendova na svetu. Hoteli kapsule su u celom gradu. Iako su sobe minijaturne, sve imaju televizor, wi-fi i konzolu za video-igre.

Bez kontrole

U radnjama obavezno vraćaju i najmanji kusur, bicikli stoje ispred svakog hotela bez ikakve zaštite od krađe, u metrou nema kontrole jer se podrazumeva da ste platili kartu. Obišao sam mnoge zemlje, međutim, tvrdim da je Japan najnaprednija i najcivilizovanija tačka na zemljinoj kugli.

Tokio trivija

Fudži, odnosno Fudžijama, sa 3.776 metara najviša je planina u Japanu. To je vulkan koji je poslednju erupciju imao 1707. godine, ali ga geolozi i dalje tretiraju kao aktivan. Karakterističnog kupastog oblika, prepoznatljiv je širom sveta, a Japanci ga smatraju svetim simbolom svoje domovine i svakog proleća na hiljade njih penje se do hrama smeštenog na vrhu. Planina je deo nacionalnog parka Fudži-