Ida Prester: Eksplozija boja i hektar sreće u Eskobarovom gradu

Tokom dvonedeljne posete latinoameričkoj zemlji pevačica Ida Prester obišla je Medeljin i Bogotu, u kojima je izbegavala zloglasne kvartove, kupala se u bazenu na krovu kuće u Kartaheni, kao i na rajskim plažama malog ostrva Mukura, po kojima se slobodno šetaju iguane

Suprug i ja smo dugo planirali posetu Latinskoj Americi, a o Kolumbiji smo slušali utiske oduševljenih prijatelja. Predivna priroda, eksplozija boja, topli ljudi i vrlo povoljni aranžmani motivisali su nas da krenemo na put. Pored toga, odgledali smo i seriju “Narcos” koja nam je dala dodatni podsticaj.

Crvena cigla

U dve nedelje, koliko smo boravili u Kolumbiji, potrudili smo se da vidimo što više toga. Naša prva stanica bila je Bogota. Čitali smo da je najbolje ne ulaziti u neke delove glavnog grada, pa smo ih izbegavali. Držali smo se uobičajenih turističkih ruta i uživali u raznolikosti prestonice. Od malih šarenih kuća starog, kolonijalnog dela do luksuznih, modernih vila izgrađenih od upečatljive crvene cigle po kojoj je Bogota poznata.

Grafiti umesto pištolja

Odatle smo krenuli za Medeljin, drugi po veličini kolumbijski grad, koji je u doba kada je u njemu živeo Pablo Eskobar proglašen najopasnijim mestom na svetu. Tada je čitav grad bio “ratno polje”, bande su se obračunavale na ulicama, uz veliki broj nevinih žrtava. Nakon Pablove smrti državne službe uspele su da zauzdaju oružane sukobe i sasvim smire situaciju. Danas u Medeljinu horde zapadnjaka uživaju u šarenim ulicama, modernim kafićima i opuštenoj atmosferi. Eskobarove “rute” su i dalje vrlo popularne u turističkoj ponudi, ali vlast se izrazito trudi da promeni tu sliku i izbriše nekadašnji imidž. Zloglasna Komuna 13, najopasniji deo grada i poprište najgorih sukoba, pretvorena je u uličnu galeriju sa grafitima. Siromašne četvrti u favelama povezane su sa centrom novosagrađenim žičarama i pokretnim stepenicama. U poslednjih desetak godina uložen je ogroman novac u modernizaciju i infrastrukturu. Oduševila nas je ova transformacija.

Šarene fasade

Posle obilaska Eskobarovog grada, otišli smo na obalu, u pitoreskni gradić Kartahenu, karipsko turističko središte. Napravljen je u španskom kolonijalnom stilu, fotografije njegovih šarenih fasada obišle su svet. Arhitektura je vrlo očuvana i uistinu oduševljava. Najviše su mi se dopali bazeni po krovovima, mnoštvo zgrada ih ima, a pogled s njih je nezaboravan. Plivaš u bazenu i mašeš komšijama u bazenu na zgradi preko puta. Nestvarno.

Najlepše plaže

Iz Kartahene smo otplovili na malo karipsko ostrvo Mukura, na kome nema saobraćaja, a do njega se može stići samo brodom. Ima samo stotinak stanovnika i najlepše plaže na svetu. Pravi karipski raj. Videli smo iguane koje se slobodno šetaju, ogromne tropske leptire, egzotične ribe i školjke.

Hektar sreće

Najzanimljivije nam je zapravo bilo ostrvo Santa Kruz. Spominje se u brojnim dokumentarcima i top-listama čudesnih kutaka na planeti. Prilično je malo, površine je svega jedan hektar, pripada Karibima i poznato je kao najgušće naseljeno mesto na svetu. Ima nekoliko ulica i radnjica, školu, doktora. Pitku vodu im svakih nekoliko dana dopremaju s kopna. Oko hiljadu stanovnika živi u stotinak kuća, i mada nemaju nijednu plažu, glavni izvor prihoda im je turizam. Turisti iz celog sveta dolaze da vide ovu neobičnu zajednicu. Najveći utisak mi je gomila dece koja odrasta zajedno. Idu u jedinu školu na minijaturnom ostrvu, vesele se, viču i igraju fudbal na mikroterenu, bez automobila i stranaca. Svi se međusobno poznaju i dele dobro i zlo, niko ne želi da se odseli sa ostrva, iako vlada pokušava na to da ih motiviše jer je prenaseljeno. Međutim, žitelji odbijaju da idu, kažu da im je lepo. Čarobno i bizarno, kao iz neke priče Kolumbijca Gabrijela Garsije Markesa. Mislim da je detinjstvo tamo predivno.

Banana umesto krompira

Kolumbija nas je oborila s nogu i prirodnim lepotama. Jedna je od zemalja s najvećim brojem biljnih i životinjskih vrsta. Uživali smo u raskoši boja i mirisa. Hrana je vrlo ukusna, bazirana na piletini, lokalnoj ribi i povrću. Bananu koriste umesto krompira, što nas je iznenadilo, dobra je fora. Ljudi su stvarno izuzetno dragi. Shvatili su da im je turizam važna privredna grana, uslužni su i fini. Kad sam to primetila i rekla našem kolumbijskom vodiču, nasmejao se i odgovorio: “Znate kako se kaže kod nas? Mi Kolumbijci smo veoma pristojni i nasmejani. Sve dok ne odlučimo da te ubijemo”. Šalu na stranu, Kolumbija je predivna i prijateljska zemlja, ali morate poštovati određena pravila. Nismo imali nijedan incident, osećali smo se svugde sigurno i dobrodošlo.