Za vreme boravka u državi u centralnom delu Latinske Amerike džez muzičar Stjepko Gut uverio se u udobnost vožnje gondolom u La Pazu, posetio ploveća ostrva na kojima živi narod Uru i nije propuštao nezaboravne izlaske sunca na jezeru Titikaka
Oduvek sam želeo da obiđem Južnu Ameriku jer me veoma interesuju stare kulture. Posle Perua, boravio sam dve nedelje u Boliviji i oduševio se. Zemlja je neverovatna. Posebno mi se dopao glavni grad La Paz, koji se prostire na visinama od 3600 do više od četiri hiljade metara nadmorske visine i okružen je planinama.
View this post on Instagram
Funkcionalno i brzo
Ono što stranac prvo primeti kad dođe u La Paz jeste gusta mreža gondola, svi se prevoze njima pošto tako štede vreme. Sistem se zove teleferino, zapravo metro u vazduhu, štedi vreme i odlično funkcioniše. Rado sam ga koristio. Da biste se, recimo, popeli na tačku koja se nalazi otprilike dva kilometra vazdušnom linijom uzbrdo od pozicije na kojoj se nalazite, bilo bi vam potrebno više od pola sata pešice, dok gondolom stižete za samo nekoliko minuta.
View this post on Instagram
Dolina meseca
Iako su me mnogi plašili da grad nije bezbedan i da treba da vodim računa, jer sam putovao sam, nisam doživeo nijednu neprijatnost. Pošto sam tamo proveo sedam-osam dana, dnevno sam prelazio i više od dvadeset kilometara obilazeći razne znamenitosti. Izuzetno su mi se svideli Arheološki i Etnografski muzej. U Arheološkom su izloženi artefakti pronađeni pored jezera Titikaka, dok sam se u Etnografskom divio kapama starim 250 godina koje su napravljene od najfinije vune lama i alpaka. U blizini grada nalazi se i poznata Dolina meseca, koja veoma podseća na našu Đavolju varoš, s brojnim šiljastim vrhovima. Deluje kao pejzaž s druge planete.
View this post on Instagram
Imao sam sreće da se u La Pazu zadesim za vreme Gran podera, dvodnevne svečanosti koja je kombinacija verske procesije i karnevala. Na paradi je sviralo više od sedam hiljada muzičara, koji su bili sjajni, a procesija sa oko 40 hiljada ljudi obišla je skoro čitav grad. Bilo je vrlo zanimljivo. Učesnici, odeveni u živopisne kostime, igrali su i pozdravljali posmatrače. Sve to podsetilo me je na čuveni karneval u Rio de Žaneiru i mnogo mi se svidelo.
View this post on Instagram
Dobronamerni domaćini
Žitelji Bolivije su vrlo ljubazni i gostoprimljivi, mada smo se nešto teže sporazumevali jer mnogi od njih ne govore engleski, dok moj španski nije baš idealan. Veoma su pitomi i zanimljivo je da nijednom nisam čuo da je neko povisio ton, kamoli vikao na nekoga, ni na ulicama, ni u restoranima ili hotelu. Taj detalj mi je delovao potpuno nestvarno.
Povratak u prošlost
Morao sam da obiđem i nalazište Puma Punku na obali jezera Titikaka, najvišeg plovnog jezera na svetu, smeštenog na 3.800 metara visine, koje dele Bolivija i Peru. Toliko je plavo da imate utisak kao da ste na moru, a okružuju ga Andi, sa vrhovima prekrivenim snegom. Posetio sam i ploveća ostrva na kojima živi narod Uru, koji je po legendi došao Amazonom pre više od hiljadu godina. Priča se da su oni, pošto nisu mogli da dobiju zemlju gde bi se naselili, sami napravili ploveća ostrva od trske i na svakom od njih živi po deset-dvadeset ljudi. Ranije ih je bilo više od sto, ali ih je posle velikog nevremena koje ih je zadesilo pre 20 godina ostalo znatno manje. Išli smo od jednog do drugog ostrva brodićem i pokazivali su nam kako oni žive, bez struje i ikakvih drugih tekovina savremene civilizacije. Životni vek im je prilično kratak, zbog velike vlage i hladnoće kojoj su stalno izloženi, jer leti se temperatura tokom noći spusti na samo četiri-pet stepeni, dok su zimske noći još hladnije, tada živa u termometru ide i do minus pet.
View this post on Instagram
Kopakabana
Izlasci sunca na jezeru su nestvarni, boje su neverovatne. Ustajao sam u zoru kako bih mogao da im prisustvujem, nisam želeo da propustim tako uzbudljiv početak dana. Posetio sam i njihovo čuveno letovalište Kopakabanu, koje se takođe nalazi na obali jezera. Uživao sam u predivnoj, skoro netaknutoj prirodi, ali i u hrani. Izuzetno je ukusna, probao sam razne vrste pasulja, krompira i nekog povrća čijeg se imena ne sećam. Stekovi su izuzetni, verovatno zbog toga što se te životinje gaje na visinama gde nema nikakvog zagađenja.
