Turneja Beogradske Filharmonije iz ugla Jelene Milašinović: Noć u Vašingtonu

Poznajem obe obale Sjedinjenih Američkih Država, iako mi je istočna češće “nadohvat ruke”. Međutim, jedan američki pečat u pasošu uvek će mi biti poseban, onaj sa turneje po SAD Beogradske filharmonije, koja je obuhvatila i nastup u Vašingtonu, tačnije u Muzičkom centru Stratmor u Severnoj Betesdi.

Pročitajte i Nisu više podstanari - Mišel i Barak Obama kupili kuću u Vašingtonu za osam miliona dolara

profimedia

Naša Filharmonija je svuda bila prava senzacija, radoznalo je dočekivana i ispraćana ovacijama. Tako je bilo i u Vašingonu, i to na način koji oslikava suštinu ovog grada, prestonice svetskog establišmenta. Nastupali smo u fantastičnoj i ogromnoj dvorani, a zahvaljujući američkim prijateljima Beogradske filharmonije, u čast našeg koncerta bio je priređen i veličanstven prijem, baš onakav kakav se viđa u filmovima.

Doček zemljaka

Turneju smo započeli u Čikagu, u zgradi njihovog simfonijskog orkestra, koji predvodi čuveni Rikardo Muti. U ovom gradu je bilo najviše publike našeg porekla, koja nas je dočekala uz jedva savladano nestrpljenje. Potom smo nastupali u Klivlendu u čuvenom Severans holu, zdanju jednog od najboljih orkestara sveta. U neizbrisivom sećanju je zajedničko intoniranje himni uz vojni orkestar Nacionalne garde Ohaja, koji je, u znak poštovanja, našu himnu svirao napamet. Turneja se nastavila u Vašingtonu, a finale je bilo u prepunom Karnegi holu u Njujorku, uz ovacije koje još uvek jasno čujem. Publika je bila na nogama, dok je ceo orkestar, zajedno sa svojim menadžmentom, pucao od sreće i ponosa.

Ptanje za pamćenje

Najinteresantniji deo svake turneje je upoznavanje nove publike. Svaki koncert je drugačiji od prethodnog jer se mentaliteti i način slušanja razlikuju. Sinergija koja se posredstvom muzike ostvaruje između umetnika i publike za mene je jedan od najuzbudljivijih fenomena. Uspostavljanje tog kontakta najbolje osećaju muzičari sa bine, ali takođe i mi koji ih slušamo i navijamo iz sale. Jednom se moja reakcija, nakon uspešnog izvođenja filharmoničara, toliko razlikovala od ostatka publike da me je iznenađena gospođa sa sedišta pored radoznalo upitala: “Vama je sigurno muž u orkestru?”

Pročitajte i Nesvakidašnja priroda i neobična gastro iskustva - Miomir Petrović otkrio lepotu ove zemlje! (foto)

profimedia

Atmosfera moći

Najintenzivniji utisak koji pamtim iz Vašingtona je atmosfera ovog grada i odjek dostojanstva prestonice sveta. Dovoljno je samo da se vozite kroz njegove kvartove i već se nameće zaključak da prestonica upravo ovako treba da izgleda. U slučaju Vašingtona to ne samo da se vidi već se i čuje - huk svetske moći. Organizacija grada, njegove tačke koje šalju simboličnu poruku o esenciji demokratije ogledaju se kroz oficijelne predstavnike u vidu najpoznatijih spomenika sveta, ali isto tako i kroz one nezvanične. Naime, “glasine” kažu da reč lobiranje poreklo vodi baš od lobija čuvenog hotela Vilard, pogotovo uz autentični koktel “mint julep”.

Filmska scena

Svako ima neku fiksaciju iz “američkih filmova”, a moja su oni njihovi veliki kamioni koji krstare zemljom i prelaze vremenske zone na drumu. Takav jedan ogromni teškaš bio je parkiran pored Stratmor centra i nije mi smetala svečana haljina da zavirim kroz prozor sveta sasvim drugačijeg od onoga u koji ću upravo ući, gde je sve na note.

Gotovo sam sigurna da za jelo nisam imala vremena, a zbog rada u obe vremenske zone, za američke i domaće medije, nažalost nisam uvek stizala da sa filharmoničarima nazdravim uspehu. Prva asocijacija na PR menadžera je užurbana osoba sa nekoliko telefona u ruci koja priča i piše u isto vreme. Na turnejama je ritam jako intenzivan, pravite izveštaje, šaljete materijale, dovijate se za internet, radite iz autobusa, sa benzinskih pumpi... Sećam se da sam se posle vašingtonskog koncerta muzičarima pridužila tek u dva ujutro i svi su se iznenadili kad mi je u to doba zazvonio telefon. Bio je to Radio Beograd, u koji sam se najnormalnije uključila da izvestim o koncertu jer je nov dan u Srbiji uveliko bio počeo.

Pročitajte i Voditeljka Marija Egelja posetila je jedini grad na svetu koji se prostire na dva kontinenta! (foto)

profimedia

Luda vožnja

Poslednje što mi je bilo tada na pameti je šoping. Ali ipak, na kraju turneje i uz malo dograbljenog vremena u Njujorku, zbog jednog para cipela sam na “zapušenoj” Petoj aveniji ušla u rikšu kako bih se izborila sa saobraćajnom gužvom i sjurila se sa jednog njenog kraja na drugi. Idealan način da savladate kamenje u bubregu, ako ga imate.

Staza slobode

Poseban vašingtonski utisak je demokratija u visokoj rezoluciji. Čuvena je izreka da je tiranija kad se građani plaše svoje vlasti, a kad se vlast plaši svojih građana, to je sloboda. Ta sloboda se često traži duž cele avenije Pensilvanija koja povezuje dve najznačajnije političke institucije - Belu kuću i Kapitol. Ona je epicentar snažnih poruka, najvažnija američka ulica na kojoj se paradira ali i žustro protestuje. U Vašingtonu možda nećete pronaći rikšu i uzbuđenje sa njujorških avenija, ali su njegova svetla personifikacija svetske imperije, koja ovu prestonicu čine otmenom i dostojanstvenom.

Adrenalinska pasija

Beogradska filharmonija u jednoj od najlepših dvorana sveta ipak je moja najsnažnija vašingtonska slika. Muzički centar Stratmor je impresivno zdanje i jedna od najmodernijih sala gde je orkestar nastupao. Koncertne dvorane su moja pasija, obilazim ih na svakom putovanju, a adrenalin mi raste samo od pomisli da ćemo i mi uskoro dobiti jednu sličnu.