Saradnja Jelene Blečić i Epsona: Kad se spoje umetnički duh i vrhunska tehnologija

Kako izgleda kad se umetnički duh Jelene Blečić spoji sa vrhunskom tehnologijom, videli smo na sajmu grafičke, papirne i kreativne industrije Grafima. Na štandu „Epsona“ izložene su fotelje, odeća, tašne, aksesoari i niz drugih predmeta koje svakodnevno upotrebljavamo, na kojima je Jelenin prepoznatljiv dizajn, a odštampale su ih „Epson“ mašine.

Čini se da nema toga što njena mašta i njihovi aparati ne mogu da naprave, a o toj saradnji Jelena kaže da je potpuno prirodna, jer im je stvaralački pristup vrlo sličan njenom:

- Ja sam vizuelni umetnik koji podjednako voli da istražuje na polju slikarsta i kroz svoj autorski dizajn. Smatram, čak, da promena pristupa iz čisto umetničkog u onaj koji je primenjen, brusi moju misao, čisti je od bilo kakvih viškova i primesa koje mogu da „žuljaju“, osvežava vraćanje na prethodni medij. Za Epson je zanimljivo da vide kako se sve primenjuju njihove nove tehnologije. Što su kvalitetniji primeri, što su rezultati bolji i inovaativnijji, imaće novije teme za razmišljanje za sledeći korak, jer – šta je proces stvaralaštva nego pomeranje granica i novi koraci?

Da li vam nova tehnologija donosi nove vidove inspiracije?

- Pre svega, život mi je inspiracija, ali i ukrštanje medija, kombinovanje materijala, potom upoznavanje materijala, kao i osetljivosti na sudare različitih materijala i tehnologija. Tada dobijate nove “ukuse”, koje prepoznaje oko i duša. Nije dovoljno poznavati samo materijal ili tehnologiju, jer gledamo srcem, a slušamo duhom. Kad sve to u podsvesti povežeš, dobiješ kombinaciju koja sama otvara vrata. Da nisam ovde i da ništa ne kažem o ovome što vidimo, i da ljudi uopšte ne znaju ni kako je ni na čemu je ovo nastalo, ovi komadi bi svojim iskrenim odnosom sami sebi otvarali vrata.

“Žive” boje su uvek bile vaš zaštitni znak. Možete li da kažete da su vam neke draže od drugih?

- Ne, intuitivno ih sklapam. Nije dovoljno da ih “nabacaš”, već da od svega toga napraviš autentičnu atmosferu, kojom neverbalno komuniciraš. To je kao sa muzikom. Ti kroz atamosfere pomažeš ljudima da uđu u sopstvene dijaloge, da siđu u novoe u koje bi, možda, sami od sebe teže ušli. To ih dirne, pomiluje ili proterese, pa se razigraju, podsete, osveže…

Da li i dalje slike radite klasično, nanoseći boju na platno?

- Da, a na izložbama koje su u poslednje vreme bile van Srbije, mogle su se videti i moje zidne instalacije i skulpture u različitim materijalima. Odavno sam izašla iz okvira same slike. Već dugo radim nameštaj, svakodnevne predmete, zalazim u polje garderobe... Uživam u tome što je sve zajedno put na kom ne znaš gde ćeš stići. Upravo to je jako uzbudljivo.