Bivša manekenka Tamara Bakić (87): Peške na sedmi sprat!

Dok odlučnim i brzim korakom korača beogradskim ulicama, zahvaljujući vitkoj liniji nekadašnja manekenka Tamara Bakić (87) izgleda kao da je izgubila ličnu kartu. Niko od slučajnih prolaznika koje svakodnevno sreće ne bi joj poverovao da će uskoro ući u desetu deceniju života. Svedok nastajanja srpske mode pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka vodi veoma aktivan život, voli da pešači, viđa se s prijateljima i bude u toku sa aktuelnim društvenim, posebno umetničkim dešavanjima.

Pročitajte i Pravila Tamare Bakić za zdrav i srećan život

Jakov Simović/Gloria

- Nije mi problem da se penjem uz stepenice. Živim na sedmom spratu i neretko idem peške. Ako ne nosim neke stvari, do petog se popnem s lakoćom, a onda u sporijem tempu pređem i preostala dva. Mnogo pešačim, dnevno pređem četiri-pet kilometara. To je i prilika da se s nekim sretnem, sednem posle u neki kafić. Predstavnici moje generacije slabo šetaju, ali imam mlađe prijatelje koji mi prave društvo. Dok mi se greje voda za kafu, svakog jutra uradim vežbe pet tibetanaca. Prijaju mi. Nikada nisam volela da vežbam u teretani, samo kod kuće. Volim i da plivam, ali ne u bazenu. Nadam se da ću ove godine otići na more, jer prošle nisam zbog korone. Nekad sam bila rekorderka Srbije u plivanju i druga u državi. Rođena sam u Somboru, a tamo ljudi odmah nauče da plivaju i voze bicikl. Ranije sam bicikl vozila i po Beogradu, ali sada je tolika gužva na ulicama da ne mogu. Prenela sam moj bicikl u Sombor i vozim ga kada sam tamo. Imaju lepo uređene staze za bicikliste i mogu da uživam u vožnji.

Pročitajte i Tamara Bakić - Ne izlazim iz kuće dok ne uradim vežbe

Jakov Simović/Gloria

Trenutno je posvećena pisanju memoara, za koje još nije odabrala naslov.

- Pišem autobiografiju kroz modu vremena u kom sam radila, o dobu kada je moda bila umetnost. Nije mi teško da pišem i biram fotografije. Čovek mora da se trudi dok je živ, da jednostavno živi život, iskoristi ga do kraja. Moj životni moto je da čovek mora sebe da održava dok živi. Tada vredi živeti. Ja se stalno trudim da budem u treningu. Nekad mi je teško i pomislim: “Kako ću sada?”, a onda sebi kažem: “Ajde, možeš ti to.” Kada me nešto malo zaboli, ne razmišljam o tome, kada je mnogo hladno ili toplo, isto ne obraćam pažnju i onda mi sve to i ne smeta. Malo me je ova korona unazadila jer nisam mogla da se družim i krećem kako sam navikla.

  Ceo intervju pročitajte u našoj Gloriji!