Ivana Nikolić ostvarila neslućeno: Na kilometar od cilja krenule su suze

Kad je pre četiri godine odlučila da počne da trenira trčanje, nekadašnja manekenka i TV lice Ivana Nikolić (44) jasno je znala pred kakvim izazovom se nalazi. Bez sportskog iskustva i navike da se bavi fizičkim aktivnostima, rešila je da testira volju. Kako se svakim danom osećala bolje, bez obzira na kišu, vetar, sneg ili toplotu, počela je temeljnije da upoznaje svoju prirodu, slabosti i kvalitete, što joj je danas kao uspešnoj poslovnoj ženi, politikologu po obrazovanju, pomoglo da ostvari zacrtane ciljeve.

Pročitajte i Ivana Nikolić - Dnevna soba na hipodromu

Privatna Arhiva

- Nikada se nisam bavila sportom, iako sam jako želela da nađem neku aktivnost koja ću mi odgovarati. Sticajem okolnosti, to se desilo sa trčanjem 2017. godine. Na prvom trčanju nisam mogla da sastavim 200 metara a da ne stanem, mada sam mislila da je to jednostavno: izađeš i istrčiš nekoliko kilometara. Tada sam se zainatila, rekla sam sebi: “Ako drugi mogu, možeš i ti.” Bilo mi je teško, ali me je i vuklo da nastavim. Želela sam da istražim svoje granice. Kada sam istrčala prvi kilometar, bodrila sam sebe: “Ako si uspela kilometar, znači da možeš i 10, 20 ili 40, samo moraš da budeš uporna.” Shvatila sam da jedino ograničenje koje postoji jeste moja glava. I tako sam s vremenom jako zavolela trčanje. Prosto izazivaš sebe da vidiš koliko možeš. Trčanje mi je donelo samo lepe stvari u životu. Upoznala sam sebe bolje. Svi trkači znaju kako je to kada se “zaraziš” trčanjem. Izbegavam da pričam o tome s ljudima koji ne trče jer zaista zvučim fanatično.

Koliko ste maratona istrčali do sada?

- Njujorški maraton je prvi. Pre njega sam trčala polumaratone. Ovo je tek početak jer planiram još mnogo da trčim ovu disciplinu koja je teža i zahtevnija od polumaratona, ali samim tim meni daje potpuniji osećaj uspeha.

Šta smatrate svojom najvećom pobedom?

- Što sam pobedila samu sebe kroz razne životne situacije. Zavolela sam ovu disciplinu jer, po meni, ona u atletici simbolizuje život. Za trčanje maratona i polumaratona je na prvom mestu potrebna mentalna snaga, pa onda fizička sprema. To će vam reći svako ko trči duge staze. Pravim stalno paralelu između trčanja i života generalno. Ma koliko bilo teško, ne smemo da stanemo, moramo da nastavimo dalje, jači, spremniji. Trčanje dugih distanci nikad ne postane lakše, to je ogroman fizički i mentalni napor posle kojeg osoba postaje snažnija.

Pročitajte i Aleksandra i Siniša Ubović - Sezona rekorda u Parizu

Privatna Arhiva

Kako ste prebrodili krize na Njujorškom maratonu?

- Prvih 30 kilometara nisam imala nijednu krizu, a kada su počele, skretala sam sebi misli razmišljajući o osećaju koji ću imati kada završim trku. Na cilju su me čekali brat i snaja i zamišljala sam momenat kada ću ih ugledati. Mislila sam i na prijatelje koji su putem aplikacije pratili moju trku. Kćerka mi je dala traku za kosu koju sam nosila oko ruke. Rekla mi je da je dodirnem kada budem imala krizu i pomislim na nju, pa će mi biti lakše. Uradila sam to svaki put kad sam osetila krizu.

 

Ceo intervju pročitajte u našoj Gloriji!