Ivona Pantelić: Bolest me je zbližila sa kćerkom

Dok je prolazila kroz proces lečenja karcinoma dojke, novinarki i voditeljki Drugog dnevnika RTS-a Ivoni Pantelić (52) najveća podrška bila je kćerka Maša Đorđević (21). U vreme preispitivanja i traženja unutrašnje snage za borbu, kako se kolokvijalno kaže, sa opakim neprijateljem, majka i kćerka su unapredile svoj odnos i postale najboje prijateljice.

Pročitajte i Ivona Pantelić u zagrljaju treme i emocija - Vratila se pred kamere!

Foto: Jovanka Bojković

- Maša se, dok sam prolazila kroz lečenje, operaciju, hemioterapiju, u neku ruku ponašala kao da je situacija sasvim normalna, da se ne dešava ništa neuobičajeno - otkriva Ivona i dodaje:

- Možda je tako bilo i najbolje jer sam i sama podsvesno tome težila, da kroz sve faze prođem što pre. Kad sam saznala za dijagnozu, nastojala sam da joj saopštim to što bezazlenije, da tome ne dajem previše na značaju. Rekla sam joj prvo da su mi nešto pronašli i da je to izlečivo, pa tek onda šta je u pitanju. Kad se razbolite, veoma je važno kako ćete sve što vam se dešava podneti psihički, i to ne samo vi nego i čitava porodica. Ljudi su različiti, različito prihvataju neprijatne vesti, svako se s time bori na svoj način. Maša mi je bila najveća podrška i oslonac time što nije bila previše opterećena mojom bolešću, a ja sam upravo takvu podršku i želela.

Maša priznaje da je doživela šok kad joj je majka rekla da je obolela.

- Uplašila sam se, bilo me je strah koliko će čitavo to putovanje kroz bolest i oporavak da traje i kako će ona sve to podneti. Ali oduvek sam bila pozitivna i na stvari gledala sa vedrije strane, pa nije bilo crnih misli i pesimizma. Brzo sam shvatila da je ljudima koji se razbole potrebno da njihova okolina bude empatična. Nekad im verovatno i nije do priče, ponekad je dovoljno samo da neko bude tu, pored njih, da zajedno ćute i samo se gledaju. Bolest nas je još više zbližila i uputila jednu na drugu. Najbitnije je razumeti kroz šta sve taj neko prolazi, biti tu i slušati.

Voditeljka se uspešno oporavila i dobro se oseća.

- Kontrole, jednom u šest ili 12 meseci, sad me samo podsećaju kako vreme brzo prolazi. Nikako se ne smeju zanemarivati ni preskakati. Ali, s druge strane, kad se proces lečenja završio, sve sam to nekako u svojoj glavi potisnula, kao da nikad nisam ni bila bolesna. Dešava mi se kad se osamim i počnem da razmišljam o nekoj drugarici koju muči visok pritisak ili nešto drugo, da kažem sebi: “Bože, svima nešto fali, samo sam ja zdrava.” A onda se posle nekog vremena podsetim kroz šta sam sve prošla.

Pročitajte i Ivona Pantelić pobedila rak, a sada i koronu - Moj tata nam je na prozor donosio hranu!

Foto: Jovanka Bojković

S vremena na vreme prijatelji i poznanici pitaju je o bolesti ili zatraže savet.

- Ranije su to činili krišom. Čini mi se da je sad manje sramota pričati o karcinomu, kao da je stigmatizacija sada manja u odnosu na period od pre nekoliko godina. I vidim da ljudima znači sve što kažem, kad podelim s njima svoje iskustvo, prolazak kroz operaciju, lečenje, kontrole, promene raspoloženja, mentalno stanje. Rado im ispričam sve što ih zanima, iako se nisam aktivno uključila u neku od organizacija koje se bave borbom protiv raka.

Nema žmurke Karcinom je, nažalost, bolest koja se poslednjih godina sve češće javlja i pogađa različite starosne grupe. Nema pravila, a da bi se uspešno lečio, veoma su važni preventivni pregledi.

- Da me drugarica i koleginica nije rukom dopisala na spisak na mamografiju, ne bi me primili, pošto tada još nisam imala 50 godina, što je neka starosna granica za pregled na mamografu. To me je spaslo, jer se na ultrazvučnom pregledu ništa nije videlo, bilo je sve u redu. Apelujem na sve žene da redovno odlaze na kontrolne preglede, pošto im mogu spasti život. Imam utisak da mnoge kao da žmure i misle da se to dešava nekome drugome, da ne može da pogodi i njih. Reč je o strahu, mnoge žene se plaše da idu na kontrole i pitaju se šta će raditi ako im otkriju neku bolest. A šta kad im bolest otkriju u poodmakloj fazi? Ne mogu ni da zamislim kako se onda osećaju. Svakako moraju da savladaju tu bojazan, da se ne plaše da odu na mamografiju, magnetnu rezonancu ili skener ako ih doktor šalje. Treba da osluškuju svoj organizam i ako primete nešto neuobičajeno, zatraže stručnu pomoć. Bitno je da svakoj ženi dopre do mozga da mora redovno da ide na kontrole, da je to najbolje za nju, za njen i život njene porodice, za decu. Da ta deca majku imaju što duže i da sebi, njima i svima drugima potraje što duže, zdrava.

Pročitajte i Ivona Pantelić - U društvu svetskog džet-seta na Azurnoj obali

Foto: Jovanka Bojković

Premda je veoma mlada, i Maša sad redovno odlazi na preventivne preglede na svake dve godine.

- U dogovoru sa lekarima radila sam i genetski test jer kod ovakvih bolesti postoje genetske predispozicije. Sve što se mami dogodilo podstaklo me je da idem na kontrole. Pričam s drugaricama o tome, iako to ranije nisu bile naše svakodnevne teme. Pre nisam bila svesna koliko je žena pogođeno kancerom, svaka od mojih drugarica ima neku tetku, sestru ili prijateljicu koja se borila ili se još uvek bori sa tim.

Ivona više ne razmišljao o bolesti i na sebe gleda kao na osobu koja je u istom riziku kao i svi drugi.

- Ukoliko mi se eventualno opet dogodi nešto slično, opet ću se boriti i lečiti, cilj mi je da napredujem i idem dalje. Uostalom, čitav život je borba, svakog dana, od ujutru do uveče, nekad se vrtimo kao mačka za svojim repom, vreme nas melje. Više me sve to brine nego bolesti.

Voditeljka i njena kćerka sad su još bliskije nego ranije, tvrde da su kao drugarice, a tako ih i oslovljavaju.

- Kod nas je sve pomešano, mama se druži i sa mojim, a ja i sa njenim društvom. I kad god smo slobodne, odemo negde na kafu, u šetnju ili šoping. Volimo da provodimo vreme zajedno i pričamo o svemu - objašnjava Maša, a Ivona dodaje da će predstojeće praznike provesti u Beogradu zbog kćerkinih obaveza na Građevinskom fakultetu:

- Posle toga, već ćemo nešto smisliti, otići ćemo na planinu ili u neke toplije krajeve.