Zabranjene cigarete, žestoki alkohol i zaprška: Zavirite u luksuzni dom na vodi Vesne de Vinče

Velika srpska novinarka, možda najveći svetski putnik sa ovih prostora, žena - nosilac tajni energizacije, naša virtuozna mismejkerka Vesna de Vinča budna je, kako kaže, sanjala od najranijeg, srećnog i ušuškanog detinjstva, a na Floridi joj se pre više godina rodio san o stanu i životu na vodi. I ostvarila ga je: prva je stanovnica beogradskog Ušća.

Pročitajte i Stepenice za nebo - Zavirite u luksuzni dupleks Roberta de Nira (foto)

Foto: Branko Pantelić

- Na Ki Largu bila sam gost mog najboljeg prijatelja Žilijena Krisa Krstića. To je čovek bez čijeg se egzotičnog bilja ne može zamisliti nijedan enterijer multimilijarderskog Menhetna. To je najveće i najhrabrije srce koje poznajem. Sedela sam opčinjena, u modernoj sojenici, i gledala tirkizno more, igru talasa i neba, mešavinu boja koje su mi stvarale utisak da sam na “svetioniku na kraju sveta“. Onda mi je Kris pokazao neverovatnu crkvu, u okeanu, ispod površine vode. Dole se nalazi skulptura Hrista, koju su pre stotinak godina podigli srećno spaseni brodolomci. Kris svakog Božića stavi nož među zube - kao svaki Srbin, zaroni i očisti Hristovo lice od naslaga algi i morske flore. Taj ritual bih želela da snimim. Sve ovo zajedno, bilo je provokacija. Odlučila sam tada da moj novi dom jednoga dana bude na vodi - objasnila nam je Vesna svojevremeno u svom stanu na brodu usidrenom na ušću Save u Dunav.

Odavde se širi pogled ka umirujućoj vodi velikih reka kojom uz brodove, glisere i tradicionalne alaske čamce, plove i neizbežne patke upotpunjujući idilu jednog novog života. Ekipi “Glorije” ekskluzivno je otvorila vrata, broda, na čijem spratu je dobila pravo da napravi sebi dom. To je moderno opremljen prostor, ali je uzbuđujuća belina enterijera oplemenjena detaljima iz prošlosti. Dominantna je komoda, poklon od pisca Radomira Smiljanića i njegove supruge Ljiljane. To je ujedno i najvredniji komad nameštaja.

Pročitajte i Vesna Čipčić - Planinska radionica ideja

Foto: Branko Pantelić

- Vredi celo metafizičko bogatstvo. Ima tajnu istoriju. Iz komode se izvlači radni sto, na kome su Danilo Kiš, Dobrica Ćosić i brojni drugi intelektualci pisali opozicione tekstove, mudrovali o budućnosti. Iznad komode je slika “Vodeni anđeo”, poklon našeg duhovnog učitelja Olje Ivanjicki, čudesne i svevremene žene. Naslikala ju je nešto pre smrti. Planirale smo da napravimo izložbu na Menhetnu, gde bi na svakoj slici bio vodeni anđeo - zaštitnik reka, mora, okeana, izvora. Njene slike deo su ambijenta broda. Inače je Olja, umetnost svih nas, bila član Saveta Ekološkog centra. Na brodu su još slike Milana Ignjatovića, iz serije “Moderni vitezovi”, izložbe koja je pratila sađenje 1.300 jorgovana, prošle godine na Ušću, kao i platna Damjana Đakova, koji svoje grafike poklanja svake godine onima koji spasavaju novogodišnje jelke. Reč je o dve krucijalne manifestacije Ekološkog centra ”Vratimo lepotu rekama”: “Srbija - zemlja jorgovana” i “Spasimo novogodišnje jelke”, projekat koji je “porastao” i pratiće ga trideset dve zemlje, objašnjava De Vinča dok obilazimo njen beli dom sa primesama žutih i krem pastela na zidovima i podu, pun svetlosti i jednostavnih linija. Velika dnevna soba sa neizbežnom alt dojč garniturom za sedenje, od koje se ne odvaja, neverovatno se uklopila u enterijer. Belo posuđe i servis za ručavanje jednostavnih linija, kao u antičkoj Sparti, posebno su birani.

Pročitajte i Ivana Jordan - Neobični crtež Mome Kapora na zidu moje sobe

Foto: Branko Pantelić

- Belina ima posebnu draž, eleganciju. Šarenilo ubija lepotu - komentariše Vesna, koja nas na brodskoj terasi sa koje puca pogled ka beogradskim mostovima, Istorijskom muzeju, Crkvi svete Petke i vrtovima Kalemegdanske terase ugošćuje “dom perinjonom” i obiljem voća. Slede proja prošarana ljutom paprikom, pršuta i riblji specijaliteti sa Dunava, koje su joj upravo doneli prijatelji, alasi. Ovde su zabranjene cigarete, žestoki alkoholi i zaprška, iako je šerpe donela iz kuhinja svoje mame i tetke iz kojih su se širili mirisi tradicionalnih srpskih jela. Do njenog doma na spratu, ispod kojeg je poslovni prostor, stiže se lađama i čamcima sa reke, ali i mostom zastrtim zelenim tepihom od prirodne trave.

Dobre vibracije

Pročitajte i Luksuz među oblacima - Zavirite u raskošni penthaus Tomija Hilfigera (foto)

Foto: Branko Pantelić

Interesovalo nas je kakva je to tehnika snova kojom se realizuje nemoguće, a Vesna objašnjava citirajući svoj uzor Dipaka Čoporu, da je “najveći stepen mudrosti uživanje u neizvesnosti”. I otvara za nas svoju novu tajnu.

- Živeti na brodu u Srbiji! Moja mama nije verovala da ću u tu ludost da se upustim! Na ovom delu reke jedino ja stanujem. Oko mene su samo čuvari brodova, uglavnom bivši policajci i vojnici. Mahnu mi svako jutro. Oni su moje obezbeđenje. A spavati na vodi jednako je kao spavati u vodenoj kolevci, u naručju Majke Zemlje. Ima li išta prirodnije od te nestabilnosti. Zapravo, viši nivo svesti zahteva viši nivo forme življenja, drugačiji stil, prostor. Eksperiment života na reci nova je stepenica mog postojanja. Reka ispira dušu. Priroda umiruje, jača radost, potvrđuje lepotu. Ovde se budi sa Suncem. Ovde se prkosi histeričnoj noćnoj zabavi, koja zaboravlja jutro. Oko nas su jata ptica, divljih patki, čaplje, šarani, kornjače. Maštam o paunovima, jer moj život bez paunova više nema smisla! - smeje se grohotom De Vinča koja petnaest godina sa svojom kompanijom “Miss Yu” stvara moderne princeze, ambasadorke srpske lepote. Vesna je silaskom na reku za sobom lako ostavila neimarski salonski renesansni prostor, pun duha stare Venecije, karnevala i bogatstva duždeva, kao kada se zatvori pročitana knjiga.

Pročitajte i Laura je mamin ponos - Snežana Dakić se pohvalila ćerkinim uspehom

Foto: Branko Pantelić

- Svi moji domovi bili su veoma posebni, prostrani, lepi i osvetljeni, puni dobrih vibracija i energija. Rasla sam na Vračaru, u saloncu od 100 kvadrata, gledajući Hram svetog Save, koji bukvalno kao neki džin viri kroz svaki prozor sada maminog stana. To je najlepši stan u Beogradu! Čista privilegija. Tada nisam ni znala koliko je za život svih nas važna južna strana. Ceo taj prostor obojen je južnim svetlom. Kada sam se udala, prešla sam u divnu kuću, na Neimar, gde smo izgradili sebi dom. Ispred kuće - park i aleja kestenova. Let ptica, gugutanje golubova, pogled na Hram, ali sa druge strane. Moj stalni “let” oko krsta. Nije to slučajno. Onda sam shvatila da imam poseban talenat - da otkrivam i kreiram prostore moći - objašnjava De Vinča. Jer, kako kaže, svi smo mi odgovorni za svoja lica i svoje prostore.

Pročitajte i Nezaboravan spoj - Lepota mis Srbije okružena mistikom Tunisa

Foto: Branko Pantelić

- Treba ići ka belini i asketskim formama, u kojima možemo da što duhovnije postojimo. Svako od nas može da kroji prostore svoje moći, ako razvija intuiciju. Planetarno gledano, treba uzeti Zemljinu kuglu na dlan. Putovanja kojima sam do sada obišla svet, a svakog meseca merim kontinente, potvrdila su znanja o mestima moći na planeti. I u Srbiji ima ljudi koji o tome ozbiljno razmišljaju, Zoran Grujičić, na primer, iz Novog Sada. On govori o nekoliko takvih mesta. Sećam se da je pomenuo Jerusalim, Rim, Atos, Tadž-Mahal, mesta ukotvljenih religijskih uzdignuća. Mesta moći su tačke gde su harmonično udružene snažne energije, ali nisu nužno vezane za religijski prostor. Izlažući sebe ovim lokacijama, aktiviramo DNK kao zapis naše sudbine. Budimo “unutrašnja znanja” o sebi, i više nikada nismo isti. Dakle, postoje ljudi i postoje prostori posle kojih više nismo isti! Što smo otvoreniji mentalno, povećavamo intenzitet tog magnetnog energetskog polja u nama, ubrzavamo sazrevanje svesti. To znači, otkrivamo smisao postojanja i radost uživanja u punoći svakog trenutka. Kroz putovanja sam osetila da postoje prostori koji ti daju, na primer Kejptaun, Bejrut, Havaji, Harare, ali i oni koji crpe energiju, a o njima bi bilo nepristojno govoriti. Tvrdim da je Beograd mesto moći. A Ušće i njegova ruža vetrova - epicentar. Ovo nije samo stil stanovanja, već i razmišljanja i kompletne životne koncepcije.

 

Vodena čarolija

 

- Prva sam se preselila na reke i zaista bih želela da mnogi krenu mojim stopama. Neka se spuste na vodu, pa i iz pomodarstva, da bi sebi i Beogradu dali novo ruho i iskoristili ovo prirodno blago, lepotu dodeljenu našoj prestonici. Nema mnogo gradova sa ovakvim vodenim čudom. Jedno istraživanje o budućnosti Beograda, sprovedeno na Prinstonu, kaže da ćemo u narednoj deceniji postati desetomilionski grad i najveći centar regiona. Glavni kriterijumi te centrifugalne privlačnosti, po toj studiji, jesu brzina i količina prolaska vode - priča na terasi Vesna dok je sa broda koji upravo prolazi pozdravljaju zaljubljenici beogradskih reka. Na kraju nam otkriva presudan događaj kojim je ostvarila san rođen na Floridi. Sve je, zapravo, počelo od ideje spasavanja reke, a dovelo do njene selidbe.

Pročitajte i Vesna de Vinča - Od kada je Melanija ušla u Trampov život, postao je blaži i nasmejaniji

Foto: Branko Pantelić

- Ranko Rajević i Uroš Petrović iz Mense Srbije, prof. dr Miša Ivković iz “Informacionog društva Srbije” sa centralom u Briselu, Božana Ostojić, svetski šampion u ronjenju, koja vodi projekat “Dunavski Kalipso”, prof. dr Đura Koruga, nanotehnolog, Tanja Petrović, šampion u karateu, Olja Ivanjicki sa slikarskim projektom “Vodeni anđeli”, knez Aleksandar Pavlov Karađorđević, Rada Đuričin, i, naravno, inicijator, Vesna de Vinča, rešili su da osnuju posebnu ekološku uniju pod nazivom “Vratimo lepotu rekama”. Bio im je potreban brod, mesto okupljanja. Tako su otkrili jednu lađu, koja je bila potonula, ali je potom korito obnovljeno. Tu se sada okupljaju i maštaju da očiste reke, priobalja i mozgove. Svoja pozivna pisma potpisuju: “Unapred hvala - reka Dunav i reka Sava!” Velika mi je čast što sam u timu takvih ljudi. Ovog trenutka njihov sam portparol. Naš cilj je da mlade animiramo, a ostale navedemo na razmišljanje. Zato ovaj centar, u stvari, vode dva mlada bića: Milorad Novakov i Mirjana Kukilo, koji su svakoga dana tu. Budno prate dešavanja na reci i vode ambiciozne projekte - naglašava Vesna i ukazuje da se uveliko realizuje ideja da ekološki brod postane intelektualni centar. Zanimljivo je da je suština koncepta rada broda na kome živi - “Plemenitost obavezuje”. Ekološki centar je već u Srbiji ugostio princa Šarla Filipa od Orleana, potomka francuskih kraljeva, i njegovu verenicu Dajanu de Kadaval, vitezove reda Sv. Lazara, kneginju Barbaru od Lihtenštajna, koji su došli u misiju sađenja 1.300 jorgovana, da podrže stvaranje novog imidža Srbije. U oktobru se ova misija nastavlja, uz nove goste iz sveta.

Pročitajte i Vesna de Vinča - Domaća supa leči i razvod

Foto: Branko Pantelić

- Mi stvaramo moderno plemstvo! Učimo mlađe da je moderan plemić svako ko čini plemenita dela. Tada postaje “ljubičanstven”, poput zasađenih jorgovana čiji miris treba da obuhvati beogradske mostove. Bavimo se pitanjima spasenja sveta i Srbije - poručuje ova dama koja je proglašena za “prvog ekološkog detektiva“ Beograda. U svim poslovima kojim se bavi prepoznatljiva je njena energija. Miljan Miljanić jednom je rekao da ga opčinjava Vesnina “plemenita drskost”!

- To znači drznuti se da sanjaš o sreći, ljubavi, o svetskom uspehu, velikom prijateljstvu, a onda, onda te snove ostvariš - objašnjava nam Vesna de Vinča gledajući zaneseno iz svog bajkovitog doma obrise naše prestonice pred suton. Useljenje u svoj novokreirani “prostor moći” obeležila je nizom ovogodišnjih priznanja. Akademija Ivo Andrić dodelila joj je povelju pošto je na medijsku scenu vratila zaboravljene ženske umove, a medijsku moć lepote koristila da u spektaklima razvije uzore iz naše kulturne tradicije. Za knjigu “Srbija - zemlja jorgovana” dobila je nagradu “Kapetan Miša Anastasijević” za ideju-projekat godine.

Pročitajte i Neprepoznatljiva - Vesna de Vinča je liniju dovela do savršenstva, a evo i kako

Foto: Branko Pantelić

- Moj život ne zavisi od nagrada, ali dete u meni se raduje, što bi rekao Kusta. Osim toga, uspela sam nedavno da sretnem i intervjuišem Nelsona Mandelu, što mi je bio jedan od životnih ciljeva. Napravila sam TV film o stogodišnjoj genijalki Elisabet Mardok, intervjuisala sam Imeldu Markos. Dakle, novinarstvom se bavim na sve višem nivou. Ta moja žeđ za saznanjem, ta radoznalost, to me drži u stalnom skoku. Nemam vremena za nebitno, za ćaskanja i ogovaranja. Ideje i novi izazovi me proganjaju. Treba raditi. Plemenita misao vuče ka realizaciji izazova. Usmerena aktivnost stvara naviku, a navika postaje naša druga priroda i utiče na naš karakter. A karakter - to je naša sudbina - kaže jedina stanovnica beogradskog Ušća na kome je, kako priznaje, doživela magiju pretvaranje vrednosti vremena u vrednost prostora.