Rat budi najbolnije uspomene: Reči Ane Ivanović vratiće Vas u mračnu prošlost

Svojevremeno, jedna od najboljih svetskih teniserki Ana Ivanović (34) svoj igrački put krčila je pod sirenama koje su označavale početak napada, poteškoće s kojima se tada susrela retko ko je shvatao, no nakon sukoba u Ukrajini čini se da je svet postao svesniji greške koja je tada učinjena.

Dok u Ukrajini bukti rat reči Ane Ivanović prepričavaju se u svetskim medijima. Bivša teniserka sada uživa u mirnom životu ispunjenom ljubavlju sa nemačkim fudbalerom Bastijanom Švajnštajgerom, no svojevremeno je bila svedok događaja, kojih se nedavno prisetila.

Pročitajte Šmekerski gest Bastijana, Ana Ivanovič ostala bez teksta

Profimedia

- Za vreme rata u Beogradu je bilo izuzetno teško trenirati iz mnogo, mnogo razloga. Moji roditelji i moja porodica su me zaista maksimalno zaštitili od svih dešavanja. Bilo je jako teško odrastati u Jugoslaviji tada, jer si bio svedok siromaštva i tuge. Bilo je momenata gde su se ljudi borili da prežive jer nisu imali novac i šta da jedu. Sećam se da su moji roditelji išli u Mađarsku da bi nam nabavili hranu.

- Bili smo jedni od srećnika koji su imali šta da jedu i to je učinilo da cenim stvari više, jer znam odakle sam došla i znam šta su moji roditelji sve radili kroz te godine da bi nas prehranili. Nije bilo lako naći posao uopšte, a ni zaraditi, bila je to borba za preživljavanje. Verujem da je sve to uticalo na to kako danas vaspitavam svoju decu. Primenjujem istu filozofiju koju su moji roditelji primenjivali na mene. Mislim da način na koji sam odgajana počiva na dobrim vrednostima i to je bilo vrlo važno, ne samo za prve godine mog života, već kroz celo moje detinjstvo, tako je počela ispovest Ane Ivanović i dodala:

Pročitajte U zdravom telu zdrav duh: Ko se još pored Konstrakte ovog pridržava

Profimedia

Reći Ane Ivanović otkrivaju bolnu istinu

- Ustajala sam u šest ujutru i trenirala dok se sirene ne oglase. Onda se brzo pokupim i trčim kući. Pokušavali smo da živimo što je normalnije moguće, roditelji su se trudili da nas zaštite najviše što mogu. Nismo išli u skloništa nakon oglašavanja sirena, ali se sećam da sam jednom prilikom bila jako uplašena.,

- Komšija je došao i rekao da će bombardovati poštu koja je blizu naše kuće, tako da su roditelji probudili mene i brata oko 10 uveče i odveli nas kod bake i deke. Kad smo došli kod njih, osetili smo kako se tlo trese, jer su bukvalno bombardovali zgradu pored koje smo prošli 10 minuta pre toga, završila je ispovest Ana Ivanović.