Psihologija

Kako da budete asertivniji? Naučite da kažete NE

Autor:

02.03.2023 16:00

Foto: Photo by Karolina Grabowska from Pexels

Foto: Photo by Karolina Grabowska from Pexels

U psihologiji se asertivno ponašanje definiše kao zauzimanje za svoja prava i izražavanje svojih uverenja, osećanja i želje na direktan, otvoren i odgovarajući način koji uvažava prava druge strane



Asertivnost je pojam koji jej tek pre par godina počeo da se koristi mimo krugova psihologa, a reč je o nečemu što je veoma važno u svakom segmentu našeg života. U psihologiji se asertivno ponašanje definiše kao zauzimanje za svoja prava i izražavanje svojih uverenja, osećanja i želje na direktan, otvoren i odgovarajući način koji uvažava prava druge strane. Budući da je razgovor sa psihologom najbolji način da saznamo šta obuhvata asertivnost, pričamo sa Ivanom Ddrljačom iz psihološkog savetovališta Metanoja.

Pročitajte Visoke štikle, patike, baletanke - Šta izbor omiljene obuće otkriva o vašem karakteru?

Photo by Andrea Piacquadio from Pexels

 

Asertivnost uključuje sposobnost da se kaže “ne”, da se traže usluge, da se izražavaju emocije (prijatne i neprijatne) i sposobnost započinjanja, održavanja i završavanja komunikacije. To se postiže preko:

  • Bazične asertivnosti - Upotreba JA rečenica poput “(JA) želim da budem uključena u taj projekat“.
  • Pokazivanja empatije i razumevanja
  • Traženje vremena da razmislite - nema razloga da ne kažemo „dajte mi nekoliko minuta da razmislim”.
  • Upotrebe odgovarajućih glagola - umesto ne mogu, koristite ja neću ili ne želim)
  • Ugovorne opcije/eskalirajuće asertivnosti (postavljanje čvršćih granica ili zahteva ukoliko osnovna asertivnost nije dovela do rezultata, a vaša prava su ugrožena)
  • Konfrontacije ili suočavanja (informacije tipa: stvari stoje tako i tako).
  • Kako da budemo asertivniji? Ovo je najvažnije 

    Glavna poruka asertivne komunikacije je „Ovo je moje mišljenje. Ovo je moje osećanje. Ovo je moje viđenje situacije“. Ove poruke se izražavaju bez dominacije, ponižavanja i degradiranja druge osobe. Dakle, važne komponente preko kojih prepoznajemo asertivno ponašanje su: aktivno slušanje; jasan, direktan govor bez okolišanja; kritikovanje postupaka a ne ličnosti (uvažavanje ličnosti); spremnost da se drugi pohvale; preuzimanje svog dela odgovornosti; tolerisanje neprijatnosti; glas,gestikulacija i stav tela prilagođen situaciji itd.

    Pročitajte Zašto je dobro da ponekad pričate sami sa sobom

    Photo by Aleksandra Sapozhnikova on Unsplash

     

    Najčešći razlog zbog kog su ljudi neasertivni jeste strah da neće biti prihvaćeni od druge osobe i da će biti  odbačeni.

    Da li možete sebe da prepoznate u nekoj od sledećih tvrdnji: „Ja moram uvek da stavim tuđe potrebe i želje ispred svojih, jer kada to ne bih uradila značilo bi da sam sebična i samoživa osoba“; „Ja moram uvek da dam sve od sebe kada nešto radim. Ne smem da uradim manje od onoga što bih mogao/la, jer bi to značilo da sam neodgovorna i loša osoba“; „Ja nikada ne smem da pogrešim, jer bi to značilo da sam nekompetentna i manje vredna osoba“… Ova uverenja su disfunkcionalna, rigidna i nerealna i samim tim nas ne motivišu na funkcionalno ponašanje koje je asertivno.

    Komentari. (0)

    Loading