Razglednica sa Kube... Maca se vratio izneverenih očekivanja: Nisam bio impresioniran, neprijatno sam iznenađen higijenom

Glumac Dragan Marinković Maca prestonicu Kube prošao je uzduž i popreko, obišao legendarni hotel Nacional u kome se osećao kao u vremenskoj kapsuli i zoo-vrt gde se divlje životinje slobodno kreću i okupao se u hladnom okeanu

- Kubu sam želeo da posetim godinama, još dok je bio živ predsednik Fidel Kastro, ali mi nije polazilo za rukom.

Sa suprugom Jovanom otputovao sam tamo tek nedavno radujući se što ću konačno uživo doživeti taj čuveni “buena vista modus vivendi” i sve ostalo što me je privlačilo decenijama unazad.

Pročitaje Posle gubitka trojki i neuspelog usvajanja devojčice Maca i njegova supruga oduševili vestima

Privatna Arhiva

Da bih što bolje osetio tamošnji duh, odabrao sam privatni smeštaj, a ne klasičnu turističku turu i neki od hotela, pošto su oni manje-više svuda isti.

Izneverena očekivanja

- Spadam među one koji svuda putuju u proseku na sedam, najviše deset dana, što mi je sasvim dovoljno da obiđem sve ono što me zanima. Na Kubi sam planirao da ostanem bar petnaest, no shvatio sam da je to ipak previše.

Ne mogu reći da sam se razočarao, ali nisam bio impresioniran onime što sam video i doživeo. Najviše sam očekivao od muzike i onog čuvenog načina života prikazanog u legendarnom filmu “Buena vista social club”, međutim, to nije tako.

Pročitajte Emotivne reči Dragana Marinković upućene sinu - Tuđa rana nije lek za tvoju ranu

Shutterstock

Nema bendova i muzičara koji sviraju na svakom ćošku, ljudi ne igraju po ulicama, mada postoje četvrti gde se i to dešava po čitav dan.

Iako sam bio smešten u jednom od elitnih kvartova, poput okoline beogradske Knez Mihailove ulice, bio sam neprijatno iznenađen higijenom, koja je na zaista niskom nivou.

Svestan sam bio gde sam došao i da su njihove mogućnosti, kad je reč o svemu, prilično ograničene, ali Kuba ipak već decenijama živi od turista i mislim da je nedopustiv baš takav nivo zapuštenosti u prestonici.

Shutterstock

Putovanje Dragana Marinkovića Mace - U liftu sa Alom Kaponeom

- Hotel Nacional je na mene ostavio najjači utisak. Provozao sam se liftom sa kazaljkom koja pokazuje na kom ste spratu i izgledalo je kao da sam ušao u vremensku kapsulu i vratio se skoro vek unazad, u vreme kada su tu odsedali Al Kapone, Marlon Brando i druga poznata lica.

Sam hotel, otvoren davne 1930. godine, čudesan je spoj različitih stilova, među kojima preovladava art deko, ima predivan vrt u kome se šepure paunovi i stari bazen koji gledan na okean. Na zidovima su fotografije slavnih gostiju, od Džonija Vajsmilera i Džozefine Bejker do Džona Vejna i Frenka Sinatre.

Pročitajte Otvorio dušu - Maci nisu dopustili da usvoji dete

Shutterstock

- Grad sam prošao uzduž i popreko. Mnogo je lepih stvari koje treba videti, brojnih muzeja i neverovatnih građevina, poput zgrade parlamenta i hotela Central Park.

Zapravo, sva zdanja su impresivna, a fasade, iz raznih perioda, od baroka i neoklasicizma do art dekoa, neponovljive, što je Havanu još 1982. godine uvrstilo na Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Shutterstock

Uprkos tome, čini mi se da sam od kubanske prestonice očekivao više, da vidim zabrađene žene na ulicama kako motaju cigarilose, da muzičari sviraju na svakom ćošku i da oko njih okupljeni prolaznici plešu, da je sve neprestana fešta i da se ljudi zabavljaju dan i noć.

Radost u sitnicama

- Oduševila me je snalažljivost Kubanaca, oni se stvarno na sve moguće načine dovijaju kako bi sebi olakšali život. To se najbolje primećuje po automobilima koje voze, starim pet-šest decenija.

Ljudi su veoma dragi, srdačni, druželjubivi. Iako je siromaštvo u kome žive više nego očigledno, na njima se vidi drugačija vrsta zadovoljstva, umeju da se raduju sitnicama.

Shutterstock

Nije ih ubilo potrošačko društvo kao nas, mi smo upali u zamku konzumerizma i mozak nam je ispran. Oni tih problema nemaju, srećni su i veseli, što smo možda nekad i mi bili, za vreme komunizma.

Bez supermarketa

- Bio sam nemalo iznenađen kad sam shvatio da tamo ne postoje samoposluge, većina radnji zapravo podseća na magacine u kojima se roba kupuje na meru ili na kanistere.

Pred svakom prodavnicom se čeka, redovi su dugački i po nekoliko desetina metara i svi su strpljivi, niko ne povisuje glas, mirno stoje, bez stresa. Za osnovne namirnice, poput hleba i mesa, postoje bonovi i mogu se dobiti samo u određenoj količini.

Pročitajte Zapratila ga Monika Beluči - Dragan Marinković Maca iznenadio sve

Shutterstock

- Njihova kafa mi se uopšte nije svidela, za naše pojmove je prilično loša. Odrastao sam na italijanskim brendovima, a tamo nisam nigde mogao da popijem dobar makijato ili ristreto.

Svuda se nudi neka vrsta amerikane, dok u kapučino stavljaju cimet, što mi nimalo nije prijalo. U radnjama gde se snabdevaju Kubanci može se naći samo pakovanje od kilogram kafe.

Putovanje Dragana Marinkovića Mace - Kupanje u decembru

- Iako je bio decembar, temperatura je bila oko 30 stepeni i nisam odoleo da se ne okupam, mada je okean bio prilično hladan.

Bio sam na jednoj od lokalnih plaža udaljenoj od grada pola sata vožnje autobusom. Pošto sam želeo da budem baš kao meštani, otišao sam njihovim gradskim prevozom, ne onim namenjenim turistima.

Shutterstock

U njemu je mnogo veća gužva, a karte koštaju tri pezosa, dok turisti plaćaju 1200, što je i za naše pojmove prilično pristupačna cena.

Posetio sam i zoo-vrt, koji se veoma razlikuje od onih na koje smo navikli. Divlje životinje se slobodno kreću, a posetioci ga obilaze u zaštićenim automobilima. To mi je baš bilo zanimljivo, da su ljudi u nekoj vrsti kaveza a životinje slobodne.